Регион
05. 11. 2021.
Зашто новинари у БиХ не пријављују нападе?
У Босни и Херцеговини расте број напада на новинаре, а према подацима OSCE-а, од почетка године новинари, а посебно новинарке, били су мета напада 42 пута. Подаци Линије за помоћ новинарима биљеже 61 случај кршења права новинара/ки у БиХ (напади, притисци, цензура, забрана приступа информацијама) од почетка године
“Наша претпоставка је да је тај број много већи, иако су и ови подаци забрињавајући”, казао је предсједник Клуба новинара Бањалука Синиша Вукелић током панел дискусије коју је организовао Медиацентар Сарајево, поводом Међународног дана борбе против некажњивости злочина над новинарима који Уједињене нације обиљежавају на 2. новембар.
Разлог за то је што новинари, сматра Вукелић, због изостанка реакције истражних и правосудних органа одлучују да не пријављују све нападе.
Новинарка “EuroBlica” из Бањалуке Милкица Милојевић мисли да многи новинари нису свјесни шта уствари значи напад на њих.
“Олако прелазе преко тога и тако креирају друштво у којем је насиље допуштено, сматрајући да је новинар на неки начин дужан да трпи будале и насилнике. А то није тачно”, каже она за Медиа.ба.
И сама је била жртва вербалног напада путем телефона. Напад је пријавила, а нападач је кажњен.
“Једино ми је криво што судија није уважио мој захтјев да се тај човјек, који ми је пријетио, псовао ме и вријеђао, јавно извини, и то не Милкици Милојевић, него цијелој новинарској заједници. Ја напросто нећу да живим у друштву у којем је псовање мајке и пријетња убиством дјетета дио фолклора и нешто што се 'новинарима дешава'“, каже Милојевић и додаје да су јој се колеге чудиле што је пријавила пријетње и што је инсистирала на санкцијама за нападача.
Напади на новинара Николу Вучића и уредницу е-трафике Вању Стокић само су неки од напада који су за сада некажњени, о чему су говорили на панелу. Вучић је увреде, етикетирање, али и пријетње смрћу, пријавио још у јуну прошле године кантоналном Тужилаштву у Сарајеву које је формирало предмет обећавши да ће бити приоритетан. До данас, истрага није окончана.
“Још је та истражна фаза, колико знам саслушана је особа која ми је пријетила, сада се разматрају околности да би се донијела коначна тужилачка одлука. Дакле, годину и по дана је прошло, Тужилаштво у Сарајеву још није донијело Одлуку о подизању оптужнице”, казао је Вучић.
Стокић објашњава како увреде, мрзилачке коментаре и нападе толико често добија да не може да разликује похвалу од скривеног замјерања. Искуства с пријетњама има много, најрадикалније је било у мају прошле године када је добила пријетњу смрћу. Непознат мушкарац јој је на Фејсбуку написао да би јој одсјекао главу због њеног сензибилитета током извјештавања о људима у покрету. Случај је пријавила полицији, а додаје да тужилаштво није покренуло истрагу “јер су одлучили да то није угрожавање сигурности већ изражавање личног става и незадовољства мојим радом”.
Исти мушкарац који јој је пријетио је наставио са мрзилачким коментарима и пријетњама, а посебно га је охрабрила вијест да неће бити истраге против њега, наглашава Стокић. По савјету инспекторице други пут га је пријавила због прогањања.
“Он је тада одмах саслушан и сада чекамо шта ће тужилац да каже. Прошло је годину дана од тада, ја немам информацију шта се дешава. Повремено се сјетим тога, пишем Тужилаштву, кажу да је предмет у току”, додала је Стокић.
Шта је разлог честих напада на новинаре/ке?
Током 2021. године, Мисија OSCE-а у Босни и Херцеговини забиљежила је 42 различита инцидента која се односе на новинаре, пратила 10 судских поступака у предметима клевете и четири кривична поступка која се воде против новинара и медијских кућа у БиХ, односно појединаца правоснажно осуђених због почињења кривичног дјела угрожавања сигурности и изазивања националне, расне и вјерске мржње, раздора и нетрпељивости у односу на новинаре.
Из мисије OSCE-а наглашавају да постоји тенденција раста броја инцидената као и начина путем којих се отежава рад новинара и медија у БиХ.
“Од свих категорија инцидената који се тичу новинара, посебно би издвојили вербалне и онлине нападе на новинаре који су све чешћи и бруталнији. Евидентна је употреба језика мржње, увреда, циљања појединаца због њиховог новинарског посла, као и кампање дискредитовања. Већина инцидената односи на рад независних и критичких медија, новинара истраживача, а нарочито новинарки”, казали су из мисије OSCE у БиХ за Медиацентар Сарајево.
У тренутку када постоји тенденција раста броја напада на новинаре, право је питање шта је узрок тој појави. Милојевић сматра да су напади на новинаре дио “свеопште вашаризације” и култа насиља иницираних од политичких моћника.
“Ко лупи већу увреду и псовку, поготово ако је иста упућена 'тој досадној новинарској жгадији, која стално нешто пропиткује и ровари', тај је већи баја. То су понашања која, на нашу велику жалост и разочарење, бивају награђена на изборима”, казала је Милојевић за Media.ba и додаје како политичари нису једини, али да они одређују трендове.
“Па по угледу на њих свака шуша, од најкорумпиранијег тајкуна до посљедње радничке сиротиње, диже мотку на новинаре/ке”, додаје Милојевић.
Не жели одговорност за нападе пребацити на новинаре, али сматра да одговор новинара појединаца, па и медијске заједнице није адекватан. “Знање, професионални интегритет, досљедност и солидарност вриједности су које новинаре најбоље могу одбранити од разних зала, па и од напада насилника. Међутим те се вриједности у стварном животу ријетко срећу”.
Социолошкиња и професорица Факултета политичких наука у Сарајеву Сарина Бакић на питање о узроцима честих напада на новинаре/ке говори да је врло важно да новинари имају услове за свој рад те да им друштвена атмосфера даје простор и слободу за њихово изражавање, рад, и што је најважније, слободу за истраживачко, критичко новинарство.
“Управо овај сегмент јесте и лакмус папир нивоа демократског развоја једног друштва. Нажалост, босанскохерцеговачко друштво је далеко од развијеног и у овом погледу обзиром да новинарске професионалце и друге раднике у медијима оставља незаштићеним и веома вулнерабилним. Овдје мислим и на фоторепортере, сниматеље, и друге”, каже Бакић.
Нерјешавања напада на новинаре одговара структурама моћи, оцјењује Бакић, јер се тако ствара слика несигурности и страха “јер ако новинари нису сигурни, онда није нити један грађанин“.
Посљедњих година истраживања говоре да велики број грађана БиХ оправдава нападе на новинаре. Бакић ипак вјерује да грађани не подржавају нападе него су само незаинтересовани. Новинари су спона између грађана и политичара, корективи власти и чувари демократичности друштва, па би то друштво требало да се заинтересује за њихов статус.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.