Приватизација медија од 2014. године
02. 07. 2015.
Војводина: Приватизација мањинских медија
У Војводини укупно 15 медија на мањинским језицима у државном власништву, или у својини локалних самоуправа ускоро би требало да промене власника.
Њиховој приватизацији, међутим, нису склоне ни локалне ни покрајинске власти, а ни национални савети, као ни сами медији - због реалне опасности да се они након тога угасе, јер су ти медији, по природи ствари малог "тржишног опсега".
Са друге стране, приватизацијом се жели избећи уплитање политике у рад медија, у овом случају и мањинских савета, у чијој је ингеренцији област информисања.
Приватизација би требало да омогући успостављање стандарда, већу независност и професионализам, док досадашња искуства говоре о превеликом утицају политике на њихов рад, наводи Недим Сејдиновић, члан Извршног одбора Независног друштва новинара Војводине.
"Многи новинари који су запослени у јавним предузећима - наравно не говорим о свима, мада је то било готово правило - скоро да и нису обављали свој посао, него су више били у функцији државних чиновника", напомиње Сејдиновић.
Он каже да је с обзиром на специфичан статус свих мањинских језика и медија, и како би се избегла опасност управо од њиховог гашења, у процесу приватизације предвиђена нека врста позитивне дискриминације.
"Закон за те медије предвиђа неку врсту гаранције која налаже новом власнику да задржи постојећу структуру програма, а то значи и обим програма на мањинским језицима", истиче Сејдиновић.
Решење које се сада нуди је да се мањински медији финансирају кроз пројекте, што је механизам и за конкурисање код европских фондова, подсећа Сејдиновић.
Ипак, и садашњи власници тих медија, локалне самоуправе пре свега, али и запослени у тим медијима, уверени су да ће приватизација практично довести до гашења већине њих (а треба подсетити да многи имају дугу традицију, и да су основани у време бивше Југославије), јер се претпоставља да приватни власници неће имати економски интерес да их задрже.
Јосип Стантић, новинарка редакције на хрватском језику Радио телевизије Војводине, уз то сматра да очекивања веће независности медија након приватизације немају реалних основа.
"Ја могу само да претпоставим да тај приватник неће имати никакав мотив да дугорочно одржава један мањински медиј. А моје искуство као новинара који је радио и у независним продукцијама, упућеним на пројектно финансирање, каже ми да се помињана независност неће стећи. Јер , онај ко жели да на тај начин прибави новац за свој пројекат, мора дебело да лобира код тих истих странака од којих се наводно бежи", каже Стантић.
И Маргарета Томо, новинарка Мађар Соа, такође мисли да је приватизација почетак гашења мањинских медија.
"Овде нема нико довољно пара да исфинансира рад медија који не доноси профит – а онај ко купи неки медиј, свакако жели да од тога зарађује. Од мањинских медија сигурно нема профита. Тако да је њихова приватизација дефинитивно почетак њиховог гашења. Ако не сада, онда за две, или три године...", истиче Томо.
Један од великих приговора када се ради о мањинским медијима јесте уплитање националних савета у њихов рад, поготово што су они добили статус оснивача појединих медија. Јосип Стантић, међутим, негира ове тврдње.
"Док сам, рецимо, радио у хрватској редакцији Радио Суботице, медија у локалном власништву, никада нисам био изложен притисцима, захтевима и цензури. Али, када сам покушао да радим неке независне продукције, захтевало се да се са политичким странкама договоримо о новцу за тај пројекат. Мене може сада неко убеђивати да то није истина, да ће са пројектним финансирањем бити боље и транспарентније, али - није. По мени, биће то гора верзија, већи ће бити утицај политике и странака када се медији буду приватизовали, него да остане статус кво", појашњава Стантић.
Маргарета Томо, међутим, наводи да је утицај политичара и националних савета на медије евидентан, али сматра да је то одговорност самих новинара.
"Притисака има, цензура постоји. То морамо изговорити, али то је на нама новинарима - ми те мањинске медије морамо сачувати за себе, за своју заједницу, без обзира ко даје паре. Нека независниост мора да постоји, и ми се морамо изборити за њу", наводи Маргарета Томо.
Недавно је и Координационо тело националних савета у Србији затражило од државе да се обустави поступак приватизације мањинских медија, и да се до краја године пронађе адекватно решење за њихово финансирање, а да у међувремену и даље буду финансирани из буџета.
Како је навела Ана Маканова, председавајућа тог тела, национални савети јесу оснивачи, али они немају никакве механизме да обезбеде финансирање својих медија, чак ни преко фондација, односно преко пројеката, јер немају законске могућности да оснивају такве фондације.
Недим Сејдинович из НДНВ напомиње да би најављене промене у Закону о националним саветима донеле нове могућности за те медије, али и подсећа да је дилема "приватизација или не" разрешена још 2011. када је усвојена медијска стратегија, те да су и национални савети и новинари својим пасивним ставом пропустили да дају допринос проналажењу бољих решења за тај проблем.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.