Приватизација медија од 2014. године
07. 11. 2015.
Обрадовић: Танјугов менаџмент међу главним кривцима
Главни кривац за ситуацију у којој се нашао Танјуг су подземне политичке игре у којима је једну од главних улога имао менаџмент Танјуга.
Уз велико жаљење што ће, по свему судећи, велики број новинара Танјуга остати без посла, а медијска сцена сиромашнија за једну агенцију, не желећи да се сврставам ни на једну страну, сматрам да је гашење Танјуга последица нечије нереалне и неприхватљиве жеље да ова агенција задржи позиције које је имала до сада. То, значи буџетско финансирање и привилегован положај на тржишту, истиче за Данас Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије.
Према његовим речима, очигледно се очекивало да ће политички врх, упркос Закону о јавном информисању и медијима и Медијској стратегији, направити изузетак у случају Танјуга.
– Ко је давао таква обећања и зашто се једина стратегија за евентуално очување Танјуга на томе заснивала, мора да одговори, пре свих, Бранка Ђукић, директорка агенције. Тај неостварени договор је и довео до тога да не само да је угашен Танјуг, већ и да није пропуштена могућност да се запосленима обезбеди власништво кроз поделу бесплатних акција. Зато је неправедно сваљивати сву одговорност на све друге осим на оне који су морали да много озбиљније промишљају шта очекује Танјуг према важећим законским решењима, указује Обрадовић.
Председник НУНС-а наводи да је тачно да у многим државама постоје агенције које се финансирају из јавних средстава.
– У оним срединама, као у Словачкој, рецимо, државна агенција има јасно дефинисану позицију и она не представља нелојалну конкуренцију другој приватној агенцији, што је већ годинама био случај на српском тржишту. Сви они који у овом тренутку сасвим оправдано исказују солидарност са колегама из Танјуга, заборављају да би опстанак Танјуга у овом формату и у овим условима убрзо довео до гашења друге две агенције. И у том случају би запослени у Бети и Фонету остали без посла. Извините, али новинари ове две агенције нису ништа мање вредни од новинара Танјуга. Зато у свим овим расправама треба водити рачуна и о њиховом положају, објашњава Обрадовић.
Једини начин да Танјуг опстане, како додаје, јесте да се преформатира агенцијска медијска сцена тако да државна агенција не буде директна конкуренција комерцијалним агенцијама. Дакле, према његовом мишљењу, потребан је нови закон којим би се јасно дефинисала улога државне агенције.
– Плашим се, међутим, да је сада касно за такво решење. Када је о томе могло да се разговара, потрошено је време, сада је већ јасно, на одбрану илузије да ће Танјуг остати у позицији у којој се налазио до сада и да се нико неће усудити да стриктно примени закон, оцењује Обрадовић.
Вучић: Наћи ћемо решење
Премијер Александар Вучић потврдио је јуче да ће учинити све да се запосленима у Танјугу помогне да наставе свој посао. „Мени је стало и помоћи ћу и наћи ћемо начина да са опремом и својим објектом који имамо олакшамо неком приватнику који би ту уложио“, рекао је Вучић и додао да ће то учинити због „бренд нејма“ и људи који тамо раде. На питање о томе како ће се наћи решење за Танјуг, премијер је рекао да не жели да говори о техничким стварима, да то решавају правници, али да се у сваком случају закон неће кршити. Директорка Танјуга Бранка Ђукић изјавила је јуче на ТВ Пинк да агенција има спреман план по којем може да функционише као тржишно одржива, али да влада одређује модел.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.