Приватизација медија од 2014. године
24. 06. 2015.
Кашњење кошта државу бар 100 милиона
Измене Закона о јавном информисању и продужење рока за приватизацију више од 80 медија за још четири месеца коштаће државу најмање 100 милиона динара, не рачунајући средства која ће и локалне самоуправе морати да издвоје за финансирање локалних медија до њихове продаје. Изменама закона, који је послат парламенту на усвајање по хитном поступку, предвиђа се да ће из буџета до 31. октобра морати бити издвојено за финансирање новинске агенције Танјуг скоро 87,3 милиона динара, а за Радио Југославију готово 20 милиона.
Уколико се пак, ова два медија, приватизују пре крајњег рока, закон прописује да ће преостала средства бити враћена у буџет Србије.
Осим тога, „у свим локалним самоуправама чији медији се приватизују, а за које је до 1. јула 2015. године објављен јавни позив за продају капитала, потребно је обезбедити додатна финансијска средства за рад тих медија до 31. октобра 2015. године“.
То значи да се поред продужетка рока за продају државних медија продужио и крајњи рок до којег ће медији моћи да се финансирају из буџета. Међутим, то важи само за оне за које буде расписан јавни позив за продају до краја овог месеца.
„Уколико јавни позив за продају капитала издавача не буде објављен до 1. јула 2015. године, поступак продаје капитала се обуставља, а капитал издавача медија се приватизује преносом акција запосленима без накнаде. Уколико је јавни позив објављен у предвиђеном року, а капитал издавача не буде продат до 31. октобра 2015. године, поступак продаје капитала се обуставља, а капитал издавача медија се приватизује преносом акција запосленима без накнаде“, наводи се у изменама Закона о јавном информисању који је недавно објављен на сајту Владе Србије.
Проблем је што, уколико дође до преноса акција запосленима ако не буде заинтересованих за куповину одређених медија, они који су већ добили бесплатне акције јавних предузећа, такозване „Динкићеве акције“, неће имати право на ову могућност.
Према изјавама надлежних министарстава, велики број запослених у медијима по том основу нема право на акције у медију у којем раде. За оне који буду имали, Асоцијација медија је покренула серију семинара са циљем да се запослени обуче о томе како треба водити медије. Уколико запослени одбију акције, медиј ће угашен.
Основни разлог кашњења приватизације је тај што медији и локалне самоуправе у великом броју нису на време доставили комплетну документацију, што је министар културе и информисања Иван Тасовац оценио тиме да иако држава жели да изађе из медија, „медији не желе да изађу из државе“.
С друге стране, разлог зашто није расписан јавни позив за продају малобројних који су испоштовали све процедуре јесте тај што није постојао одређени протокол који је био у надлежности Министарства културе.
Међутим, недавно је одлучено да тај протокол није неопходан да би се кренуло са продајом медија. Према Закону, након куповине медија, нови власник неће смети да мења делатност предузећа у наредних пет година, нити уређивачку политику која је вођена последњих годину дана.
Колико је медија испоштовало нови рок?
До прошлог петка, 19. јуна, медији су имали рок да доставе нове процене вредности капитала закључно са 31. децембром 2014. године, а за оне који то нису учинили до тада процес приватизације ће бити окончан, односно јавни позив за продају ће бити расписан само за оне који су послали комплетну документацију у прописаном року.
У Агенцији за приватизацију јуче нису могли да нам дају прецизан број колико је медија испоштовало тај рок, али кажу да се ужурбано ради на сређивању документације.
Директор Агенције Љубомир Шубара рекао је прошлог четвртка да је до дана пред истек рока документацију послало свега 14 медија, а да очекује, према најавама, да ће укупно бити барем 34.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.