Приватизација медија од 2014. године

20. 07. 2015.

Аутор: Тамара Огњановић Извор: cenzolovka.rs

Медији који неће бити приватизовани: За једне спасоносно решење, за друге провалија којој се не види дно

Да ли ће бити угашени или ће запосленима бити понуђене бесплатне акције, да ли ће у том случају успети на време да оформе акционарска друштва и касније успешно послују, или ће општине наћи нека друга решења за њихов опстанак, недоумице су на које већина локалних медија у јавном власништву за које Агенција за приватизацију није расписала позиве за продају – и даље не зна одговоре.

Последњег дана јуна објављени су позиви за продају 50 од 73 медија предвиђена за приватизацију и, како се претпостављало, то је требало да буде крај агоније кроз коју су од августа прошле године пролазиле ове медијске куће.

У разговору са представницима десет медија који нису прошли у даљи процес приватизације, Цензоловка је сазнала да неизвесност и непознанице за њих и даље нису окончане, као и да су се у случају неких медија општине саме одлучиле да буду против приватизације, како би се одмах прешло на поделу акција радницима.

Низ медија изостављених из даљег процеса приватизације емитује програм, не знајући да ли ће запослени примити плате за које средства у локалним буџетима нису предвиђена после јуна.

Иако Агенција за приватизацију није могла да нам достави детаљне информације о разлозима због којих нису расписани јавни позиви за приватизацију 23 медија, јер „ти подаци још нису комплетирани“, портпарол Агенције Зоран Павић објаснио је да позиви нису објављени или зато што та предузећа нису доставила комплетну приватизациону документацију, или зато што је процењено да имају негативан капитал.

Осим ТВ Младеновац која после неуспешне приватизације од 2013. више и не постоји, осим на папиру, РТВ Ћуприја за коју је општина одлучила да иде у ликвидацију, и сличног случаја са Радио Параћином, чијим запосленима је, додуше, после одлуке о гашењу, општина понудила да пређу у јавни сектор како би их збринула, низ медија изостављених из даљег процеса приватизације и даље не зна каква је њихова судбина. Они емитују програм, не знајући ни да ли ће примити плате за које средства у локалним буџетима нису предвиђена после јуна.

У неизвесности, одлуке власти о судбини својих кућа тако чекају и запослени у Информативном центру Кикинда, који програм емитује на српском и мађарском, ромском и румунском језику, у ТВ Смедерево и Радио Лазаревцу, са којима смо разговарали.

Тишина на четири језика

Радио Врбас вероватно ће такође бити затворен, а његова директорка Весна Рогановић објашњава за Цензоловку да је управа те куће покушала да „од свих лоших могућности одабере најбољу за запослене“, од којих се њих 26 одлучило да узме социјални програм.

„Нисмо прошли у даљи процес, пренето нам је да је такав став јер је дуг предузећа већи од капитала и сад чекамо неко решење Агенције за приватизацију. Видећемо шта нам следи, да ли ће то бити гашење или ће нам бити понуђене акције. Одужила се неизвесност и незадовољство, надали смо се да ћемо опстати јер овај радио постоји од 1968. године и има дугу традицију, регионални је радио, са програмом на четири језика. Велика је штета да се угаси. Ја сам у овом предузећу 28 година и мени и свим запосленим је јако тешко“, каже Весна Рогановић за Цензоловку.

„Све што је било до нас, урадили смо, исплатили смо заостале плате, нема минуса. Нико није могао да објасни Агенцији за приватизацију и Министарству културе и информисања да ми нисмо губиташи, чак је град дао гаранције“, каже Братислав Илић, директор Радио Лесковца, и тврди да ова кућа неће бити приватизована због ослањања надлежних на застареле податке.

Поводом навода у медијима да ће преосталих осморо радника те куће који нису потписали социјални програм прећи у ново „медијско одељење“ јавног комуналног предузећа општине и критика Независног друштва новинара Војводине да се таквим потезима крше закони и медијске реформе, Рогановићева је рекла да то не може да коментарише јер управа радија није потписала „никакве споразуме“ који тако нешто предвиђају.

О осећању беспомоћности, упркос свим напорима да сачувају свој медиј, говори и Братислав Илић, директор Радио Лесковца, од чије продаје је одустала Агенција за приватизацију и о чијој коначној судбини одлучују локалне власти.

Овај радио, са традицијом дугом 40 година, због дуговања општине која није обезбедила средства за плате, избачен је из даљег процеса приватизације, иако је у међувремену проблем дуговања решен, а како наводи његов директор, било је и заинтересованих купаца.

„Све што је било до нас, урадили смо, исплатили смо заостале плате, нема минуса. Не знамо шта ће бити, ништа не зависи од нас. Нико није могао да објасни Агенцији за приватизацију, а поготово Министарству културе и информисања, да ми нисмо губиташи, чак је град дао гаранције“, тврди Илић.

Он објашњава да је нонсенс то што Агенцију и Министарство уопште не занима да се ситуација променила и да ово предузеће поново послује у плусу.

„Осећам се као да летим у авиону и све зависи од неке машине… Требало би да нам макар нешто кажу“, рекао је Илић и додао да сада оснивач чека обавештење од Агенције да би се видело шта даље да се ради с тим радиом.

Рупа у закону

Међу медијима за које није објављен јавни позив за приватизацију, међутим, има и оних које су општине одлучиле да сачувају тако што неће учествовати у процесу јавне продаје, већ ће се организовати као акционарска друштва, пошто акције буду подељене радницима. Такав је случај са неколико предузећа, међу којима су РТВ Бор, РТВ Врање и РТВ Прешево.

РТВ Бор, медијска кућа која у свом саставу има и новине и једина је чија је имовина процењена на 11 пута већу вредност од вредности обавеза, после одлуке општине да се не иде у даљи процес приватизације, покушава да се организује тако што ће је преузети запослени.

Међу медијима за које није објављен позив за приватизацију има и оних које су општине одлучиле да сачувају тако што неће учествовати у процесу јавне продаје, већ ће се организовати као акционарска друштва, пошто акције буду подељене радницима.

„Радницима ће бити подељене акције и креће се у трансформацију предузећа у акционарско друштво, док су неки запослени узели социјални програм. Ово је солвентно предузеће и верујемо да ћемо успети да послујемо са новим обавезама“, рекао је за Цензоловку директор РТВ Бор Владан Нововић.

Он је, објашњавајући ту одлуку, за Телевизију Бор казао и да верује да овакав модел приватизације и будућност медија који се за њега одлуче могу да буду добри, и да је важно да та кућа има сагласност општине Бор и свих релевантних чинилаца да се иде „тим путем“.

И запослени у РТВ Врање одлучили су се за приватизацију поделом бесплатних акција садашњим и бившим запосленима који на то имају право. Вршилац дужности директора те куће Зоран Величковић рекао је за агенцију Бета да су „сви запослени у РТВ-у проценили да је најповољније и најсигурније да радници сами преузму одговорност за судбину телевизије на тај начин“, јер се изласком на јавну аукцију „ризикује да у приватизацији учествује и неко с лошим намерама“.

„Нама је стало да фирма ради и опстане. Сигуран сам у успех, верујем у сараднике који су остали. Да нисмо сигурни у то, не бисмо се упуштали у ту авантуру“, казао је Величковић.

АГЕНЦИЈА ОДБАЦУЈЕ ОПТУЖБЕ

Оптужбе да се Агенција за приватизацију није одазивала позивима медија, одбацује њен портпарол Зоран Павић.

„Те оптужбе су смешне. Агенција и министарства су више пута упућивали позиве медијима да се доставе комплетне документације и за све који су их доставили, позиви су расписани. Људи су радили дан и ноћ због реално кратких рокова, велика јурњава је била да се успешно обави процес прикупљања документације. Агенција је покушавала да ступи у контакт са свима. Неки (медији) су били лежерни у претходном периоду, али комуникација је била свакодневна“, рекао је Павић.

Он је навео да је Агенција великим ангажовањем успела да објави позиве за 50 медија, што је 16 више од првобитно очекиваног броја.

„Успели смо те позиве да распишемо у последњим секундама. За 23 медија није расписан позив, што и није тако велики број оних који нису успели да испуне захтеве.“

Преузимање одговорности

Општина Прешево одлучила се против приватизације свог јавног предузећа РТВ Прешево, сматрајући, како је раније пренето, да је „праведније“ да се акције поделе радницима. Директор те куће Решат Незири рекао је за Цензоловку да је план да та телевизија настави да послује као акционарско друштво, али и да се нада да ће се омогућити свим запосленим радницима да узму акције, а не само онима који претходно нису узимали акције државних предузећа, каквих је у овој медијској кући само двоје.

„Ми чекамо статус и обавештење Владе. Мислим да ће се наћи прихватљиво решење и за општину и за раднике и за државу. Надам се да ће се наћи начин да се сачува ова телевизија. Било би најприхватљивије да се омогући свим радницима да узму акције, али не знам како ће процес даље функционисати, а надам се да ће временом све бити јасније.“

Незири је рекао и да постоји план да се од постојећих општинских телевизија из Прешева, Медвеђе и Бујановца оснује регионална телевизија, која ће имати програм на албанском језику, и да постоји правни основ за регистрацију таквог медија, објаснивши да је тај процес у току.

Упитан да објасни овакве одлуке општина, Зоран Павић је рекао да Агенција за приватизацију „не улази у то“ зашто предузећа или општине нису доставиле документацију.

„Наш посао је да спроведемо поступак у складу са законом. Ако нема приватизације преко јавног позива, онда се иде на бесплатну поделу акција коју спроводе општине према Закону о јавном информисању. Ако у законском року они не заврше тај процес, ако подела акција не буде успешна, онда се прелази на најгору варијанту – да се медиј брише из регистра и одлучује се да ли ће ићи у стечај или регистровање са променом делатности“, рекао је Павић за Цензоловку.

Он је упозорио и на то да када се преузима неки медиј, „не преузимају се само права, него и обавезе“ које са тим предузећем долазе, попут обезбеђивања неопходних финансијских средстава. Павић је подсетио и на то да ће медији морати сами да „праве пројекте како би прошли на конкурсима за обезбеђивање новца“.