Насловна  |  Актуелно  |  Приватизација медија од 2014. године  |  Сумњива процена капитала Танјуга
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Приватизација медија од 2014. године

05. 08. 2015.

Извор: Бета

Сумњива процена капитала Танјуга

Чланица Савета за борбу против корупције Мирослава Миленовић изјавила је данас да је вредност процењеног капитала државне новинске агенције Танјуг од 760.000 евра "фрапантна цифра", јер се не зна како је урађена та процена, обзиром да се не зна шта све агенција поседује.

 

Мирослава Миленовић је истакла да се на сајту Агенције за приватизацију могу пронаћи финансијски извештаји о пословању Танјуга само до 2013. године и да је у њима наведено да не постоје прецизни подаци за сва правна лица Танјуг д.о.о. из Црне Горе и из Скопља.

Она је прецизирала да огранак у Црној Гори не доставља финансијске извештаје од 2006. године.


"У напоменама извештаја стоји да су урађени са расположивом документацијом, шта то значи, то је крајње непримерено. Уопште не знам како је урађена вредносна процена и зато кажем да је 760 хиљада фрапантна цифра", рекла је Мирослава Миленовић на трибини у Београду под називом "Танјуг: Пословање, приватизација, перспектива".

Чланица Савета је упозорила да се због нетранспаретности имовине отвара могућност да будући купац буде неко близак власти, ко има "повлашћене информације" о томе шта све Танјуг поседује.

"Прича се да ту постоји нека њива у Макишу, неки станови, али ми то не видимо, као што не знамо ни на колико је потписан уговор о закупу зграде, јер иако је власник држава Танјуг убире приход од издавања", навела је Мирослава Миленковић.

Она је казала и да око 70 одсто прихода Танјуга чини новац из буџета, а да остакак од 30 одсто највећим делом чине средства од закупа зграде у којој се налази агенција. Истакла је и да 70 одсто расхода оде на плате запослених.

Према подацима Савета за борбу против корупције и сајта "Пиштаљка", Танјуг од државе годишње добије око два милиона евра, односно из буџета се месечно издваја најмање 17,5 милиона динара, а по закону, агенција Танјуг је обавезна да државним органима бесплатно доставља сервис вести.

Истраживање "Пиштаљке" које је трајало годину дана, показало је да је Танјуг од државе добијао и више новца, а да су многи државни органи додатно плаћали за посебне услуге агенције.

Према подацима Управе за трезор, у прва три месеца 2014. године Министарство енергетике уплатило је Танјугу 170.650 динара, Канцеларија за Косово и Метохију 241.071,43, а Владина канцеларија за сарадњу с медијима 20.841,45 динара.

Према речима Мирославе Миленовић, Танјуг је у априлу 2012. године уочи избора добио позајмицу у износу од 17,5 милиона динара, која је враћена новом позајмицом у новембру у износу од 21,5 милиона динара.

Она је подсетила да је Танјуг реаговао на ту информацију, оцењујући да је Савет изрекао неистину.

"Цела прича личи на интересантан вртлог као и код свих јавних предузећа у којима се остварује политичка контрола", рекла је Мирослава Миленовић.

Уредник сајта "Пиштаљка" Владимир Радомировић истакао је да званично Танјугом управља Управни одбор чији су чланови повезани са политичким партијама, а који и даље раде и примају плату иако им је пре више од годину дана истекао мандат.

"Одлуке се доносе на електронским седницима, које се своде на то да добијају е-маил из Танјуга са дневним редом седнице и без расправе се доносе одлуке", рекао је Радомировић и подсетио да је и директорки Танјуга Бранки Ђукић истекао мандат.

Трибини је присуствовао и медијски стручњак из Словеније Игор Мекина, који је казао да Србија није јединствен случај када су у питању медији у државном власништву.

"Проблеми су слични свуда, само је разлика у томе што је финансирање јасно, транспарентно, али оно што је исто то је да је њихова самосталност условна јер их је основала држава", рекао је Мекина.

Подсетио је на случај француске агенције АФП, која од државе годишње добија 111 милиона евра и потив које је покренут поступак због нелојалне кокуренције, али да је Европска Комисија на крају заузела став да то није кршење кокуренције, јер добро ради свој посао у служби јавности.

Владимир Радомировић је казао да су на трибину били позвани уредници и новинари Танјуга, али да је јутрос стигло обавештење да нико неће доћи.

"Жао ми је што нису овде да се изборе за своја права, али и права људи који се сусрећу са бахатошћу власти", рекао је Радомировић.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси