Говорећи о вакцини из Кине, Тиодоровић је рекао да према подацима с којима располаже Кризни штаб, кинеска страна још није доставила сву пратећу документацију.

„Мора да дође не само узорак вакцине, већ и пратећа документација. Тек се онда лабораторијским испитивањем вакцине утврђује њена ефикасност и евентуалне нежељене реакције“, казао је он за рубрику УНС-а.

Истакао је да верује да ће АЛИМС добро спровести испитивања и да ће кинеска вакцина за неко време бити на располагању у Србији.

Тиодоровић је казао да се друга доза вакцина из Русије и Кине примају 21 дан или месец дана након прве, али је додао да није страшно ако се закасни и недељу дана.

„Не треба од тога правити велики проблем“, истакао је он.

УНС је у рубрици „Грађани траже да новинари питају“ добио питање: „Како напредује тестирање вакцина из Русије и Кине у Србији? Када Кризни штаб очекује да ће оне бити у употреби?“

_____________________________________________________________

Текст је настао у оквиру пројекта „Грађани траже да новинари питају“, који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

„Већ после прве дозе имунитет се подигне на негде 60 одсто, ако се то тако може мерити. А иза друге дозе, већ после седам дана је висок имунитет онако како су објавили - од 92 до 95 одсто“, казао је Тиодоровић.

Када су старији грађани у питању, који су најугроженији од те инфекције, Тиодоровић је рекао да се код њих не развија тако висок имунитет као код младих људи и да би могли бити задовољни са стопом од 60 до 70 одсто.

„Прва доза код њих је између 45 и 50 одсто заштите. Али, то још увек није довољно да бисмо били сигурни и зато постоји друга доза - такозвана 'бустер доза'. Значи, не зависи само од вакцине колико ће вас заштитити, зависи и од организма“, додао је он.

Истакао је да 60 до 70 одсто имунитета код старијих некима можда звучи ниско, али је нагласио да је то велика ствар да не дође до компликација ако се већ неко зарази.

„Биће смањене компликације. Ту је и превенција смрти и хоспитализације. Зар то није добитак? То треба посматрати шире, не само као потпуно одсуство болести - њега ће имати само јаки, млађи организми“, рекао је Тиодоровић за рубрику УНС-а.

Он је навео да је сваки дом здравља у Србији формирао вакциналне екипе које су обучене за вакцинацију - обавезни су да провере да ли је особа алергична на неки састојак вакцине, провери њихово здравља, а након примања прве дозе и уписа у евиденцију, да их обавести да дођу по другу за 21 дан.

УНС је у рубрици „Грађани траже да новинари питају“ добио питање: „У ком периоду се након прве дозе вакцине прима и друга? Ко даје инструкције грађанима о томе?“

_____________________________________________________________

Текст је настао у оквиру пројекта „Грађани траже да новинари питају“, који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Питања можете послати на имејл: zikica.stevanovic@uns.rs, а ми ћемо тражити одговор надлежних.

_____________________________________________________________

Текст је настао у оквиру пројекта „Грађани траже да новинари питају“, који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

У писаном одговору наводи да се да је укупан број затвореника у Србији 10.626, а да код највећег броја заражених коронавирусом није било потребе за хоспитализацијом.

„Лица су се осећала добро, углавном без изражених симптома и са благом клиничком сликом. У складу са мерама превенције које су на снази од 11. марта, ова лица су све време под појачаним медицинским надзором у делу завода који је намењен за смештај лица код којих се установи инфекција“, пише у одговору УНС-у.

Управа је додала да у заводима није било случајева инфекције ни код једног осуђеног нити притвореног лица од априла па све до средине новембра, када је откривено присуство вируса код 53 лица у Специјалној затворској болници у Београду.

„Они су сви оздравили и враћени су у матични павиљон. У питању су била новопримљена лица за које је антигенским тестом утврђено присуство вируса одмах по доласку у установу, као и код оних лица која се већ налазе у карантину који је уведен као мера превенције у свим заводима од марта месеца. Лица су се осећала све време добро, углавном нису имала изражене симптоме и била су непрестано под појачаним медицинским надзором, у складу са мерама превенције од марта“, наводи се у допису Управе.

Управа је навела да је од проглашења ванредног стања наложила свим заводима мере превенције на основу препорука Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и Инфективне клинике Клиничког центра Србије.

„Сва новопримљена лица у заводима су издвојена у мањим собама, у карантину, у периоду од две недеље и то под појачаним здравственим надзором. У том периоду они немају контакт са лицима која се већ налазе у заводу. Тим лицима се мери температура бесконтакним топломером и утврђује се да ли лице има и знаке респираторне инфекције“, пише у одговору за рубрику „Грађани траже да новинари питају“.

Управа за извршење кривичних санкција навела је да су посете осуђеним лицима забрањене 30. марта у складу са здравственим препорукама, а да су поново дозвољене 12. маја уз стриктну примену заштитних мера.

„Слободан излазак у град, посете породици и сродницима за викенд и празницима, наградно одсуство из завода до седам дана у току године, коришћење годишњег одмора изван завода…одложени су од 11. марта и та мера је и даље на снази. То значи да осуђеници од наведеног датума не излазе на викенд“, наводе из Управе.

Осуђеници су обавештени, пише у одговору УНС-у, да ће одмах након нормализације стања сва суспендована права и погодности бити надокнађена.

У Специјалној затворској Болници у Београду, каже се даље у одговору, и још девет установа под овом Управом од јула ове године дозвољено је осуђеницима да преко Скајпа и Вибера имају контакт са породицом. У те установе спадају и Васпитно-поправни дом у Крушевцу, Казнено поправни завод за малолетнике у Ваљеву, Казнено поправни завод за жене у Пожаревцу и највећи затвор у земљи у Сремској Митровици.

У рубрици „Грађани траже да новинари питају“ УНС је добио питање: „Колико је затвореника у Србији било на болничком лечењу због заразе коронавирусом од почетка епидемије, односно од марта ове године до данас? Колико их је било у затворским, а колико у другим болницама у Србији као и колико је затвореника у поменутом периоду преминуло од последица инфекције“.

Питања можете послати на имејл: zikica.stevanovic@uns.rs, а ми ћемо тражити одговор надлежних.

_____________________________________________________________

Текст је настао у оквиру пројекта „Грађани траже да новинари питају“, који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

„Колико је епидемија утицала на рад - закључите сами“, додао је Башчаревић за рубрику „Грађани траже да новинари питају“. 

Институт на Бањици је током ове године у два наврата претворен у „ковид болницу“ због чега у том периоду и нису могле да се врше операције.    

У Институту за онкологију и радиологију Србије од почетка епидемије коронавируса до октобра месеца обављено је 318 операција мање у односу на исти период прошле године, речено је раније УНС-у.  

„У периоду од марта до октобра 2019. оперисано је 2.283 пацијената, а у истом периоду 2020. године – 1.965 пацијената“, одговорио је УНС-у помоћник директора за здравствену делатност Института за онкологију и радиологију Србије Небојша Милетић.  

Колико је епидемија коронавируса утицала на број операција и колико је операција од марта до данас обављено у односу на исти период прошле године, питања су која је УНС добио, а одговор тражио од Института за онкологију и радиологију Србије, Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ и Института за ортопедију „Бањица“.

Одговор из Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ очекујемо. 

За УНС-ову рубрику „Грађани траже да новинари питају“ питања можете послати на имејл: zikica.stevanovic@uns.rs. Одговоре ће УНС објавити на свом сајту www.uns.rs.

_____________________________________________________________

Текст је настао у оквиру пројекта „Грађани траже да новинари питају“, који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

„Коме да се обратим за неисплаћене пензије из Хрватске за мог оца који је био пензионер СФРЈ? Пензионисан је у време док смо живели у Републици Хрватској 1965. године, а у Србију смо се преселили 1968. где је он наставио са примањем пензије. Међутим, 1992. године добио је решење да ће се његова пензија исплаћивати у Србији. Отац је до своје смрти, 1998. године, примао такозвану 'помоћ' уместо пензије и она је износила тек једну петину од укупне вредности“, наведено је у обраћању УНС-у.

УНС су, како би се обратио надлежнима, питали и са колико камера за препознавање лица располаже Београд, као и да ли је до сада премашен број од најављених 1.000 камера за ту сврху.

„Како оне функционишу, да ли се снимак грађана аутоматски брише након одређеног времена или потенцијално заувек остаје у градским архивима? Колико су те камере унапредиле рад српске полиције и у којој мери полицајци зависе од те технологије? Колико је било случајева да је она коришћена у истрагама?“.

УНС је на ова питања тражио одговор од Министарства унутрашњих послова Србије.

Одговоре надлежних на сва питања која добијемо објавићемо у рубрици „Грађани траже да новинари питају“.

Своја питања можете послати на мејл: zikica.stevanovic@uns.rs.

_____________________________________________________________

Текст је настао у оквиру пројекта „Грађани траже да новинари питају“, који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Питања у рубрици „Грађани траже да новинари питају“, на која УНС још очекује одговоре, односе се на утицај епидемије на број обављених операција у највећим институтима у Београду.

„Колико је епидемија коронавируса утицала на број обављених операција у Институту за кардиоваскуларне болести 'Дедиње' и Институту за ортопедију 'Бањица'? Колико је операција од марта до данас обављено у односу на исти период прошле године?“.

УНС је до сада добио одговор Института за онкологију и радиологију у Београду.

Своја питања можете послати на имејл: zikica.stevanovic@uns.rs, а одговоре ће УНС објавити на свом сајту у рубрици „Грађани траже да новинари питају“.

_____________________________________________________________

Текст је настао у оквиру пројекта „Грађани траже да новинари питају“, који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

У одговору за рубрику УНС-а наводи се да је тренутно у употреби 15 возила система „Око соколово“, да се она користе у три смене и да су сва набављена возила у употреби од увођења тог система.

УНС је у рубрици „Грађани траже да новинари питају“ добио питање колико је казни написано по прекршајима које је забележио систем „Око соколово“ од свог увођења и колико њих је наплаћено, као и да ли и даље функционишу сва возила купљена за тај систем.

Своја питања на која ћемо тражити одговоре можете послати на имејл zikica.stevanovic@uns.rs.

_____________________________________________________________

Текст је настао у оквиру пројекта „Грађани траже да новинари питају“, који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Министарство је нагласило да број корисника новчане социјалне помоћи варира у зависности од могућности радног ангажовања радно способних корисника новчане социјалне помоћи.

Додали су да није забележен пораст броја захтева за новчану социјалну помоћ из одређених делова Србије.

УНС је у рубрици „Грађани траже да новинари питају“ добио питање о утицају епидемије коронавируса на број корисника социјалне помоћи у Србији.

„Да ли се повећао број корисника и захтева за социјалном помоћи од почетка епидемије до данас? Да ли се бележи раст захтева из одређених делова Србије?“, гласила су питања.

Уколико имате питања за УНС-ову рубрику можете их послати на имејл zikica.stevanovic@uns.rs.

_____________________________________________________________

Текст је настао у оквиру пројекта „Грађани траже да новинари питају“, који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Овај суд је од марта до новембра ове године примио 926 предмета из кривично-правне материје, а решио 811 предмета, док је у истом периоду прошле године поднето 1.136 оптужних аката, а решено је 876 предмета.

Адвокат УНС-а Гордана Константиновић објашњава за рубрику „Грађани траже да новинари питају“ да је, према њеним сазнањима, разлог повећања броја поднетих тужби пред Трећим основним судом утужење банака због незаконите накнаде за обраду кредита. Седишта банака, каже Константиновићева, налазе се на територији за коју је надлежан Трећи основни суд.

За рубрику „Грађани траже да новинари питају“ УНС је тражио одговор о утицају епидемије коронавируса на рад правосуђа у Србији: Да ли је број решених парничних и кривичних поступака од марта до данас већи или мањи у односу на исти период прошле године? Да ли су се грађани мање тужили због избијања епидемије коронавируса?

Питања за рубрику „Грађани траже да новинари питају“ можете послати на zikica.stevanovic@uns.rs.

_____________________________________________________________

Текст је настао у оквиру пројекта „Грађани траже да новинари питају“, који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Колико је епидемија коронавируса утицала на број обављених операција и колико је операција од марта до данас обављено у односу на исти период прошле године, питања су грађана која је УНС добио за Институт за онкологију и радиологију Србије, Институт за кардиоваскуларне болести Дедиње и Институт за ортопедију Бањица.   

За рубрику „Грађани траже да новинари питају“ питања можете послати на zikica.stevanovic@uns.rs. Одговоре ће УНС објавити на свом сајту www.uns.rs.

_____________________________________________________________

Текст је настао у оквиру пројекта „Грађани траже да новинари питају“, који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

„То је нека врста државне накнаде због физичке одвојености од деце. Та накнада за наше прилике, по детету, на месечном нивоу, уопште није мала. Уговор је био на снази до почетка 2019. године“, пише наша држављанка УНС-у.

Из њене документације се види и да је за држављане Босне и Херцеговине, на пример, то питање регулисано, као и да радници који су држављани БиХ добијају новчани додатак.

УНС се обратио Министарству спољних послова и Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Одговоре ћемо објавити на сајту УНС-а у рубрици „Грађани траже да новинари питају”.

_____________________________________________________________

Текст је настао у оквиру пројекта „Грађани траже да новинари питају“, који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Из Црвеног крста наводе да се промене броја корисника народних кухиња дешавају и у редовним околностима, када нека особа остане без посла, али и када неком  кориснику након запослења таква помоћ није потребна.

Програм народних кухиња Црвеног крста у Србији, у оквиру ког се обезбеђује храна најугроженијим породицама и појединцима, спроводи се у 77 градова и општина у Србији, а у току године свакодневно буде припремљено и достављено 34.355 оброка. 

Док траје епидемија спровођење програма народних кухиња, рекли су УНС-у,  прилагођено је околностима, а неометано се одвијало у време ванредног стања.

„У том периоду, оброци су се корисницима овог програма дистибуирали кроз 372 дистрибутивна пункта. Корисницима старијим од 65 година који због забране кретања нису могли самостално да преузимају оброке на дистрибутивним пунктовима или нису имали млађег члана породице који би могли за њих да преузму, као и осталим угроженим корисницима који из одређених разлога нису били у могућности да самостално преузимају, оброци су се доносили на кућну адресу“, рекли су УНС-у Црвеном крсту.

У време ванредног стања свакодневно је на кућне адресе достављено 3.597 топлих куваних оброка, док су једном броју корисника због удаљености и немогућности свакодневне доставе, испоручене намирнице. 

За најмање девет месеци спровођења тог програма обезбеђена је подршка Владе Србије кроз набавку десет основних артикала за припрему хране, а у неким срединама народне кухиње су подржане свих 12 месеци од стране локалне самоуправе.

_____________________________________________________________

Текст је настао у оквиру пројекта „Грађани траже да новинари питају“, који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Из Вишег суда су подсетили да, када је реч о првостепеном грађанском одељењу, треба имати у виду Закључак Високог савета судства којим је било одређено да се поступа само у предметима који не трпе одлагање, односно у предметима у којима треба одлучити о привременој мери.

У периоду од 16. марта до 31. октобра ове године у првостепеном кривичном одељењу Вишег суда решено је 3,95 одсто више предмета него у истом периоду прошле године, речено је УНС-у.

Такође, указали су из Вишег суда, Посебно одељење за сузбијање корупције решило је 90 одсто више предмета него прошле године за исти посматрани период.

За рубрику „Грађани траже да новинари питају“ УНС је тражио одговор о утицају епидемије коронавируса на рад правосуђа у Србији: Да ли је број решених парничних и кривичних поступака од марта до данас већи или мањи у односу на исти период прошле године? Да ли су се грађани мање тужили због избијања епидемије коронавируса?

_____________________________________________________________

Текст је настао у оквиру пројекта „Грађани траже да новинари питају“, који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

У време ванредног стања УНС је покренуо рубрику „Грађани траже да новинари питају“ и дао одговор надлежних и решио проблеме са којима су се суочили бројни грађани Србије.

Трагајући за одговорима на разноврсна питања новинари сајта УНС-а контактирали су надлежне у ПИО фонду, Министарству одбране, Министарству пољопривреде, Министарству правде, представнике новосадске власти, здравствене установе…

Позивамо вас да на имејл dragana.bjelica@uns.rs пошаљете своја питања, а УНС ће покушати да добије одговоре надлежних.

Одговоре ћемо објавити на сајту УНС-а (uns.rs) у рубрици „Грађани траже да новинари питају“.

Кроз Северну Македонију је могућ транзит, а Сеничић појашњава да према сведочењима неких од путника, нису им тражени негативни резултати теста на корона вирус за пролазак кроз ову земљу.

Границе осталих земаља Европске уније остају затворене за већину путника из Србије до 15. јуна и у ове земље се може путовати под посебним условима.

„Они који имају радну или боравишну визу могу путовати у земље ЕУ, али неке земље траже негативне резултате ПЦР теста, док је у другима обавезан карантин“, појашњава Сеничић. Зато је неопходно информисати се о условима пре поласка на пут.

Из Yutе очекују да ће већ од 1. јуна путовање у околне земље бити једноставније за грађане Србије.

За УНС-ову рубрику „Грађани траже да новинари питају“ добили смо питање: У које земље грађани Србије могу да отпутују и под којим условима?

Иако смо послали имејл Министарству иностраних послова, одговор на ово питање нисмо добили. 

--------------------------------------------------------------------------------------------

Текст је настао у оквиру пројекта „Грађани траже да новинари питају“, који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

"Новчана помоћ корисницима пензија, као и корисницима привремене накнаде преко Фонда ПИО, у износу од 4.000 динара исплаћена је 10. априла 2020. године свима који су остварили право на пензију, односно накнаду, до 25. марта ове године. Корисницима којима решења о признавању права буду донета накнадно ова помоћ ће бити исплаћена, ако им је то право признато са датумом до 25. марта 2020. године",  рекли су из ПИО фонда за УНС-ову рубрику "Грађани траже да новинари питају".

Старије грађане који су предали захтеве, а нису добили решења о пензији, интересовало је када ће им бити решен статус, као и да ли ће моћи да добију пакете помоћи које су током ванредног стања добијали пензионери са најнижим пензијама.

У Фонду ПИО одговорили су УНС-у да су пакете додељивале локалне самоуправе и да су се критеријуми разликовали од општине до општине, те да би одговоре требало да потраже у својим општинама

За УНС-ову рубрику "Грађани траже да новинари питају“ стигло је више питања грађана који су остварили право на пензију, али формални статус чекају, како би сазнали имају ли право на помоћ коју су пензионери добијали током ванредног стања.

„Предао сам захтев за пензију у децембру, решења и пензије још нема. Како да преживи у овој ситуацији неко ко нема ни пензије, ни плате, ни помоћ државе?“, гласи једно од питања за надлежне које је стигло УНС-у.

„Добио сам картончић да сам предао документа, али нисам добио пин код да бих пратио решавање мог захтева, како се наводи на њиховом сајту. Послао сам сина лично, али тамо је затекао само портира и чистачицу“, написао је УНС-у грађанин који наводи да од јануара, без прихода,  чека на статус пензионера.

„Није за нас било ни пакета од општина, али ни пакета за оне са нижим пензијама“, написао је УНС-у старији суграђанин ког је интересовало има ли право на 4.000 динара помоћи које су исплаћене пензионерима, као и да ли ће му уплатити најављених 100 евра помоћи који по аутоматизму следују пензионерима.

У одговору УНС-у из ПИО фонда навели су да су у време ванредног стања радили скраћено, са 30 одсто запослених.

УНС-у је речено да је ова служба свакодневно радила на захтевима за пријаву и одјаву радника, као и потврдама о животу.

Захтеви за пензије су примани поштом и током ванредног стања, а од 4. маја сви захтеви ПИО фонду могу се поднети и електронски.

Статус предмета, рекли су у ПИО фонду, грађанин може пратити преко њиховог сајта уз помоћ Д броја који добије приликом подношења захтева. За сада, рекли су УНС-у, тај сервис је омогућен за подручје централне Србије, а ускоро ће бити доступан и за предмете на територији Војводине.

У којој фази поступка је предмет грађани могу пратити и преко ПИН кода, а за његово добијање потребно је попунити посебан захтев. Како су УНС-у рекли у Фонду, због заштите података о личности овај број није достављан електронским путем, а грађани га могу добити само лично на шалтерима филијала Фонда ПИО.

----------------------------------------------------------------------------------------------

Текст је настао у оквиру пројекта „Грађани траже да новинари питају“, који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Новосадска школа за основно и средње образовање „Милан Петровић“, на основу чијих захтева Градска управа за социјалну и дечију заштиту уплаћује новац намењен личним пратиоцима деце, такође је обавестила пратиоце да ће и онима који имају мање од 40 сати рада недељно бити уплаћен пун износ.

„Уколико је број часова пружене услуге у месецу за који се исплата врши мањи од 40 часова недељно, лични пратилац је дужан да разлику до 40 часова недељно, за које је примио накнаду, накнадно реализује након престанка ванредног стања у Републици Србији“, наводи се у обавештењу ове школе.

У периоду трајања ванредног стања, каже се даље у обавештењу, услугу може пружати само лични пратилац који је детету услугу пружао до момента проглашења ванредног стања.

УНС-у је крајем прошле недеље лични пратилац детета, који је био забринут за исплату мартовске и априлске плате у време ванредног стања, потврдио да је примио мартовску плату у целости.

Средином априла УНС је у оквиру рубрике „Грађани траже да новинари питају“ тражио одговор од надлежних у Граду Новом Саду када ће личним пратиоцима деце бити исплаћена плата за март.

Накић, међутим, каже да организованог тестирања у ромским насељима није било. Према сазнањима Националног савета, било је појединачних случајева сумње на симптоме ковид-19, али су тестови показали негативан резултат.

"Вишедневно трајање полицијског часа током викенда и празника представљало је проблем Ромима који се баве сакупљањем секундарних сировина", рекао је УНС-у Дејан Влајковић, генерални секретар Националног савета Рома и додао да већина њих добија социјалну помоћ и оброке у Народним кухињама.

Влајковић је истакао да су током ванредног стања имали добру сарадњу са свим локалним самоуправама.

У неким насељима било је проблема са пијаћом водом, па су у сарадњи са локалним самоуправама постављене цистерне. 

"У сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Заштитником грађана покренули смо иницијативу да се посредством Црвеног крста обезбеди 50.500 пакета помоћи ромским породицама широм Србије. Почело је евидентирање особа за помоћ, а пакети би требало да буду подељени у наредном периоду", каже Накић, додајући да су се чланови Националног савета Рома придружили локланим штабовима за ванредну ситуацију и од почетка ванредног стања део су волонтерских тимова широм Србије.

УНС је тражио од надлежних одговор на питање: "Каква је ситуација са ширењем заразе у ромској популацији и шта државни органи раде да заштите тај део нашег становништва? Роми који живе у нехигијенским насељима су и економски и здравествено најугроженији део популације у Србији".

Питање је добио УНС за рубрику "Грађани траже да новинари питају".

Грађанин који је 24. фебруара поднео захтев за пензију такође се пожалио УНС-у да из ПИО фонда нема обавештење о решавању његовог статуса.

„Добио сам картончић да сам предао документа, али нисам добио пин код да бих пратио решавање мог захтева, како се наводи на њиховом сајту. Послао сам сина лично, али тамо је затекао само портира и чистачицу“, написао је УНС-у грађанин који наводи да од јануара нема приходе.

Грађани који су се УНС-у јавили због нерешеног захтева за пензију заинтересовани су за одговор надлежнх да ли и њима припада 4.000 динара помоћи које је власт обећала пензионерима, као и да ли ће се на њихов рачун директно уплатити најављених 100 евра помоћи пензионерима у време ванредног стања.

„Није за нас било ни пакета од општина, али ни пакета за оне са нижим пензијама“, написао је УНС-у старији суграђанин.

Одговор: Фонд ПИО: Новчана помоћ и грађанима који чекају решење о пензији