Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Актуелно  |  Писма УНС-у  |  Одговор власнице Каналa 9 Маје Павловић директору ОФПС-а
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Писма УНС-у

25. 04. 2019.

Извор: УНС

Одговор власнице Каналa 9 Маје Павловић директору ОФПС-а

Власница ТВ Канала 9 из Новог Сада Маја Павловић, која је пре 11 дана отпочела штрајк глађу, послала је одговор Удружењу новинара Србије на деманти директора ОФПС-а Николе Вилотића о вишегодишњем ћутању Уставног суда Србије због њене иницијативе о уставности и законитости тарифе за емитовање фонограма и на њима забележених интерпретација. Одговор преносимо у целости.

Имам потребу да објасним ситуацију коју ТВ Канал 9, Нови Сад има са Организацијом за заштиту ауторских права ОФПС-ом.

Тачно је да да сам лично 19. новембра 2012. године потписала Уговор о накнади по основу коришћења фонограма и на њима забележених интерпретација, као и анекс од 3. јуна 2014. године, након што је ступила на снагу нова тарифа.

Желим да истакнем да то није никакав уговор у којем се уговорне стране договарају о условима самог уговора, већ уговор о приступу, где смо ми обавезани да га потпишемо у оном облику у којем нам то намеће ОФПС.

Такође наглашавам да у самом Анексу, у члану 16 став 3 стоји следеће:

"У случају раскида уговора, као и о његовим разлозима, организација ОФПС ће обавестити Републичку радиодифузну агенцију".

Пошто је један од услова за добијање дозволе за емитовање потписан уговор са Организацијама за заштиту ауторских права, у случају да ми нисмо потписали овај анекс, РЕМ је могао да нам одузме дозволу за емитовање.

Из тог разлога, наша одлука је била да Анекс потпишемо, да не останемо без дозволе за емитовање, а да се судским путем изборимо за своја права која нам закон гарантује.

Нисмо хтели да потпишемо Споразум о добровољном испуњењу дуговања по фактурама које нам је доставио ОФПС управо из разлога што споримо висину минималне накнаде коју су нам на фактурама обрачунавали, јер сматрамо да је иста незаконита, па самим тим и противуставна. 

Члан 187. став 8 Закона о ауторском и сродним правима гласи:

"У случају спора између организације и корисника око висине накнаде, корисник је дужан да плаћа организацији износ предвиђен претходно важећом тарифом, до правоснажног окончања спора."

Ми смо, у складу са чланом 187. став 8 Закона о ауторском и сродним правима ОФПС-у редовно уплаћивали износе предвиђене предходно важећом тарифом, а што су установили и вештаци у свим споровима које је против нас покренуо ОФПС.

Дефиниција спора гласи: то је ситуација у којој једна страна тврди да има одређена права, а друга страна јој та права оспорава.

Ми ОФПС-у, у поступку пред Уставним судом, јер на други начин то нисмо могли да урадимо, споримо износ минималне накнаде.

То значи да између ОФПС и Канала 9 постоји спор око висине накнаде и да се мора применити члан 187. став 8 Закона о ауторском и сродним правима.

Ми смо се Уставном суду први пут обратили 25.10.2015. године Иницијативом за оцену уставности и законитости одредбе тарифе ОФПС која се односи на минималну накнаду.

Оно што ми споримо пред Уставним судом је чињеница да нема ни једног законског основа да минимална накнада за телевизије буде 10 пута већа од накнаде за радио станице. Наиме, Закон о ауторском и сродним правима предвиђа да накнада мора да зависи од: прихода корисника, значаја који за корисника има предмет заштите, као и од количине коришћења предмета заштите (музике). Сви ћемо се сложити да музика има далеко већи значај за радио станице, него за телевизијске станице, као и да радио станице много више користе музику од тв станица.

Тачно је да је Уставни суд Закључком од 02.12.2016. године одбацио ову нашу прву Иницијативу за оцену уставности и законитости од 25.10.2015. године, а из разлога што се ОФПС изјаснио да је накнада за телевизије већа од накнаде за радио станице због тога што телевизије имају веће приходе него радио станице, а ми нисмо добили прилику да се изјаснимо на овај њихов одговор Уставном суду.

Због тога смо се поново обратили Уставном суду 20.12.2017. новом Иницијативом за оцену уставности и законитости у којој смо приложили и Завршне рачуне телевизијских и радио станица из којих се види да данас у Србији радио станице имају веће или једнаке приходе са телевизијским станицама, те стога, нема никаквог законског основа да накнада за тв станице буде већа од накнаде за радио станице.

О овој нашој Иницијативи Уставни суд није донео никакву мериторну одлуку, већ је исту одбацио због злоупотребе права, наводећи да смо већ једном поднели Иницијативу око исте ствари, те да новом иницијативом злоупотребљавамо право.

Након тога је ТВ Канал 9, Нови Сад због таквог Закључка Уставног суда поднео Уставном суду 26.12.2017. године Уставну жалбу и од тада ова Уставна жалба стоји у Уставном суду и чека своју судбину.

Значи, ми од 25.10.2015. године покушавао да добијемо мериторну одлуку Уставног суда и у томе до дан данас нисмо успели, а рачун нам је блокиран управо због минималне накнаде коју пред Уставним судом споримо.

У свим поступцима које је против нас покретао ОФПС смо се позивали на чињеницу да је минимална накнада ОФПС неуставна и тражили прекид или застој у поступку, јер Закон о облигационим односима предвиђа да када се једна од странака позове на неуставност суд мора да прекине поступак и од Уставног суда тражи да се установи постоји ли противуставност или не, међутим, у свим поступцима Привредни и Привредни Апелациони суд нису уважили ове наше захтеве. Судови нису уважили ни наше позивање на члан 187.став 8, образлажући да је ирелевантан, као и да ћемо, у колико Уставни суд реши предмет у нашу корист, моћи против ОФПС-а да покренемо поступак за накнаду штете (где ћемо пресуду, пошто или уколико икада добијемо одлуку Уставног суда, опет чекати годинама), а да до тада морамо да плаћамо пун износ спорне минималне накнаде.

Значи, ми данас у Србији имамо релевантне и ирелевантне чланове закона.

У пресудама које добијамо у поступцима које је против нас покренуо ОФПС ми смо обавезани да платимо разлику између износа накнаде по предходно важећој, неспорној тарифи, које плаћамо у складу са чланом 187. став 8 Закона о ауторском и сродним правима и пуног износа минималне накнаде коју споримо пред Уставним судом, а у којем поступку пред Уставним судом не можемо да добијемо одлуку од 2015. године.

Уколико сте имали стрпљења да прочитате ово дугачко објашњење, процените сами ко је у праву.

Маја Павловић, директор

ТВ Канал 9, Нови Сад

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси