Приватизација медија од 2014. године

30. 06. 2015.

Аутор: Тамара Огњановић Извор: cenzolovka.rs

Агонија медија пред приватизацију: неизвесност, конфузија, огорченост

У медијима који чекају приватизацију огорчени су због начина на који се процес спроводи и лоше комуникације са надлежнима, као и због оптужби власти да су каснили са достављањем документације и да су процес „неозбиљно схватали”.

 

У уторак, 30. јуна, требало би да се коначно сазна који од 73 махом локална медија у јавном власништву, предвиђена за приватизацију, иду у ликвидацију, а који ће бити понуђени на продају. То ће бити крај агоније кроз коју од августа прошле године пролазе ове медијске куће.

Цензоловка је разговарала са представницима 21 медија и готово сви су се жалили на непостојање поузданих информација, несналажење власти и неодговарање Агенције за приватизацију на њихова питања.

Када је постало очигледно да, из разлога о којима је Цензоловка већ писала, до законског рока за завршетак приватизације медија, 1. јула, неће бити спроведена ниједна продаја, Влада је Скупштини послала предлог измена Закона о информисању, којим је предвиђено да рок буде померен до 31. октобра, али само за медије који су до 19. јуна послали Агенцији за приватизацију комплетну приватизациону документацију.

„Није у реду да кажу да медији намерно неће да пошаљу документацију и да две и по године опструирају приватизацију, јер смо ми урадили све што је била наша обавеза. Било би тужно да се не уважи ова документација, јер је процена коштала 2.000 евра“, каже Раша Стојановић, директор РТВ Петровац на Млави.

За чак 25 од ових медија нема финансијских података на сајту Агенције за приватизацију, а за готово све њих ни на сајту Агенције за привредне регистре, па је нејасно како је могуће очекивати да се потенцијални купци заинтересују за та предузећа без комплетних информација о њиховом пословању.

Цензоловка је, међутим, у разговору са директорима ових медија сазнала да су они финансијске извештаје уредно достављали, што је и њихова законска обавеза, и да им није познато зашто тих докумената нема на сајтовима надлежних институција.

Многи су огорчени због начина на који се процес приватизације спроводи, конфузије у информацијама које су добијали и лоше комуникације с надлежнима, као и због оптужби власти да су каснили са достављањем документације и да су процес „неозбиљно схватали”.

Управе тих медија предвиђају да за њих неће бити заинтересованих купаца, а могућност да их преузму запослени, у највећем броју случајева онемогућена је посебном уредбом Владе, према којој на бесплатне акције немају права они који су већ добили акције НИС-а, Телекома и других државних предузећа.

Само месец дана пре истека рока за приватизацију, 27. маја, усвојене су законске измене због којих су медији морали да спроведу нову процену вредности сопственог капитала. Агенција је 3. јуна о томе обавестила медијска предузећа, оставивши им за то рок од 30 дана, дакле – до 3. јула, да би 10. јуна стигао нови допис којим је рок слања нове процене скраћен до 19. јуна. Сви они који то не буду учинили на време, биће угашени, био је категоричан министар културе и информисања Иван Тасовац.

Петровац на Млави: У Агенцији се нико не јавља

Раша Стојановић, директор РТВ Петровац на Млави, у изјави за Цензоловку објашњава да процену вредности није било могуће обавити у тако кратком року од осам дана:

„Од момента када смо добили допис, нико се у Агенцији за приватизацију не јавља, а до тада смо се чули сваки дан. Није у реду да кажу да медији намерно неће да пошаљу документацију и да две и по године опструирају приватизацију, јер смо ми урадили све што је била наша обавеза. Било би тужно да се не уважи ова документација, јер је процена коштала 2.000 евра.“

У овом предузећу, које има 12 запослених и које је према претходној процени вредело 8.000.000 динара, радници неће узимати акције и не очекују да ће га ико купити. „Не претпостављам – сигуран сам да предузеће нико неће купити, и сигурно идемо у ликвидацију“, каже Стојановић.

МИСТЕРИОЗНЕ УСТАНОВЕ КУЛТУРЕ

Посебне нејасноће у процесу приватизације односе се на медије који се воде као културни центри или установе културе. Ни за њих нема никаквих финансијских података у надлежним државним агенцијама. Неки од њих су прошли у даљи процес приватизације, док је другима речено да не могу бити предмет тог процеса, па се гасе од 1. јула.

Такав је случај са Радијом Информативни центар Бачки Петровац, који, иако је за њега упућен јавни позив заинтересованима, очекује затварање, јер не може да функционише у тржишним условима, како наводе запослени, и купци се вероватно неће јављати.

Радио Беочин, при Културном центру те општине, припрема завршне процедуре за престанак рада, јер мора да се угаси до 1. јула. Директорка овог радија Софија Мартиновић наводи да је од Агенције за приватизацију узалудно тражила да се пронађе модел који би био одговарајући за њих, али никада нису добили одговор.

Слична је судбина и РТВ Босилеград.

„Нас закон не види. Обраћали смо се Агенцији за приватизацију, која се прогласила ненадлежном, наводећи да Центар за културу не може бити предмет приватизације. Министарству културе смо послали два дописа и ургенцију, али нису одговорили. На састанку са државним секретаром Сашом Мирковићем нисмо добили одговор нити препоруку према ком моделу бисмо могли да опстанемо”, рекао је главни и одговорни уредник РТВ Босилеград Војислав Божилов за Цензоловку.

Неки од тих медија планирају да се региструју са делатношћу продукције и да тако опстану. „И ми ћемо то покушати. А шта ће бити са локалним информисањем… то је питање”, рекао је Божилов.

Владичин Хан: Ништа нам није јасно

Таква је судбина и Регионалне телевизије Нови Пазар, која има 80 радника. Међу њима, само двоје имају права да узму акције, али ни они нису за то заинтересовани. Управа ове телевизије, чија је вредност процењена на око 10,7 милиона динара, сумња да ће бити заинтересованих купаца, јер предузеће има велика дуговања и судске спорове, који ће, према њиховим речима, сасвим извесно бити изгубљени. Запослени у тој телевизији свесни су шта им предстоји иако су, како сматрају, урадили све што је од њих тражено да не дође до затварања.

„Неке ствари у процесу приватизације нису јасне, неке ствари не могу да објасне ни у Агенцији за приватизацију, ни у Министарству културе и информисања. Нема ни упутства шта ће се радити до октобра, за када је предвиђен крај процеса, односно не зна се како ће се ови медији финансирати из локалних буџета”, каже за Цензоловку директор Радија Прес центар Владичин Хан Зоран Цветковић. Додуше, сада је барем јасно да ће Скупштина продужити финансирање из локалних буџета до 31. октобра.

Није познато да ли за Радио Прес центар, чија је вредност процењена на милион динара, има заинтересованих купаца. Радници не могу да узму акције. „Ако одемо у ликвидацију, општина остаје без средства за информисање”, рекао је Цветковић.

Трстеник: Сад ћете гледати само Београд

Од гашења страхује и РТВ Трстеник, са 28 запослених и вредношћу процењеном на 3,5 милиона динара, за коју је било заинтересованих купаца, али запослени претпостављају да ће они одустати јер неће имати финансијски интерес да купе предузеће без имовине, са само делом опреме, и превеликим трошковима.

„Држава се побринула да радници не могу да узму акције, да медији оду у добро познате руке и да и даље медијску слику Србије креирају одабрани”, тврди Наталија Московљевић Милетић, директорка РТВ Брус

„Грађани и локална самоуправа очајни су што држава тражи да се приватизује кућа која успешно ради већ 20 година. Постоји брига и да ли ће се јавити купац који би водио кућу у интересу грађана Трстеника, и страх да би она могла да се користи за политичке потребе”, рекао је директор те куће Јован Маринковић и додао да њен опстанак зависи од државе.

„Да ли је интерес државе да погаси медије и да настане медијски мрак? Локални медији служе да прикажу живот у својим срединама и допринесу њиховом развоју, а не само да гледају шта се ради по  Београду”, објашњава Маринковић.

Брус: Нас поклањају, зна се коме

За неке медије из ове групе ипак се верује да ће бити продати, а такав је случај РТВ Брус, чија је процењена вредност 2,2 милиона динара.

„Зна се тачно ко ће купити ову кућу, то је отворена игра, они се не плаше. Предузеће ће бити поклоњено и то по скраћеној процедури, а зна се и ко ће да га купи, и то ће бити политички подобан купац”, рекла је за Цензоловку директорка те куће Наталија Московљевић Милетић.

Она је навела и да се „држава побринула да радници не могу да узму акције, и да медији оду у добро познате руке, и да и даље медијску слику Србије креирају одабрани”. То уверење она је поткрепила тврдњом да је Агенција за приватизацију оснивачима локалних медија који су остали у игри препоручила доношење нове скупштинске одлуке, према којој почетна понуђена вредност капитала предузећа не треба да буде 100 одсто тржишне вредности, већ 50 одсто у првом кругу и 30 одсто у евентуалном другом покушају продаје.

Бела Паланка: Увођење једноумља

Радио Бела Паланка није ушао у процес приватизације, а управи тог медија није званично објашњено зашто, иако су слали више дописа Агенцији за приватизацију, на које никада нису добили одговор. Незванично су добили објашњење да су на списку 11 микропредузећа за која држава нема интерес да се приватизују и која иду директно у ликвидацију, па оно планира да промени своју делатност у продукцијску и тако опстане.

Директор тог радија Милан Јовановић је у групи представника медија који су Уставном суду слали захтев за оцену уставности овог процеса, али се суд у вези с тим питањем још није састао. „Ово је начин да се угасе локални медији и да настане медијска блокада, јер на локалу има доста општина које води опозиција владајућој већини на републичком нивоу”, рекао је Јовановић.

„Циљ овог закона није да се приватизују медији према захтеву ЕУ, јер ЕУ и не тражи да се приватизују сви медији, а осим тога, и у Хрватској, чланици Уније, има примера медија који се финансирају из локалних буџета. Тај изговор је лаж. Циљ је да се уведе једноумље и да се омогући политички подобним купцима да буду власници”, оценио је он. Како је навео, буџетским корисницима биће одређено да се рекламирају на тим медијима и буџетски новац ће се на тај начин опет „упумпавати у те медије, какав је случај у Зајечару и Нишу“.

Угрожен опстанак медија на мањинским језицима

На списку Агенције за приватизацију налази се укупно девет медија из општина где релативну или апсолутну већину становништва чине припадници мањинских националних заједница, а седам од њих је у групи оних за које финансијских података нема. Те општине су Нови Пазар, Тутин, Прешево, Бујановац, Димитровград, Суботица, Ковачица и Бачка Топола. Њима треба додати и РТВ Босилеград, који се води као установа културе а не као привредно друштво, и зато није ни предвиђена за приватизацију, односно 1. јула биће аутоматски угашена.

Неки медији, попут РТВ Ковачице, из општине у којој већину чине припадници словачке националне мањине, аутоматски ће бити угашени јер нису ни послали потребну документацију, пошто нису имали новца за плаћање нове процене вредности.

„Поставити рок од осам дана да се општинско веће састане и одобри средства, ангажује проценитељска кућа и обави све остало – то је немогуће. Ставили су нас пред свршен чин”, казао је директор РТВ Ковачица Јан Литавски и објаснио да су у том „нерентабилном” предузећу сви запослени већ узели раније дељене акције, па не постоји могућност да оно пређе у њихово власништво.

Литавски је упозорио на то да Словаци, после овакве приватизације, неће имати ниједан медиј на свом језику. „Мањине ће остати без информисања на матерњем језику, што је законом и Уставом загарантовано”, рекао је он. Власт овај проблем не интересује, додаје Литавски и тврди да му је у разговору са надлежним званичницима дрско речено да „грађани могу да гледају ‘Жикину шареницу’ и тако се информишу”.

ТВ Тутин, у општини са већинским бошњачким становништвом, такође са неизвесношћу чека исход процеса приватизације, поготову што тражену документацију није послала на време. Запослени не знају да ли има заинтересованих за куповину предузећа, али планирају да прихвате пренос бесплатних акција.

„Ово је политичко силеџијство које не разумем. Тражићемо заштиту од Бошњачког националног већа, нећемо дозволити да се угаси ова телевизија. Јавни сервис РТС Тутину и Санџаку не значи ништа, нама је преко потребна наша телевизија“, рекао је директор телевизије Албин Гегић. Он је додао да је Закон о јавном информисању у колизији са Законом о локалној самоуправи јер грађанима и посебно мањинским заједницама ускраћује право на информисање.

Занимљив је случај Радио Медвеђе, чија је вредност процењена на нула динара, а од 13 радника скоро сви већ имају акције, тако да нико неће узети акције предузећа. Запослени се надају да ће општина подржати овај радио јер је двојезични медиј, и да ће радити барем до краја ове године пошто су у локалном буџету за њега до децембра планирана средства.