Приватизација медија од 2014. године
24. 09. 2015.
Сезона “туршијске” куповине медија у Србији
Преостали неприватизовани локални и регионални електронски медији у Србији продају се као паприка и краставци за туршију, и углавном иду у корпу једног човека Радоице Милосављевића, бизнисмена из Крушевца.
Јавност се пита који су мотиви овакве серијске куповине радио и тв станица, да ли је то трговина утицајем и новцем, како ће се то одразити на медијске слободе у Србији и хоће ли бити очуван интерес јавности на објективно информисање.
Пишући, у егзилу у Паризу, дневник једне телевизије под називом “Крадљивци сопствене слободе”, књижевник Видосав Стевановић није ни слутио да ће се, борба грађана Крагујевца да сачувају Радио телевизију Крагујевац, завршити њеном продајом, бизнисмену из Крушевца Радоици Милосављевићу, који је већ купио или најавио да ће пазарити скоро све преостале неприватизоване локалне и регионалне електронске медије у Србији.
Обраћајући се пре скорo двадесет година Крагујевчанима, који су данима и ноћима бранили градску телевизију од намере режима Слободана Милошевића да је стави под окриље тадашње Радио телевизије Србије, Стевановић је, између осталог поручио, да “медији морају да служе свима, а да нико не сме да се служи медијима”.
Стевановић, који је у тим бурним временима био први директор ослобођене Телевизије Крагујевац, прве независне у Србији одавно је незадовољан стањем медија у Србији и процењује да ће се оваквом приватизацијом општа медијска клиничка слика још више погоршати.
“Ја сам још 2008. године написао отворено писмо Борису Тадићу, тадашњем председнику Србије, у коме сам му, између осталог рекао, да су медији готово угушени и да једва дишу. Мислим да се стење није битно поправило и да је све мутно. Мислим да медији и даље стоје лоше и наравно да ће ти приватници који то купе свакако гледати или да направе комерцијалне телевизије иако их већ имамо колико хоћемо. На крају, ја бих питао тог човека који то купује, ко му даје новац? Треба тражити тим путем јер се цела прича своди на то ко плаћа те људе или тог човека", каже Стевановић.
И Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије сматра да ће сада оставаривање јавног инетереса у медијима највише зависити од државе која треба да обезбеди транспарентност власништва и новца.
“Јер уколико власт и држава омогуће овој већини купаца медија да неким подземним утицајем остварују своје интересе, онда ћемо добити теледириговане медије. Мислим да је сада заиста јако важно да буду потпуно транспарентни токови новца. Уколико се то не оствари, на жалост, власници медија ће бити промењени али ћемо и даље имати непрофесионалне и необјективне медије”, каже Обрадовић.
О мотивима куповине медија широм Србије, желели смо да разговарамо и са главним актером, актуелене медијске приче Радоицом Милосављевићем, али су се сви наши покушаји да са њим ступимо у везу завршали безспешно. Чињеницу да се власништво над престижним телевизијским стницама у Панчеву, Крагујевцу, Крушевцу и још неким градовима концентрише у рукама једног човека, по Невени Симендић, уредници Телевизије Панчево, коју је такође пазарио Милосављевић, може се тумачити и као жеља купца да шири свој нови бизнис.
“Морам да кажем, ако се принципијелно говори, да би за некога ко хоће да се бави телевизијским бизнисом, било бесмислено да купи само једну телевизију. Да будемо искрени, нмоги други нису учествовали у трци за медије, а можда су и могли. И неко ко хоће да направи озбиљан телевизијски бизнис он би морао да купи неколико телевизија у Србији. За то кажем не могу у напред да говорим о томе и да оцењујем, али наравно сумњу изазива то што неко ко се није бавио медијима, сада их купује”, прича Симендић.
У Радио телевизији Панчево, коју је такође пазарио Милосављевић, од 63 запослених њих 57 се определило за отпремнину и дало отказ, што недвосмислено наводи на закључак да ни њени медијски радници не очекују неки бољитак од приватизације.
Раде Вељановски, професор Факултета политичких наука, један од заговорника приватизације свих државних медија, каже да се није очекивао овакав коначан расплет, мада додаје да се није очекивала ни нека мого боља ситуација.
“Јер је потпуно јасно да та прва приватизација и та такозвана првобитна акомулација капитала у медијској индустрији не може ништа друго да донесе. Нажалост, претпостављам да је то свима јасно, у време социјализма, нико од новинара, медијских радника или медијских стручњака, није могао да заради да новац да би могао да купи медије. Тако да су медије могли да купе само они који су на неки други начин зарадили новац. Онда се догодила још једна ствар, када су прошле године усвајани нови закони, да је у великој мери ослабљен критеријум о недозвољеној медијској концентрацији”, каже Вељановски.
Он сматра да начин на који ће интереси грађана бити промовисани у медијској сфери не зависи искључиво од власништва над медијима јер, како каже, у законима има читав низ механизама који иду за тим да се у медијима пре свега промовише јавни интерес, па је сада превасходни задатак регулаторног тела, које треба да води рачуна о томе какви се програм производе.
“Другим речима, ако приватни власници конкуришу сви за програмске садржаје који ће само да промовишу ријалити формате, музику, лаке садржаје и тако даље онда не треба да добију дозволе за то. Него ће неко добити дозволу за то, а неко ће добити дозволу ако прави добар информативни програм, образобне садржаје, или ако има докумнтарни програм, дечји програм, програм за националне мањине и тако даље. Дакле, ја мислим да у првом периоду после приватизације медија, ситуација неће бити сјајна у медијској свери, али ће протоком времена она полако да се прилагођава ономе што је јавни интерес”, закључује Вељановски.
Коментари (3)
Остави коментар28.09.
2015.
Re:
Potpisujem!
ОдговориA za par godina, ponovo će da osnivaju lokalne medije!
25.09.
2015.
Re:
Oni peru ruke, ANEM mudro cuti.
ОдговориKoliko je meni poznato ovaj medijski magnat nije platio RTV Krusevac, tako da ce i oni verovatno biti likvidirani.
A nas skoro 1000 koji smo uzeli ovu bedu od otpremnina, kad ih uskoro potrosimo na vracanje kredita koje smo uzimali da bismo preziveli, e mi cemo se dodati na kazan narodne kuhinje, socijalnu pomoc i sl. jer nas u godinama u kojima jesmo (a svi smo tu od 45 pa na vise) niko zaposliti nece, a do penzije ima da se nacekamo. Ako je ikada i docekamo zahvaljujuci svim stresovima koje smo u lokalnim medijima prezivljavali.
A Veljanovski, Sasa Mirkovic, UNS, NUNS i ostala bratija koja je agitovala za privatizaciju, nek uziva! Meni je najvaznije da je njima dobro!
Uzgred da pitam, da li vi gospodo iz UNS-a razmisljate o smanjivanju cene clanarine za nas jadnike koji smo ostali bez posla?
24.09.
2015.
PRAVI NASLOV TEKSTA
Glavni zagovornici medijske reforme Rade Veljanovski i Vukašin Obradovic sada peru ruke od onoga što su zajedno sa UNS-om i Medijskom koalicijom izazvali. Odgovornost ce snositi, kad tad ... Podrska Sindikatu novinara Srbije i Prouns-u, udruzenjima koja su bila na strani novinara u medijskoj reformi.
Одговори