Приватизација медија од 2014. године
27. 04. 2015.
Да ли Србија губи свој глас у свету?
Ако се угаси Међународни радио Србија (Радио Југославија), како је незванично из Министарства културе најављено, наша земља ће изгубити једину медијску кућу која на 12 светских језика информише светску јавност о нама.
То би било исто као да Вашингтон укине Глас Америке, Берлин Дојче веле, а Лондон светски сервис БиБиСи!
Овакве станице свуда у свету, укључујући новонастале државе у региону, заштићене су као установе од националног значаја, које се баве јавном дипломатијом. А код нас, када држава 30. јуна изађе из медија, Радио Југославија ће, по свему судући, отићи у историју, а запослени, без отпремнина на улицу!
Ово се догађа у време када би требало да почну припреме за обележавање великог јубилеја следећег марта навршава се 80 година постојања Радио Југославије, медија старијег чак и од Гласа Америке! У време када остале европске државе појачавају медијске активности ради што бољег представљања у свету, Србија добровољно одустаје од медијског афирмисања својих интереса према иностранству, каже, за "Новости", Милорад Вујовић, директор овог радија.
Медијски закони урађени по европским стандардима, који захтевају повлачење државе из медија, немају утемељење када је реч о нашем радију. Јер, 20 земаља Европске уније има овакав вид државних радиосервиса и уопште не размишља о њиховом гашењу.
Вујовић каже да је и у нашем закону остављена могућност за постојање државног међународног радија. Наиме, предвиђено је да држава може да оснује сервисе за информисање дијаспоре и иностране јавности о догађајима у Србији. Управо то радимо, објашњава Вујовић.
И, у том смислу, немамо конкуренцију у нашем медијском спектру. Зато сматрам да би требало пронаћи начин да опстанемо. Запослени не могу да верују да је Брисел, на чију је иницијативу направљен сет медијских закона, тражио од српских власти да се угаси Међународни радио Србија. Они питају, ако је већ тако, зашто се не тражи од Немачке да се одрекне Дојче веле радија, од Велике Британије БиБиСија, од Америке Гласа Америке, од Кине радија Чајна интернешнал, Русије Радио Спутњика... Слично је и у Хрватској, Бугарској, Румунији, Албанији, где се радиостанице финансирају из државног буџета. Гашење једине краткоталасне радиостанице у Србији био би велики губитак, нарочито због тога што она пружа значајне могућности за представљање земље у свету. Наиме, таласи Радио Југославије допиру до свих континената, а ми смо промотери Србије, каже Ивана Субашић, колумниста и новинар на овом радију.
Странци желе да упознају аутентичну Србију. Интересује их привредни живот, економски развој, али и историја, традиција, култура, обичији и туристички потенцијали. Упознајемо их са тим и то на њиховом матерњем језику. Познато је да Радио Југославија на врло одмерен начин информише страну јавност. То чине на, у свету, најзаступљенијим језицима енглеском, немачком, француском, шпанском, руском, кинеском, јапанском, арапском, грчком, италијанском, мађарском..., па чак и албанском језику. Управо због тога, све амбасаде преузимају вести ове куће. Нашу улогу ниједан од домаћих медија не може да замени. А она је веома важна, јер у светским круговима може да промени одбојан став према Србији, каже Драган Милојевић, преводилац на Радио Југославији.
Већина амбасада Србије користи наше информације, јер су већ преведене на језике земаља у којима нас представљају.
У арапским земљама, које су у последње време посебно заинтересоване за економску сарадњу, ми смо главни извор информација о Србији. Зато ако се наш радио угаси, Србија ће изгубити свој глас у свету. Уколико се то, ипак, догоди, заувек ћемо изгубити и фреквенцију на кратком таласу. А краткоталасна фреквенција је и војна.
У случају било какве ванредне ситуације, преко кратког таласа се комуницира са светом. Програм на кратком таласу допире на пет континената и не може да се омета. То се показало веома значајним у кризним ситуацијама за време санкција, када смо имали информативну блокаду, па током бомбардовања... Последњи пример су прошлогодишње поплаве.
Туђа решења
Статус медија, попут Међународног радија Србија, у другим државама решен је посебном законском регулативом. Рад БиБиСија дефинисан је посебном краљевском повељом и финансира се из буџета министарства иностраних послова, Дојче веле је јавна установа федералне владе, а Гласом Америке управља борд гувернера. Радио Тирана и Интернашнал самостални је део јавног сервиса, који се 65 одсто финансира из буџета, а 35 процената су комерцијални приходи. На сличан начин се финансирају и Међународни радио Румунија и Глас Хрватске...
Име збуњује
Назив Радио Југославија збуњује обичне грађане. Већина мисли да је то само један од заосталих репова државе које више нема. То, на неки начин, у њиховим очима умањује значај овог медија. Тражили смо да се промени назив, али то није дошло на дневни ред. Увек се говорило о потреби повлачења државе из медија каже Вујовић. Ми представљамо Србију и између себе станицу зовемо Међународни радио Србија.
Коментари (1)
Остави коментар27.04.
2015.
Mečka pred vratima
Zaigrala mečka i pred njihovim vratima.
ОдговориNe sećam se da su se kolege iz Radio Jugoslavije oglasile, makar i trepnule, kada su gašene neke druge televizije. Apsolutna tišina.
Zašto sada traže da budu izuzeti iz uspostavljenog principa, a protiv kojega se nisu pobunili?
Da se razumemo, apsolutno sam za zaštitu radnika, ali ne mogu ni da traže da ih neko tek tako pripoji Javnom servisu. Pa, i tamo ima viškova!