Приватизација медија од 2014. године
08. 05. 2015.
Како су „успешно“ приватизовани медији у земљи Србији
У Радио Смедереву, некада цењеном медију са око 20 запослених, од којих су већином били новинари, после приватизације 2009, се смањује број радника и данас има само три запослена, међу којима је и актуелна директорка
У среду је одложено и друго рочиште по тужби двоје, сада већ бивших радника РТВ Смедерево, за неисплаћене зараде услед противзаконитог отказа уговора о раду за период од 2011. до 2014. године, због недоласка актуелне директорке и суђење је одложено за јун... и да ли тако у недоглед.
Радио Смедерево је приватизован 2009. године, да би убрзо био покренут и телевизијски програм. Обавеза власника је била да у приватизационом мониторинг периоду ( пет година) уложи пет милиона динара у основну делатност. Узгред, Радио Смедерево је купљен за око 50.000 евра и то старе девизне штедње, уз основе сумње да је овај медиј, као и већина других у Србији, купљен због пословног простора (600 квадрата) на атрактивној локацији у строгом центру Смедерева.
Човек који креира пословну политику фирме, отац формалног власника, локални је политичар, лидер групе грађана која у локалном парламенту има девет од укупно 70 одборника, и чије име се везује за неколико спорних приватизација, међу којима је и Керамика Кањижа, о којој је својевремено своје мишљење дала и покојна Верица Бараћ, тадашња председница Савета за борбу против корупције. Подсећамо да је Радио Смедерево једини електронски медиј у бившој држави (време после 9. марта 1991. године), чији су запослени вишедневним штрајком изборили победу над тврдим крилом тадашњих социјалиста на власти и наставили да наредних пет година независно финансијски функционишу, без једног динара из општинског буџета.
У то време, представници Радио Смедерева су радили на техничком опремању и преговарали са данас заборављеним ЈУТЕЛ−ом о заједничком предајнику и телевизијском програму. Остало је веровање да би свест грађана била другачија да је успела реализација пројекта независне телевизије у том граду, подсетимо, на прагу деведесетих година. Овај локални медиј, чији је програм тада могао да се чује до зграде Радио Београда и који је био респектован и од политичких неистомишљеника, како−тако је одолевао свим потоњим властима током крвавих деведесетих, у нади је дочекао „петооктобарске промене” и веровао у бољу будућност све до 2009. године, када је методом аукцијске приватизације “прешао” у руке једног од контроверзних локалних бизнисмена са апетитима који превазилазе авлијски ниво.
Рачуница оваквог и сличних приватизационих „успеха“ је позната уђеш са што мање новца, по могућству уз помоћ обвезница старе девизне штедње и уз гаранције банке, изађеш као власник над пословним простором у екстразони, чија се тржишна вредност мери стотинама хиљада евра, а све остало „крекујеш“. У некада цењеном медију са око 20 запослених, од којих су већином били новинари, после приватизације се смањује број радника и данас има (словима) три запослена, међу којима је и актуелна директорка.
Представници већинског власника Радио телевизије Смедерево, на седници скупштине друштва одржаној у понедељак, информисали су мале уделичаре о тренутној ситуацији у друштву, наводећи милионска (динарска) дуговања према Организацији музичких аутора Србије (СОКОЈ), Организацији произвођача фонограма Србије (ОФСП), која је у међувремену блокирала рачун, Коперникусу за кабловско емитовање, Водоводу, као разлоге за отпуштање преосталих радника и „приступање дела друштва другом привредном друштву, повећањем оснивачког улога“.
Такође се чуло да је већи део пословног простора под хипотеком, због неизмирених обавеза према Фонду ПИО. „Пословање предузећа оптерећују и милионска дуговања према доскорашњим радницима, који су тужили фирму због неисплаћених зарада и незаконских отказа уговора о раду. Фирма је учествовала на локалном конкурсу за суфинансирање пројеката у области информисања и ове године је за радио програм одобрен износ од око 2,5 милиона динара, док су прошле године, за радио и ТВ програм, средства са буџета била готово троструко већа. Са толиким средствима могли су да сервисирају обавезе, да су хтели.
Очигледно је реч о несавесном пословању“, каже један од чланова скупштине који је захтевао анонимност. „Занимљиво је и то да је седница скупштине друштва била заказана за седам сати ујутро, што је неуобичајено време за озбиљне састанке, без претходно припремљеног материјала по тачкама дневног реда и у простору једног од два партерна локала, без столица, па су чланови морали све време да стоје.
Безобразлук, који је одраз домаћег васпитања већинског власника и говори о његовом односу према малим уделичарима“, наводи други извор. „Веома је занимљива трећа тачка дневног реда скупштине 'Приступање дела друштва другом привредном друштву, повећањем оснивачког улога'. Како је објаснио представник већинског власника, припајање пословног простора РТВ Смедерево другом друштву, иза којег стоји исти фактички власник.
Претпоставка је да је у питању покушај изузимања пословног простора у центру града из евентуалног стечаја или ликвидације друштва“, закључује наш извор. Наши саговорници сматрају да су декларативна настојања актуелне власти у Србији, у вези са преиспитивањем спорних приватизација, сасвим на месту и очекују да истина о „успешним“ приватизацијама, међу којима и медија, изађе на видело (нарочито код надлежних институција), што због прикупљања значајних политичких поена на прагу предизборне кампање, а што због „великог брата“ који све посматра. Лопта је у њиховом дворишту.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.