Насловна  |  Актуелно  |  Приватизација медија од 2014. године  |  Писмо Европској комисији, Делегацији Европске уније у Београду, Светској федерацији новинара и Европској федерацији новинара
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Приватизација медија од 2014. године

19. 11. 2015.

Извор: Данас

Писмо Европској комисији, Делегацији Европске уније у Београду, Светској федерацији новинара и Европској федерацији новинара

Поштовани,

Уз образложење да "то захтева Брисел" у Србији је званично угашена државна агенција Танјуг.

Уз исто образложење власт и медијска заједница (Удружење новинара Србије, Независно удружење новинара Србије, Независно друштво новинара Војводине, Асоцијација штампаних медија, Асоцијација независних електронских медија, и Локал прес) инсистирали су на доношењу медијских закона којима је, противно Уставу Србије, држава протерана из медија.

Годину и три месеца од доношења „реформских закона", на медијској сцени Србије је апсолутни хаос. Медији су претворени у оружје медијског подземља и прикривених власника, а новинарство тоне у потпуни мрак. 

Државна агенција Танјуг, одлуком Владе Србије престала је да постоји 5. новембра, на свој 72. рођендан. Одлука је донета на основу Закона о јавном информисању и медијима и Закона о Танјугу. Првим је предвиђено да се медији приватизују до 31. октобра. Уколико се не јави купац запосленима се деле бесплатне акције, уколико их већ нису добили по другом основу. Мали број запослених у медијима испуњава овај услов, јер је већина грађана Србије у досадашњем процесу приватизације остварила право на бесплатне акције. 

Другим законом прецизирано је да Танјуг престаје да постоји потписивањем купопродајног уговора, или најкасније 31. октобра ове године. За Танјуг, ни после два круга, није било заинтересованих купаца, па је 31. октобра угашен, а запослени су остали без права на акције. Много је оних који верују да је намера законодавца била да се Танјугу не да шанса да преживи. Министарство културе и информисања и Агенција за приватизацију, институције које су биле надлежне за спровођење и праћење процедуре, сада желе сву кривицу да пребаце на запослене. 

Вест да се гаси државна информативна агенција никог није оставила равнодушним. Јавност је бурно реаговала указујући да Србија остаје без важног извора информисања. Танјугу је подршка стигла и од колега бројних светских новинских агенција, које не крију да су запрепашћене потезом српских власти. 

Шокиран је премијер Србије, иако је лично потписао одлуку о гашењу Танјуга. Затечени су и народни посланици који су 2. августа 2014. године готово једногласно подржали бескомпромисни излазак државе из медија. Изненађен је и УНС. 

Без обзира на колективну згранутост, одлука о гашењу Танјуга је усвојена, објављивањем у Службеном гласнику је ступила на снагу, па формално-правно државна агенција више не постоји! Тако, ипак, не мисли премијер који је изјавио „да му је стало до Танјуга" и да ће се потрудити да нађе решење. Нејасно је која ће то формула спасити предузеће које више не постоји, како наћи купца, стратешког партнера за угашену фирму, како сачувати државну агенцију ако су на снази закони који апсолутно искључују такву могућност и не остављају баш никакав просторза такозвану правну гимнастику. 

Једино решење је хитна измена медијских закона, а разлога има више: 

1. Забрана држави (локалној самоуправи) да оснива медије у супротности је са чланом 50 Устава Србије, због чега су пре више од годину дана Синдикат новинара Србије (СИНОС) и Професионално удружење новинара Србије (ПРОУНС) поднели Иницијативу Уставном суду, али одговора нема. Ова законска одредба има изузетно штетно дејство на право припадника националних мањина да буду информисани на свом језику. 

2. Медијски закони су у супротности и са Медијском стратегијом коју је усвојила Влада Србије. Тим документом предвиђено је постојање шест регионалних јавних сервиса у централној и јужној Србији. 

3. Закон је, супротно претходном, дозволио фирмама из „оф-шор“ зоне да оснивају медије, чиме су прави власници медија (и њихови интереси) сакривени од јавности. Нетранспарентно власништво директно ускраћује могућност увида у дозвољену концентрацију капитала. 

4. Спорно је и финансирање. Закон је омогућио само медијским удружењима која су се залагала за приватизацију медија да имају представнике у комисијама које расподељују новац грађана Србије. Комисије су новац доделиле удружењима која су их делегирала, али и политичарима (средства из буџета су добиле две фирме сина и супруге министра одбране), компромитујући у старту идеју пројектног финансирања и отварајући широм врата - корупцији. 

Посебно желимо да укажемо на то да ови закони нису у интересу јавности, већ су писани за потребе финансијско-политичког лобија уз подршку одабраних удружења. Новинарске организације и асоцијације које су се противиле оваквим законским решењима биле су у старту дискриминисане тиме што им је ускраћено да учествују у раду тела која су припремала законе. Министарство културе и информисања наставља да игнорише СИНОС чак и непозивањем на скупове које организује, уз образложење да је „позив упућен само медијским удружењима и асоцијацијама (?!). 

Због дешавања са Танјугом, медијског хаоса и урушавања професије, СИНОС и ПРОУНС упутили су позив министру културе и информисања Ивану Тасовцу и државном секретару Саши Мирковићу да поднесу оставке. Већина београдских медија је то прећутала, између осталих, и Јавни сервис РТС као и два дневна листа која су делимично у државном власништву Политика и Новости. 

 Драгана Чабаркапа, председница СИНОС

Јелена Вучићевић, председница ПРОУНС

Коментари (2)

Остави коментар
нед

22.11.

2015.

Bane BG [нерегистровани] у 23:31

PODRŠKA

PODRŠKA SINOSU I PROUNSU! VREME JE DA NEKO STANE NA PUT MAHINACIJAMA MEDIJSKE KOALICIJE, ''VEČITIM EKSPERTIMA'' I ''NEZAVISNIM'' EKSPERTIMA!

Одговори
пет

20.11.

2015.

anonymous [нерегистровани] у 08:53

podrška

Sve što je navedeno u pismu je velika ISTINA. Veliji broj ljudi koji prate medijska zbivanja u Srbiji, ili su i sami angažovani u radu sa medijima i oko njih, podržava stavove PROUNSA i SINOSA, ali su lobisti jači od Ustava Srbije i sasvim im odgovara medijsko podzemlje, haos, mrak i dezavuisanje profesije. Dovoljno je samo pogledati ko su vlasnici medija u poslednjoj rasprodaji!
A one koji su izvojevali ovakve zakone molimo da više ne govore o pluralizmu, zaštiti javnog interesa i sličnim floskulama, jer dosta nem je demagogije i bacanja prašine u oči, a sve pod maskom evropskih vrednosti i standarda.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси