Насловна  |  Актуелно  |  Приватизација медија од 2014. године  |  Нови власници медија продужена рука политичких центара моћи
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Приватизација медија од 2014. године

30. 10. 2015.

Извор: rs.n1info.com

Нови власници медија продужена рука политичких центара моћи

Председник НУНС-а Вукашин Обрадовић, новинар из Ниша Дејан Тасић, и Недим Сејдиновић из Независног друштва новинара Војводине, сагласили су се у Новом дану телевизије Н1 да процес приватизације медија досад није дао задовољавајуће резултате.

Они страхују да су нови купци медија продужена рука политичких центара моћи.

Реформом медијског закондавства која је спроведена прошлог лета, држава се обавезала да ће се поувући из власништва над медијима.

Након одлагања, дефинисано је да ће процес приватизације буде кончан до 31. октобра.

До сада је 35 медија добило новог власника.

Председник НУНС-а Вукашин Обрадовић оценио је да је процес приватизације медија одсликао неке опште односе на медијској сцени и друштву уопште, те да је доказ да и најбоље законе можемо да подвргнемо руглу.

Он је оценио да приватизација медија није остварила основну сврху, а то је да поред изласка државе из медија, нови власници унесу и нови квалитет.

Обрадовић је рекао да је за њега кључно питање ко су нови власници медија.

Пита се откуд Радоици Милосављевићу идеја да купи седам телевизија, а бави се производњом пластике, док медијски бизнис не доноси профит.

“Пред нама је период када ћемо се уверити шта стоји иза приватизиација – да ли је реч о људима који желе да се баве медијским бизнисом или су инструментализовани за неке политичке процесе. Мени личи на другу алтернативу. Сумњам да су купци људи којима је стало до слободе медија и објективности информисања“, рекао је председник НУНС-а, оцењујући да ће нови власници медија бити продужена рука неких центара моћи.

Обрадовић је подсетио и да су се новинарска удружења, непосредно након укидања емисије Утисак недеље, писмом обратили премијеру Александру Вучићу тражећи састанак на којем би се разговарало о месијској сцени.

Он каже да до данас нису добили повратну информацију од премијера, и оцењује да његово ћутање заправо шаље јасан одговор.

“Овде се ради о политчкој вољи да се медији схвате као део демократског процеса, а они се неће схватити као део демократског процеса све док премијер гостује у емисијама попут 'Тешке речи' или му је омиљени лист 'Информер' који је пример новинарског непрофесионализма“, поручио је Обрадовић.

Недим Сејдиновић из Независног друштва новинара Војводине сматра да је процес приватизације медија био неминова, али да резултати нису охраврујући јер су, како каже, већина нових власнике фирме и предузећа који су везани за једну од владајућих партија.

Приватизација је, пред тога, указала на слабости локалних медија и запослених у њима, поготово новинара који, како је рекао, нису желели да преузму одговорност и постану власници медија, већ су се посветили томе како да сачувају своје радно место.

Сејдиновић је, међутим, рекао да су запослени у новосадском Дневнику заинтересовани да постану власници те куће будући да је Агенција за приватизацију јуче прогласила по трећи пут неуспешну приватизацију Дневника, тако да ће се та медијска кућа приватизовати преносом капитала без накнаде на запослене.

Он ипак истиче да је Влада Србије уредбом обесмислила члан закона који предвиђа бесплатан пренос акција на запослене, јер је он сада омогућен само онима који претходно нису уписали акције.

Гост Новог дана подсећа да око четири милиона граана Србије има бесплатне акције које су дељене у време министра Млађана Динкића, тако да је у многим медијима, па и у Дневнику, мали број људи који би данас имали право на акције тих медијских кућа.

Сејдиновић је истакао да се током процеса приватизације показало да су многи медији у јавном власништву били клинички мртви, политички инструментализовани и да су имали вишак запослених.

Он истиче да је сада важно пратити токове новца и видети да ли су медији купљени за једнократну употребу и предизборну кампању, након чега би били пуштени низ воду.

У Нишу је највише било приче о регуларности приватизације Нишке телевизије.

Две контраверзе прате овај слуачај.

Први, да су “Народне новине“ у у 2014. 70 одсто прихода добиле од државе и други да је Слађана Остојић која се у другом кругу појавила као купац у конзорцијуму са "Народним новинама", директор и главни и одговорни уредник регионалне нишке ТВ "Зона плус" која је у власништву Владана Гашића, сина министра одбране Братислава Гашића.

Новинар из Ниша Дејан Тасић подсећа да је Нишка телевизија продата за 78.000 евра, док је један од купаца те телевизије, медијска кућа “Бел Ами“ из градског буџета добила око 250.000 евра.

Тасића каже да би на тај начин свако могао да купује медије по Србији.

Тасић каже да је важан и други део закона који се односи на пројектно суфинансирање.

Он подећа да је ранијих година по више стотина милиона динара одлазило на скривене уговоре са телевизијама, и нада се да ће токови новца убудуће бити много транспарантнији.

Телевизија Н1 синоћ је емитовала први од четири серијала о слободи медија нишких аутора, где је Тасић један од сценариста и режисера.

Он каже да ће се темом приватизације медија бавити у четвртој емисији серијала.

"Основна порука пројекта је да закон треба да буде у служби медија, а медији у служби грађана", каже Тасић.

"Увек заборављамо на грађане, медији су окренути политичарима, а грађани треба да добију боље и тачније информације", поручује гост Новог дана.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси