Насловна  |  Актуелно  |  Регион  |  Дуг пут до бенефицираног стажа, новинари да буду истрајни
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Регион

04. 04. 2022.

Аутор: rtcg.me Извор: rtcg.me

Дуг пут до бенефицираног стажа, новинари да буду истрајни

Немају радно вријеме, раде под притиском, у кризним ситуацијама, често су под стресом, одговорни и послодавцима и јавности, склони су синдрому професионалног сагоријевања. То су само неки од разлога због којих би новинари требало да добију бенефицирани радни стаж, сматрају у Друштву професионалних новинара Црне Горе (ДПНЦГ). Идеју подржава и Синдикат медија из којег поручују да је за ово питање потребно наћи системско рјешење. Кажу да би тек требало да буде одлучено на кога би се све односило такво рјешење, као и колико ће износити једна календарска година “мјерена” бенефицијама

Бенефицирани радни стаж за новинаре, нашао се као предлог у Нацрту прве Медијске стратегије у Црној Гори, о којој је одржана и јавна расправа. Стратегија, заједно са Акционим планом, требало би да пружи одговоре на многа питања и трасира стање у медијима од ове до 2026. године.

Предсједница Друштва професионалних новинара (ДПН) Мила Радуловић, која је била члан радне групе за израду Стратегије каже, у изјави за Портал РТЦГ, да су бројни разлози због којих би новинари требало да добију бенефицирани радни стаж.

“Новинари немају радно вријеме. Они раде ујутру, преко дана, увече, викендом, празницима, по хладноћи, током туча, сукоба, протеста, колико год и шта год било потребно. Такви услови рада и специфичности професије посебно су изражени код новинара дневних редакција, а проблем је додатно повећан настанком "он лине" медија. Поред тога што то захтијева рад  од јутра  до поноћи,  дешавања из сата у сат захтијевају опрез, будност, хитру реакцију. Редакције због смањивања трошкова, смањују и број новинара, док се послови усложњавају. Сада се од њих захтијева и да снимају, фотографишу, објављују у тренутку дешавања”, упозорава Радуловић.

С друге стране, поред брзине ту је, како наводи она, одговорност за објављени садржај, реакција коју он изазива и посљедице тога, од јавног притиска, до евентуалног губитка радног мјеста или кажњавања.

“Посљедица овог свакодневног притиска неминовно је стрес, а услијед његовог нагомилавања и недостатка времена и одмора – долази до синдрома сагоријевања. Свјетска здравствена организација овај синдром третира као озбиљну болест. Током програма психолошке помоћи психолог који је радио са новинарима утврдио је оно што знамо, да имамо синдромом изгарања. Зато, тражимо да се озбиљно размотри наш захтјев - да новинари добију бенефицирани стаж. Јер, раде одговоран, стресан посао од јавног значаја. Живе у просјеку 50 година, што на жалост не постоји документовано”, упозорава Радуловић.

Ко је новинар, како каже Радуловић, требало би бити дефинисано Законом о медијима.

“Медијска заједница требало би да се усагласи око тога ко би требало да има право на бенефицирани стаж, јер треба задовољити неке ствари да би се оно стекло. А то су, између осталог, радно вријеме, емоционално оптерећење, штетност и опасност по здравље...", истиче Радуловић.

Свако ко нешто зна о новинарству неће се противити нашем захтјеву. Илузорно би било очекивати да у истом пакету буду репортери црне хронике, истраживачи, новинари дневних редакција и рецимо колеге који раде за женске часописе, модне емисије, музички радио и сл. Али о томе треба разговарати и видети шта је најбоље рјешење, наводи Радуловић.

Радуловић каже и да су током изаде Стратегије представници Владе и Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија, у овом случају, имали разумјевања за сугестије новинарске струке.

“На челу Директората за медије је наш бивши колега (Неђељко Рудовић), који познаје тежину нашег посла. Остаје само да се надамо да ће Рудовић остати на тој позицији, јер је он наш добар партнер”, поручује Радуловић.

Каже и да без обзира на могуће проблеме у дефинисању и касније спровођење бенефицираног радног стажа, новинари морају бити солидарни и истрајни.

“Видећемо шта ће бити касније, када почне примјена Акционог плана, ко ће бити у Влади на тој позицији. Ми ћемо наставити да инсистирамо, заједно са колегама из Синдиката медија, јер се морамо борити за своја права. Проблем могу бити и послодавци, а не само Влада, али будимо стрпљиви и истрајни, солидарни прије свега”, закључила је Радуловић.

И ово питање, као и бројна друга у држави, како како нам је казала Радуловић, зависе од политичких прилика.

“На жалост и питање бенефицираног радног стажа за новинаре зависи од политичких прилика у држави, односно стабилности неке будуће владе, ко год био у њој”, закључила је Радуловић.  

Цамовић Величковић: Контрапродуктивно да само новинари буду повлашчени

И Синдикат медија подржава увођење бенефицираног радног стажа за новинаре, али упозоравају на то да би још неки радници у медијима требало да добију тај статус.

Предсједница Синдиката медија Маријана Цамовић Величковић у изјави за Порта РТЦГ каже да отежани услови рада и изложеност опасностима новинарство, не само новинаре него и друге припаднике професије, чини посебно рањивим и склоним синдрому професионалног сагоријевања (бурноут сyндроме).

“Новинарство је иначе професија која је и у свијету међу најопаснијима. То ових дана потврђује и број убијенихн новинара током рата у Украјини, али и у мирнодопским условима медијски радници нијесу поштеђени ризика. И Црна Гора је доказ, прије свега због неријешених, а бројих, случајева напада на новинаре као и убиства новинара. Све то су аргументи који иду у прилог иницијативи која се тиче бенефицираног радног стажа”, поручује Цамовић Величковић.

Одговор на питања ко би имао право на бенефицирани радни стаж, потребно је, наводи Цамовић Величковић тек уредити кроз законе који су повезани са овом проблематиком.

Наводи да бенефицирани радни стаж не може бити питање једног закона, већ је потребно наћи системско рјешење.

“Медијска стратегија обавезује да се настави са раздрадом идеје и тек треба да буде одлучено на кога се све односи као и колико ће заправо да износи једна календарска година “мјерена” бенефицијама. Она мора са стандардних 12 бити увећана за одређени број мјесеци али тај дио, колико сам ја упозната, за сада нико није помињао”, наводи Цамовић Величковић.

Питање је, истиче она, како ће послодавци, који у не малом броју случајева једва или никако уплаћују порезе и доприносе за регуларних и обавезних 12 мјесеци, реаговати на додатне намете.

“Мислим да би било неправилно и контрапродуктивно да се само новинари и новинарке изузму и буду повлашчени у односу на остале запослене у медијима и ту мислим прије свега на људе који чине екипе које излазе на терен и у једнакој мјери се излажу ризику”, каже Цамовић Величковић.

Она подсјећа и да је новинарство слободна професија и немогуће је, додаје Цамовић Величковић, дефинисати ко све или чији рад потпада под тај посао.

“Није пракса да се даје дефиниција новинара/ке, тако да се надам да се нико ни у Црној Гори неће усудити да то уради. То је један проблем који ја видим, јер је јасно да се негдје црта мора подвући, али је дилема гдје, а такође би било неправедно да под ту категорију потпану само, примјера ради, запослени у водећим медијским кућа”, упозорава предсједница Синдиката медија.

Проблем је и то што је, како истиче, бенефицирани радни стаж генерално постао непопуларан.

“Томе је допринио капиталистички начин размишљања који је у Црној Гори најгласнији, а не смањење потребе за њим, али чињеница је да се повремену чују оспоравања када су у питању дјелатности у којима је најтеже и најризичније радити, а то је рударство, металска индустрија и слично, а које већ уживају та права. За нас је најбитније да је у овој фази та идеја дио медијске стратегије и самим тим обавезно је даље је разрађивати и СМЦГ је за тај дио изузетно заинтресован”, закључила је Цамовић Величковић.

Коментари (1)

Остави коментар
пон

04.04.

2022.

Божидар Анђелковић [нерегистровани] у 14:13

Пензија

Добар новинар ретко кад жели да оде у пензију.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси