Насловна  |  Актуелно  |  Приватизација медија од 2014. године  |  Запослени ће добити све акције медија које нико неће
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Приватизација медија од 2014. године

10. 08. 2015.

Аутор: Тамара Огњановић Извор: Cenzolovka.rs

Бесплатно уваљивање проблема:

Запослени ће добити све акције медија које нико неће

Уредба о подели бесплатних акција запосленима у медијима онемогућила је велики број њих да уопште затражи те деонице. Пошто се у Уредби помињу „акције које преостану после преноса запосленима“, у јавности се појавило више тумачења како ће се, заправо, делити бесплатне акције.

 

Без обзира на то колико се запослених у јавним медијима који остану непродати у актуелној приватизацији јави за бесплатне акције, они који се јаве постаће власници 100 одсто предузећа, суштина је тумачења које је Цензоловка добила у Министарству културе и информисања.

Већ сада је познато да ће подела бесплатних акција запосленима бити покушана у 20 медија који нису ушли у процес приватизације. Исти процес чека и све оне, међу 50 медија чија је приватизација у току, које нико не буде купио.

Новом верзијом Уредбе о преносу капитала без накнаде запосленима код издавача медија, коју је Влада донела крајем јула, после измене Закона о јавном информисању којом су продужени рокови за приватизацију, прецизније је уређена подела деоница запосленима у медијима за које није објављен позив за продају до 1. јула, као и у оним медијима који не буду продати до 31. октобра ове године.

Ипак је остала одредба из старе верзије Уредбе, која је онемогућила велики број запослених, оних који су раније добили бесплатне акције било којег државног предузећа (а таквих је већина), да уопште затражи деонице.

С друге стране, у обе верзије помињу се „акције које преостану после преноса запосленима“. У јавности се појавило више тумачења како ће се, заправо, делити бесплатне акције.

Дужи стаж, више акција

„Уколико неко предузеће има, на пример, двоје запослених који имају права и желе да преузму бесплатне акције, онда ће све акције бити подељене тим заинтересованим радницима. Исто тако, уколико само један запослени има права и жели да преузме акције предузећа, све ће бити пренете само на то лице“, објашњава за Цензоловку саветник у Министарству културе и информисања Дејан  Стојановић, који је и учествовао у изради Уредбе.

Подсећамо, реч је о медијима који су остали без већег дела прихода, а при том углавном имају превише запослених, па је питање коме ће могућност да бесплатно добије главобољу изгледати примамљиво.

Према Уредби, право на пренос бесплатних деоница имају сви тренутно и раније запослени у медијској кући чије се акције деле, сразмерно за сваку пуну годину проведену у радном односу у том медију.

„При подели акција неће бити привилегованих, тренутно и раније запослени и пензионери тих предузећа биће подједнако третирани и сви ће имати иста права“, објаснили су за Цензоловку надлежни у Министарству.

„Уколико након поделе остане известан број акција – једна, три, пет и слично – које се не могу поделити, јер је немогуће једну акцију поделити између више лица, оне ће бити пренете Акцијском фонду од којег ће заинтересовани субјекти имати могућност откупа“, каже Стојановић.

Медији опет необавештени

Дејан Стојановић каже да ће сви медији од Агенције за приватизацију добити упутство како да спроведу поступак бесплатне поделе акција или удела, као и да ће коначно решење о подели акција донети Агенција за приватизацију, након провере испуњавања услова.

Зоран Павић, представник за медије Агенције за приватизацију, објаснио је за Цензоловку да ће одлуке о даљем поступку поделе деоница бити достављане локалним самоуправама, и додао да, „колико је упознат“, оне још нису послате због великог посла који Агенција тренутно обавља у процесу приватизације медија.

Да и даље чекају да сазнају како ће се процес поделе акција одвијати, потврдили су у разговору за Цензоловку и представници неких од медија за које није расписан јавни позив за продају и у којима су се радници одлучили да узму акције, попут РТВ Прешево. Иначе, локалне самоуправе више не смеју да финансирају своје медије за које до 31. јула није објављен позив за приватизацију.

„Инсистирали смо да нам разјасне ситуацију, али нисмо још добили упутство од Агенције за приватизацију. Ми смо у незгодном положају јер наши запослени раде, а не добијају плату, али нису могли да нам објасне како то да решимо. Слали смо дописе Министарству културе и информисања, и рекли су нам да општина нема права да нас финансира. Усмено нам је објашњено да можемо да конкуришемо за пројектна средства са садашњим неодређеним статусом, док не добијемо неко упутство од Агенције за приватизацију. Кад ће то бити, не знамо“, рекао је директор те куће Решат Незири.

Конкурси за суфинансирање медијских пројеката су, уз оглашавање државних органа у медијима, сада једини начин да држава или локалне самоуправе дају неки новац медијима.

И Нинослав Смиљковић, директор РТВ Врање, предузећа које је такође одмах прешло на поступак преноса бесплатних акција, за које је заинтересовано око 20 радника, каже да се још чека одлука Агенције за приватизацију.

„Ништа нисмо добили и чекамо одлуку. Очекивали смо да она стигне раније, али нам је у Агенцији објашњено да, због гужве коју имају и великог обима посла, још нису стигли да упутства пошаљу“, казао је Смиљковић.

Уредба прописује да, уколико ни поступак поделе бесплатних акција не буде успешан (ако се не јави ниједан заинтересовани запослени коме би ово биле прве бесплатне државне акције), оснивач предузећа (република, аутономна покрајина или локална самоуправа) доноси одлуку да ли ће предузеће променити делатност или ће бити угашено.

Држава је добра, ако не може другачије

Надлежни у Министарству културе и информисања објашњавају да је Законом о јавном информисању и медијима „учињен изузетак у односу на друге привредне делатности у поступку приватизације, с обзиром на то да медији имају велику и одговорну улогу у информисању становништва“.

Зато је омогућено да се, уколико предузеће не буде продато, целокупан капитал медија подели запосленима, док се у другим привредним областима бесплатно дели само 15 одсто капитала предузећа.

Треба, међутим, имати у виду да је информисање једина привредна делатност у којој је забрањено државно власништво, па држава и нема другу могућност него да све акције или прода или подели.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси