Приватизација медија од 2014. године
21. 06. 2015.
Да ли ће опстати Међународни радио Србија
„Шта ће бити с кућом”, чувена реплика из филма „Маратонци трче почасни круг” ових дана најчешће је питање које постављају запослени у Међународном радију Србија, познатијем као Радио Југославија.
Најсуморније прогнозе кажу да ће у 80. години рада престати да постоји, али нису изгубљене ни све наде да ће једина српска станица која програм емитује на страним језицима преживети. У просторије овог медија још није стигао званични став владе да ли, с обзиром на правни статус, може да се уврсти у оне медије који чекају приватизацију. Како „Политика” незванично сазнаје чланови владе су донели позитивну одлуку 15. јуна, само четири дана пре рока који је дат за достављање неопходне документације.
– Ако је тако, тај рок не би смео да важи за нас с обзиром на то још нисмо добили никакву одлуку – каже Игор Младеновић, заменик уредника овог медија.
Наш саговорник објашњава да су они више пута покушали да разговарају са представницима власти о питању свог опстанка, да су писали премијеру Александру Вучићу, свим министарствима који могу да буду надлежни за њихову судбину, али да су углавном наишли на зид тишине. А само пре две године скоро сва министарства су се сложила да за постојање овог међународног радија и те како има јавног интереса. Наиме, овај медиј емитује вести на српском и још 11 страних језика. Због тога је често називан српским амбасадором међу медијима.
– Могли бисмо да опстанемо у склопу јавног сервиса, и то тако што не бисмо РТС коштали, већ бисмо се пројектно финансирали. Али и за то је, будући да је РТС недавно добио новог директора, потребно времена – објашњава Младеновић и додаје да је ова међународна станица специфична и по томе што програм не емитује у Србији.
Уколико овај међународни радио не успе да пронађе власника и престане да постоји, 96 запослених мораће да одлучи да ли ће у оквиру социјалног програма да узме 200 евра по години стажа, трећину просечне плате за последња три месеца за сваку годину стажа или шест просечних бруто плата у Србији.
Министар културе и информисања Иван Тасовац казао је недавно да ће приватизација државних медија без сумње започети до 31. јуна, а бити завршена у наредна четири месеца.
Нови крајњи рок за приватизацију медија у државном власништву биће 31. октобар 2015. године, предвиђено је изменама Закона о јавном информисању и медијима, објављеном на сајту Скупштине Србије, преноси Танјуг.
Финансирање медија, за које се до краја јуна објави јавни позив за продају, биће обустављено после 31. октобра ако њихов капитал до тада не буде продат, прецизирано је предложеним изменама, које је влада усвојила јуче, а које су стигле у Скупштину на усвајање по хитној процедури. Ти медији ће се до краја октобра финансирати на основу пројектног суфинансирања.
Уколико јавни позив за продају капитала медија не буде упућен до 1. јула 2015. године, предвиђено је да се поступак приватизације обуставља, а поступак се наставља поделом акција запосленима без накнаде, наводи Танјуг.
Предложеним изменама закона прецизиран је и рок у коме ће купац медија бити у обавези да поштује уговорене обавезе, као и ближе одређење „континуитета медијског садржаја”.
Хоће ли приватизација сачувати „Југославију”?
Коментари (1)
Остави коментар22.06.
2015.
Gašenje MRS - veoma loša poruka o Srbiji
Možete li da zamislite situaciju u kojoj zaposleni u "Deutsche Welle", "Voice Of America", "Radio France Internationale" ili "Glasu Rusije" moraju mesecima da preduzimaju očajničke pokušaje (protestima, otvorenim pismima, molbama, peticijama, mučnim pregovorima) kako bi vlastima svojih zemalja objasnili elementarnu činjenicu da svaka ozbiljna država mora imati svoj propagandni servis prema inostranstvu i dijaspori ? Ne možete to da zamislite ? Pa naravno da ne možete ! Jer postojanje takvih medija je bazična norma, opšteprihvaćeni standard (da, da, i EVROPSKI standard !), kategorija koja se sama po sebi podrazumeva i koja za svaku odgovornu državu ima isti stepen važnosti kao diplomatska aktivnost ili uspesi izuzetnih pojedinaca u raznim oblastima. Međutim, u Srbiji to JESTE problem - i to vrlo velik problem, nažalost ... Iako se birokratska plitkoumnost i neznanje nikada ne smeju potceniti, ipak je nemoguće pretpostaviti da nadležni u Srbiji nisu čuli za DW, RFI, BBC, "Voice of America", "Glas Rusije", itd. - isto kao što je teško pretpostaviti da im nije poznato da je većina zemalja i unutar EU i van nje (uključujući i Hrvatsku i Albaniju) našla način da zadrži i ojača svoje međunarodne servise, sve u skladu sa famoznim "evropskim standardima" u oblasti učešća države u finansiranju medija. Pa dobro, u čemu je onda problem sa međunarodnim servisom u Srbiji ? Nažalost, u tome što vlastima očigledno NIJE STALO do državne propagande i medijskog afirmisanja interesa Srbije prema svetu ! Jer da jeste, Međunarodni Radio Srbije se nikada ne bi ni našao u ovakvoj košmarnoj situaciji. Sudeći prema ponašanju i izjavama zvaničnika, "argument" vlasti je da Srbiji, bez obzira na njenu sopstvenu višedecenijsku praksu i savremena iskustva mnogih drugih zemalja, naprosto više nije potrebno da finansira navodno "zastareli" vid državne propagande.
ОдговориBojim se da oni uopšte nisu svesni da takvim arogantnim, ciničnim i nihilističkim stavom šalju najlošiju moguću sliku o suštinskom profilu naše države, tačnije njenoj odlučnosti i voljnosti da se svetu predstavi na način koji joj otvara široke mogućnosti za afirmaciju i ostvarenje osnovnih interesa. Na ovom mestu čovek mora biti sarkastičan i zapitati se da li neko u resornim institucijama, zapravo, želi reći da su Nemačka, Francuska, Britanija, Italija, Švedska, Slovenija, Rusija ili SAD zaostale i dekadentne zemlje sa retrogradnim shvatanjem propagande i državnih interesa - a da je Srbija, jel'te, prepodobni lučonoša koji će im pokazati šta je moderno ili čak avangardno u toj oblasti, ponosno se odričući "zastarelih koncepcija" ?! Ako jedna država na tako olak, ignorantski i krajnje nepametan način daje na znanje da je potpuno nezainteresovana za efikasnu propagandnu aktivnost i da nema nikakvu nameru da u toj oblasti sledi pozitivna iskustva drugih zemalja, onda ona svetu šalje veoma jasnu poruku o svom autizmu, neozbiljnosti, neodgovornosti i nespremnosti da štiti i realizuje bazične interese. A to nije nikakva politička ili ideološka konstatacija, već stvar neumoljive logičke percepcije i zdravorazumske analize nečijeg ponašanja, koja pripada okviru proste prosečne inteligencije. Najbolniji podatak (koji se, sviđalo se to nekome ili ne, sam po sebi nameće) jeste istorijska činjenica da je program MRS (tada Radio Jugoslavije) na ovako osion i besprizoran način poslednji put ukinut od stane nacističkih okupatora u aprilu 1941. godine ! Da li je o ovoj zastrašujućoj paradigmi iko razmišljao u resornom Ministarstvu i drugim instancama koje su krenule u sprovođenje takve odluke ? Ili im čak ni ta činjenica nije važna ?! Sve u svemu, za nekoliko nedelja će inostrana javnost i srpska dijaspora informacije o Srbiji dobijati od međunarodnih servisa iz Tirane, Zagreba, Istanbula, Vašingtona ili Berlina, a nadležni u Beogradu neka razmišljaju koliko će te informacije biti dobronamerne prema našem narodu i našoj državi. Ukoliko o tome uopšte i žele da razmišljaju. Aferim, gospodo !