Приватизација медија од 2014. године
26. 06. 2015.
Неизвесна судбина РТК
У време режима Слободана Милошевића Крагујевац је био један од ретких светионика у медијском мраку који је тада владао Србијом. После 2000, све до данас, као водећа кућа опстала је Радио-телевизија Крагујевац. Сада су на видику две опције – купац, ако се нађе, или банкрот.
Наредне седмице знаће се даља судбина преостала 74 медија у друштвеном власништву; реалне шансе за опстанак имају они за које до краја јуна буде расписан јавни позив за приватизацију. У готово незамисливом сценарију, део осталих може бити уступљен запосленима, али и један и други облик промене власништва требало би да се окончају до 31. октобра.
Највише пажње јавности буди приватизација Студија Б и државне агенције Танјуг, али на списку су и друге значајне регионалне куће. Несумњиво, Радио-телевизија Крагујевац својеврсни је огледни пример.
ВРЕМЕ ПРОШЛО: Крагујевац је у време режима Слободана Милошевића био један од ретких светионика у медијском мраку који је тада владао Србијом, а преко овдашњих телевизија (повремено их је било пет) “полемисали су” лидери владајућих и опозиционих странака, наравно свако из студија телевизије која му је била “наклоњена или блиска”. У то време беспоштедне борбе за демократију створена је неприродна подела на опозиционе и провладине медије, која није заобишла ни штампане медије, па су и новинари, част изузецима, запали у замку коју су им поставили политичари и почели “да свирају” по систему “колико пара толико музике”.
Ипак, и поред те накарадне праксе, у Крагујевцу је, како каже Мао Цедунг, “цветало хиљаду цветова”, опстајало је довољно медија на којима су и опозициони и владајући политичари могли да промовишу своје идеје и визије. Наравно, медији који су делили судбину ратом и санкцијама опустошене државе нису могли да опстану на тржишту без помоћи са стране, па је државне медије “суфинансирала” влада, а опозиционе стране невладине организације.
Лична карта РТК
У Радио телевизији Крагујевац, након добровољног одласка 26 медијских радника, остало је још 70 запослених. Опрема је прилично дотрајала, а највећа вредност је бренд РТК. Према одлуци Скупштине града, РТК ће се приватизовати по моделу продаје капитала, јавним надметањем.
Донета је и одлука о покрићу губитка овог предузећа у 2014. години у износу од око 17,5 милиона динара. Према наводима новопостављене директорке Славице Трифуновић, на седници Скупштине на којој се расправљало о приватизацији тог медија, РТК има за 47 милиона динара већи губитак од вредности капитала.
Након што су преживели санкције, рат и дубоке унутрашње поделе у друштву, са демократским променама стигли су нови изазови и уследиле су нове медијске турбуленције. Дотадашњи Владини медији преко ноћи су заћутали или пропали, а дојучерашњи опозициони нису успели да се снађу у новонасталим околностима и сачувају независност у коју су се клели у претходном периоду. Ипак, најгоре је било када су донаторске финансијске славине почеле да пресушују, што је у исто време и медије и новинаре неминовно водило у пропаст.
Технички, кадровски и програмски десетковане медије погодила је и болест неуспешне власничке транзиције, па су у Крагујевцу, као и у читавој Србији, приватизовани медији отишли под лед, а они који су преживели покушавали су да покупе бар неку мрвицу од тржишног медијског колача и да се, директно или индиректно, “конектују” на градски буџет.
Са доласком економске кризе та “конекција” постајала је све слабија, што је проузроковало нове губитке и даље исцрпљивање ионако осиромашених медија, а покушаји њихове финансијске консолидације постајали су све неизвеснији.
ВРЕМЕ САДАШЊЕ: У таквој ситуацији нашла су се и два највећа и најутицајнија локална медија, Радио-телевизија Крагујевац, која није успела да се са групом електронских медија избори за статус “регионалног јавног сервиса” и Крагујевачке новине, настале након што је редакција, после неуспешне приватизације Независне светлости, основала нови недељник.
Суморну слику лаганог одумирања крагујевачког новинарства вероватно ће заокружити управо та два медија јер, према последњим информацијама у Крагујевачким новинама, у оптицају су две опције за последњи покушај преживљавања – увођење минималца до даљњег или колективни одлазак новинара са радним књижицама у овдашњу филијалу Националне службе за запошљавање.
Ништа боља судбина не чека ни преостале запослене у Радио-телевизији Крагујевац (ако брзо не пронађу заинтересованог купца), коју је 15. јуна, уз одговарајући социјални програм, напустило 26 медијских радника, међу којима 16 истакнутих новинара радија и телевизије.
Формално, сви они добровољно су се опростили од своје “друге куће”, али су разлози за тај корак различити и, према ономе што су протекле недеље изјавили управо Крагујевачким новинама, крећу се у амплитуди од “неприпадања новоствореном амбијенту у редакцији” након промене локалне власти, “састављању спискова неподобних”, “непристајања на статус новинарских старлета”, до “неподношљивог смрада”, “недостатка простора за слободно истраживачко новинарство” и “бесперспективности даљег опстанка у новинарству”.
Још четири месеца живота
Влада је прошле седмице предложила продужење рока за приватизацију медија до 31. октобра, што им омогућава финансирање из јавних прихода до тог рока, али не обуставља саму приватизацију. Услов за додатна четири месеца опстанка је да парламент изгласа предложене измене и да до краја јуна буде објављен јавни позив за продају капитала. У противном, предвиђено је да се поступак приватизације обуставља и наставља поделом акција запосленима без накнаде. Влада је најавила акт којим ће ближе уредити поделу акција, тим пре што је већина запослених уписала тзв. Динкићеве акције, па нема право на деонице предузећа у којем је провела радни век.
Ти наводи треба да забрину и опомену јавност на друштвени интерес постојања слободних и независних медија, ослобођених политичких, финансијских или било којих других утицаја и притисака, зарад плурализма мишљења, сучељавања различитих ставова и, коначно, професионалног и објективног информисања које представља један од стубова сваке демократије. А то, господо, кошта и за то су потребни новац, политичка култура, подршка јавности и још много тога што Србији недостаје, и тек ће недостајати ако се сви “телевизори” сведу на непрекидни риалити шоу.
Досадашњи експерименти са приватизацијом медија имали су погубне последице по интерес јавности, а ни пројектно суфинансирање још увек није заживело на начин како је то законом предвиђено, па је крајње време да се и у овој области убрза примена медијских закона.
У супротном, неизвесна судбина Радио-телевизије Крагујевац и Крагујевачких новина могла би да означи почетак новог медијског мрака над Србијом.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.