Приватизација медија од 2014. године
18. 05. 2016.
Одлука о гашењу која није угасила Танјуг
Већ више од шест месеци агенција Танјуг званично, према Закону о јавном информисању и медијима, не постоји. Већ више од шест месеци исти тај Танјуг емитује вести, за извршене услуге прима новац од министарстава и других државних институција. Према истраживању Инсајдер.нета, све је ово могуће јер прописи које је донела Влада Србије нису прецизни.
Танјуг не постоји од 31.10.2015, када је Законом о јавном информисању угашен. Ипак, од тада, па закључно с 15. мартом ове године, од бројних државних институција, по разним основама, добио је 41.898.196,33 динара, објавила је Коалиција за надзор јавних финансија на основу података Управе за трезор.
Иако угашен, Танјуг и даље емитује вести које медији у Србији преносе. Менаџмент агенције у свом последњем обраћању јавности, реагујући на податке Коалиције за надзор јавних финансија, наводи да Танјуг може да ради, као и да га држава не финансира.
“За то што агенција коју Влада више не финансира и не одржава није нестала нећемо да се правдамо”, наводи се у последњем саопштењу менаџмента те агенције.
Међутим, од момента када је Влада Србије 3. новембра донела одлуку о гашењу Танјуга, па до средине марта, на рачун агенције шест министарстава је уплаћивало новац.
Тако смо дошли у ситуацију да је Влада Србије донела одлуку о гашењу Танјуга, а министарства те исте Владе су наставила да уплаћују средства Танјугу.
Инсајдер.нет тражио је од тих буџетских корисника објашење по ком основу су и пошто је по Закону Танјуг престао да постоји уплаћивали средства. До данас су нам стигла само два одговора, и то из Канцеларије за Косово и Метохију и Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Из тих одговора се види да су средства уплаћивана по основу уговора склопљених пре гашења Танјуга, а који су важили годину дана.
Уговори су подразумевали праћење активности Канцеларије и поменутог министарства, а средства су уплаћена пошто је Танјуг извршио обавезе за претходни месец. Инсајдер.нет је добио обећања и од осталих буџетских корисника да ће доставити уговоре и новинари наше радакције наставиће да истражују ову тему.
Непрецизност држи Танјуг у животу
Закон о јавном информисању предвидео је да ако Танјуг не нађе купца 31.10.2015. престаје да постоји Јавно предузеће које је издавач медија Танјуг, односно свих сервиса. Влада Србије је 3. новембра донела Одлуку о правним последицама престанка рада јавног предузећа Танјуг.
Све је деловало као да ће Танјуг престати да ради, па су чак медији пренели вест да ће 5. новембра 2015, на дан оснивања, објавити последњу вест. То се није догодило.
Одлуком Владе из новембра предвиђено је да се исплате зараде и отпремине запосленима и друга примања по основу рада и других обавеза, и да након тога директор Танјуга поднесе пријаву за брисање из Регистра привредних друштава.
Пријава за брисање из Регистра, међутим, није поднета, тако да је Танјуг и данас активно привредно друштво.
У Одлуци се наводи да ће медиј чији је основач Јавно предузеће Танјуг, а то је седам сервиса агенције Танјуг, престати да постоји кад се Јавно предузеће Танјуг избрише из регистра. За брисање из регистра не постоји рок, а пријаву за брисање требало би да поднесе директор. У Одлуци Владе се не наводе било какве последице које би сносио директор ако не обрише предузеће, нити је назначено ко то треба да контролише.
У Одлици Владе Србије о Танјугу стоји и да се морају завршити и други послови, без дефинисања о којим пословима се тачно ради, као и да директор може по уговору да ангажује потребан број извршилаца ради обављања послова у вези с престанком рада Танјуга. Такође није дефинисано о ком броју ангажованих људи се говори.
Обавезе према запосленима су извршене и исплаћене су отпремнине. Дирекција за имовину Републике Србије пописала је имовину Танјуга, архива је пребачена у Архив Југославије.
Чињеница је да Танјуг ради и да и даље објављује вести, иако су сви запослени добили отказ и отпремнине. По ком основу су ангажовани није познато, иако из одлуке Владе произлази да могу бити ангажовани само људи ради обављања послова у вези с престанком рада Танјуга.
Инсајдер.нет тражио је од Владе тумачење ове одлуке и објашњење који је рок за подношење пријаве за гашење Танјуга.
У регистру медија пописано је седам сервиса новинске агенције Танјуг. Ни за један од тих сервиса, међутим, није наведен одговорни уредник, што је обавезно по Закону о јавном информисању. За три сервиса Танјуга наведено је да су обрисани из регистра.
Нестаје последњи
Танјуг је последњи медиј који је био у власништву некадашње Југославије који и данас постоји. Распадом државне заједнице Србија и Црна Гора 2006. Јавно предузеће Танјуг прешло је у надлежност републике Србије, баш као и Радио Југославија, који је после променио име у Међународни радио Србија, Филмске новости и Југословенски гласник. Југословенски гласник постао је део Службеног гласника, Филмске новости су установа културе, а Међународни радио Србија је у процесу ликвидације.
За Танјуг је прошле године два пута тражен купац, али није било заинтересованих.
До октобра прошле године из буџета су исплаћиване плате запослених и део трошкова Танјуга, и то у 2015. више од 17 милиона динара месечно.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.