Приватизација медија од 2014. године
04. 10. 2014.
АД „Дневник" желе МК група, Сремска ТВ, Видаковић...
За приватизацију новосадске компаније АД „Дневник" у Агенцију за приватизацију стигло је неколико такозваних необавезујућих писама о намери, а међу заинтересоавнима су, како названично, али поуздано сазнајемо и „МК група" Миодрага Костића, новосадски бизнисмен Радован Видаковић, у чије име је понуду доставио адвокат из Новог Сада Арсеније Катанић, а јавила се и једна медијска кућа Сремска телевизија из Шида.
Међутим, ко ће заиста постати власник и шта ће у ствари тачно купити неће пресудити писма о намерама, јер су она само увод у приватизацију. Прави посао и прави купци ће се знати так када држава распише обавезујући позив за приватизацију, а то се очекује за нешто више од месец дана. На нови позив Агеције могу се јавити и они који су сада заинтересовани, али и сви други потенцијални купци.
Приватизација 502 предузећа, која је Агенција за приватизацију понудила у јавном позиву, улази у другу фазу. Показало се да су медијске куће веома занимљиве за будуће купце. Поред удела на медијском тржишту, купци су веома заинтересовани за имовину наслеђену из самоуправног времена. Ни "Дневнк " није изузетак. У позивима Агенције за приватизацију помиње се "Дневнк Холдинг", али ова компанија више не постоји па се позив односи на АД "Дневник".
Из "МК групе" јуче нису ни потрвдили али ни демантовали нашем листу да су заинте ресовани за АД „Дневник".
Међутим, речено нам је да је та компанија послала „одређени број" писама заинтересованости, али да не могу да износе детаље пошто, како кажу, такве информације у овој фази приватизационог процеса нису од значаја за јавност. „Након ове фазе, Агенција за приватизацију и субјекти приватизације морају обави ти свој део посла предвиђен Законом о приватизацији, од чега зависи и наше даље поступање", навели су у тој компанији.
Адвокат из Новог Сада Арсеније Катанић каже да редовно купује лист "Дневник" на киосцима, а у поменутој приватизацији у овој фази само заступа пословног човека Радована Видаковића. Он је, пак, заинтересован за део плаца, односно двориште АД "Дневник", јер је већ купио део земљишта између зграде "Дневника" и Футошке пијаце па жели да заокружи целу парцелу. Агенцији се јавио и Никола Бауранов.
Што се тиче других кандидата заинтересованих за АД "Дневнк", у Сремској телевизији, која има седиште у Шиду, Данијела Шеша, директорка те куће, каже да не зна за конкретне планове власника ове ТВ станице Александра Винчића, а да је он моментално пословно одсутан.
О томе да ли ће неко од њих постати власник АД "Дневник" рано је и да се спекулише. Имовина коју бивши холдинг нуди на продају је прилична, а осим солитера на Булевару Олобођења ту је и зграда штампарије. као и јутро земље у том кругу. Потом следи и пословни простор у десет највећих градова у Војводини. АД "Дневник " је и власник сто одсто капитала у листу "Пољопривредник" и 45 процената у" Дневник Војводина пресу", који издаје дневни лист „Дневник", док осталих 55 процената има Медиенгруппе Балкан ГМБХ из Немачке.
Генерални директор АД "Дневника" Светозар Карановић изјавио је јуче да он нема званичну потврду које све заинтересован за АД „Дневник", али да је добро да има заинтересованих.
Издајемо и часопис ""Добро јутро", листове" Невен" и "Мали Невен" те "Еликсир" каже генерални директор АД "Дневника" Светозар Карановић. Он објашњава да је пожељан парнер који ће помоћи да се поменути листови прво врате на продају у киоске јер се сада нуде само путем претплате. "АД" Дневник" је у 2013. години позитивно пословао и капитал који поседује већи је до дугова. Д. Вујошевић
Дуг пут до новог газде
Какав посутпак за АД "Дневник" и остала предузећа следи? Након слања писама о намерама коначни газда је још далеко. Надлежни из Агенције за приватизацију већ су углавном обавили разговор са менаџментом предузећа која се продају и синдикатима у њима. Након тога ће у Агенцији припремити предлог модела приватизације за сваку компанију. То може бити стратешко партнерство, продаја капитала или продаја имовине.
Тај предлог прослеђује се Министраству привреде, а када они изаберу модел следи расписивање позива за обавезујуће понуде. Писма која се у тој фази шаљу имају, као што и име каже, обавезјуће дејство. Наиме, ако се понуда прихвати странка која се јавила обавезна је да испуни све што је навела, односно на шта се обавезала. Трећа фаза требало би да почне у децембру, па би тамо где не буде спорних момената већ почетком наредне године нови власници могли да заврше целу операцију и почну пословање.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.