Регион
23. 02. 2022.
Подкаст као форма омладинског активизма
Повећао се број подкаста током пандемије у БиХ, а то је платформа која младима даје слободу изражавања у онлајн простору.
Подкаст нуди могућност младима да се баве темама које их интересују. Управо због тога, почетком фебруара у Бањој Луци одржана је тродневна конференција „Подкастинг: оснаживање индивидуалних гласова“ у оквиру које је 35 младих радило на развијају властитих идеја за подкасте те слушало искуства првих подкастера у БиХ. Конференција је одржана у оквиру BH Resilience Initiative (BHRI) програма Међународне организације за миграције, а циљ је био да се кроз подкаст оснажи омладински активизам, али и грађанско новинарство у БиХ.
“Подкаст је супер платформа која младим људима у неслободном времену даје њихову слободу у просторима који су а приори њихови, а то је онлине простор … И ја заиста мислим да је ово вријеме у којем они преузимају контролу над оним што се дешава у њиховом животу”, говори Недим Крајишник, водитељ подкаста за наставнике и наставнице Бесједе у образовању. Каже да уколико се одлуче за подкаст, важно је да млади знају из којих увјерења то чине и због којих вриједности, те да сву енергију усмјере на садржај, а не нужно на естетику. “То све креће са серијом озбиљих пораза, неком упали, неком не упали, али требају да буду спремни на њих и да их користе као платформу за учење”, каже Крајишник.
Саговорници се слажу да је број подкаста у БиХ порастао током пандемије. Истраживање Млади за боље медије је показало да млади прате разноврсне канале на Јутјубу, често канале о љепоти, моди и лифестyлеу, а на списку се налазе и подцаст CAT patrola омладинског пројекта Грађани против тероризма, YouTube kanal muzičke grupe Helem Nejse, те загребачки подкаст Инкубатор. Подкасте имају и поједине медијске куће, попут Буке и Радио Слободна Европа, а у оквиру БХРИ пројекта покренути су и омладински подкасти Задња клупа, који воде млади из Сребренице, Власенице и Братунца, Већ данас, подкаст младих из Зворника и Калесије те RadiYo Active, podcast community radija iz Zenice.
Сенад Алибеговић, идејни покретач подршке младим подкастерима и подкастерицама у БиХ у оквиру БХРИ програма, каже да је ово наставак оснаживања подкаст сцене у БиХ. “Нама је важно да се гласови младих из Босне и Херцеговине чују, стога, подкаст као нови и све актуелнији формат идеалан је за јачање грађанског новинарства”.
Популарност подкаста
Ријеч подкаст је настала као комбинација ријечи Appleovog Ipod-а и ријечи broadcast (емитирати), а чини дигиталну аудио датотеку на коју се може претплатити путем дигиталних сервиса. Популарне подкаст платформе су Pocketcasts, Stitcher, Apple Podcast, Podbean, Soundcloud i Spotify. Оснивач хрватског магазина Нетокрација Иван Брезак Бркан, који заједно са уредницом Мијом Биберовић води подкаст Нетокрација о новостима из дигиталне индустрије, не сматра да су сви talk showovi na YouTubeu подкасти, већ само садржаји који имају аудио верзију доступну путем неког сервиса који подржава подкаст feedove – као што је Apple Podcasts и Google Podcasts. Ипак, видео форма подкаста, најчешће у облику talk showa, се развила на YouTubeu, а у регији под овим појмом се данас убрајају разне аудио и аудиовизуелне talk show емисије, интервјуи, репортаже па и радијске емисије на интернету.
Извјештаји Reutersovog института за студиј новинарства показују да је 2020. и 2021. године око 30 посто испитаника у 20 земаља свијета слушало подкаст посљедњих мјесец дана. У 2021. години, подкасти су били најпопуларнији у Ирској (41%), Шпанији (38%), Шведској (37%), Норвешкој (37%), и Сједињеним Америчким Државама (37%). Особе које слушају подцаст су већином млађе (до 35 година), то најчешће чине преко мобилних телефона/слушалица, те на путу према послу или школи, иако је током пандемије дошло до повећања броја оних који подкаст слушају кући. За медијске куће подкаст је постао добар канал за привлачење публике и за стицање њиховог повјерења.
Дијана Тепшић, некадашња радијска водитељица, оснивачица и кретивна директорица Play Team агенције из Бање Луке, каже да је подкаст “експлодирао” посљедњих година у регији, нарочито у Србији и Словенији.
“Ја баш мислим да БиХ има потенцијал у смислу одличних идеја, одличних људи, одличних пројеката и да је то код нас дефинитивно нешто што је сада такођер јако популарно и тражено. Људи су у пандемији, наравно, били више у кући, више окренути гледању и слушању садржаја”. Каже да су предности подкаста да се његов садржај може пратити током било којих активности, као што је шетња или кухање, те да код подцаста није битна толико добра опрема колико аутентичност тема, нарочито оних које нису заступљене у маинстреам медијима, попут менталног здравља и бриге о себи, те интересантан садржај и занимљиви гости. Говори да данас свако са паметним телефоном може снимити подкаст, а да се на интернету могу пронаћи упутства за едитовање видео или аудио садржаја.
“Тако је ту више питања колико се ми требамо покренути, бити креативни и аутентични, а све друго, и опрема и услови и техника и новац – то ће доћи с временом ако ви то искрено и страствено желите”, каже она.
Искуства првих подкастера у БиХ
Ивона Кукић, новинарка RadioActive, водила је подкаст овог community радија из Зенице. Подкаст су почели снимати у фебруару прошле године, а бавили су се друштвено ангажованим темама за младе, попут cyber bullyinga, сексуалног образовања и freelancinga.
“Жељела сам да видим како је бити испред камере и како је то да дозволиш да немаш баш контроле над свим, да импровизујеш и да се прилагођаваш сваком новом саговорнику и теми. Сваки пут си се морао спремати, поново радити неко мини истраживање без обзира на то да ли нам је подкаст био портрет или тематски”. Каже да јој се подкаст јако свидио јер је опуштена форма, те да емисије нужно не морају трајати увијек исто. “Можеш да имаш приступ какав хоћеш, ако је озбиљнија тема, онда си и ти озбиљнији, ако је опуштенија варијанта, а онда ћу и ја бити опуштенија, насмијанија”, каже Кукић.
Малик Сакић, водитељ подкаста PodCat sa Malikom, у којем разговор води са разним гостима, са подкастом се почео бавити прије више година. Водио је емисију Политичка седмица у БиХ, подкаст са освртом на актуелна политичка дешавања у земљи.
“Није било једноставно јер није било подршке. Морао си да радиш сам и истраживање и снимање и едитинг и објављивање, па да онда то негдје пласираш па да људима то буде интересантно. Након што то све објавиш, онда видиш да нема прегледа, мислиш да ниси занимљив и мислиш да треба то да престанем да радим. И онда одскочи нека емисија. Сјећам се да сам устао и видио 500 прегледа”, каже Сакић.
Говори да се подкаст почео развијати у БиХ, те да су данас, за разлику од раније, младима доступни савјети и искуства других. “Оно што ми се највише свиђа јесте што се ствара једна циљна група људи, можда неки hub podcastera у БиХ, гдје ће имати прилику, да ко год започиње с новим идејама да имате неку скупину људи којима се може јавити.”
Савјети за друге
Адмир Чулар из групе Helem Nejse, која има и свој talk show на интернету, каже да је одлично што су бројни подкасти покренути у посљедње вријеме у БиХ али да их је ипак потребно технички побољшати.
“Мислим да треба порадити доста на техничком рјешењу тих подкаста, да су слушљиви, гледљиви, то је основна ствар, да се некако капацитираш с опремом”. Сматра да подкаст не треба бити базиран само на разговору у облику talk showa, већ да је потребно тражити и друге форме, те да уколико се особа жели посветити подкасту, то треба радити пуно радно вријеме.
“Једини начин да се развијаш јесте да сваки дан радиш на томе, не може се паушално вријеме посвећивати нечему. То је једини савјет младима”, говори.
Недим Крајишник додаје и да је и припрема јако битна. “За сваког госта, то је прво ствар поштовања, друго то разликује добар или лош подкаст, а припрема – прочитати књиге, прочитати чланке, истражити нечији живот … причати с пуно људи прије него што уопће дођете до госта. Колико год то било досадно, то даје финални резултат”.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.