Писма УНС-у

11. 07. 2018.

Саопштење Бошка Савковића поводом Конкурса МКИ за телевизије и продукције

Удружењу новинара Србије (УНС) је директор агенције за производњу кинематографских дела „Алтернатива“ Београд Бошко Савковић упутио саопштење у којом се наводи да је „привредно друштво ‘Г.Ф.Ц.’ д.о.о. искористило референтне филмове и филмске награде" ове агенције, како би учествовало на Конкурсу Министарства културе и информисања (МКИ) за телевизије и продукције у 2018. години. Саопштење, које је Савковић послао УНС-у, објављујемо у целости.

Поштовани,

Током прошле недеље од појединаца и новинских удружења сазнао сам да је мени потпуно непозната компанија, привредно друштво Г.Ф.Ц. ДОО, искористила референтне филмове и филмске нагаде Агенције АЛТЕРНАТИВА, како би учествовала у на конкурсу Министарства културе за пројектно суфинансирање из области јавног информисања. Комисија Министарства културе је доделила овој компанији  4.000.000 динара за пројекат  у коме се као референце наводе награде и филмови Агенције АЛТЕРНАТИВА. http://www.alternib.com/

Иронично је да ни ове године, ни неколико претходних нисам учествовао нити на једном конкурсу Министарства културе. Нисам желео да попуњавам којекакве обрасце и да трошим време на прикупљање папира и углвном лажних потврда да ће нека ТВ станица емитовати мој произведени програм. 

Нажалост, сви већ годинама знамо и углавном ћутимо о томе, како ће се и на који начин додељивати средства. Не на основу тога шта знаш – него кога знаш. И чији си.

Да бесмислица и моја срамота буду веће, директно и индиректно сам од појединих колега оптужен, да сам пристао да привредно друштво Г.Ф.Ц. ДОО користи моје референце, како бих од њих узео део од добијена 4.000.000 динара!

Према документацији коју сам добио на увид, а до које су новинска удружења стигла на правно ваљан начин, недвосмислено се може видети да је привредно друштво Г.Ф.Ц. ДОО из Београда навело да је учествовало у производњи филма У ИМЕ ЖИВОТА 1999., да је за исти филм добитиник награде Златни Медвед у Берлину 2017. године, као и то да је добитник награде Сребрни делфин у Кану.

Увидом у Пријаву за пројектно суфинансирање из области јавног информисања – Конкурс за суфинансирање пројеката за производњу медијских садржаја намењених телевизији за 2018 годину, које је привредно друштво Г.Ф.Ц. ДОО из Београда предало Комисији Министарства културе, недвосмислено се може видети:

У рубрици 3.15 (Искуство подносиоца пријаве у реализацији сличних пројеката) наведено је име филма У ИМЕ ЖИВОТА 1999.- добитник Златног медведа у Берлину 2017 године.

У рубрици 4.6. (Домаћа и светска произнања за произведене медијске садржаје и њене ауторе) наведено је: Сребрни делфин у Кану, Златни медвед у Берлину 2017 и Златна Арена у Пули 2016. 

С обзиром да је Агенција АЛТЕРНАТИВА  једини продуцент филма У ИМЕ ЖИВОТА 1999. а ја лично аутор и редитељ филма, потпуно је јасно да је у овом случају дошло до намерне обмане Комисије Министарства културе, као и свих других који су у конкурсном процесу учествовали.

Потпуна је лаж да је поменути филм добио награду Златни Медвед у Берлину 2017 године. Златни медвед се додељује на Берлинском фестивалу за играни филм, и једна је од највећих филмских награда у свету – у рангу Златне палме или Златног лава.

Истина је да је филм У ИМЕ ЖИВОТА 1999. награђен Наградом за изузетност, на фестивалу Златна врата Берлина 2017. године. Поред ове награде, исти филм је током 2017. године добио још 9 међународних награда, између осталог и Сребрног витеза у Москви, Grand Prix у Варшави, Награду жирија у Порту...  Тим поводом сам 11. јуна ове године гостовао у емисији Тако стоје ствари (РТС 1) када је и филм у целости премијерно приказан у Србији.

Одговорно тврдим да у продукцији поменутог филма, Г.Ф.Ц. ДОО Београд ни на који начин није учествовала, нити сам до пре неколико дана знао за постојање фирме са таквим називом.  Уз све то, у продукцији овог филма држава Србија, нити било који њен орган, нису учествовали ни са једним јединим динаром помоћи..

На овом пројекту су радили без динара хонорара, дугогодишњи пријатељи и сарадници Агенције АЛТЕРНАТИВА, такорећи у инат, како би показали да се добри филмови могу направити и без државног новца. Техничку помоћ нам је пружио Градски сеекретаријат за заштиту човекове околине тражећи од Војске Србије дозволу да снимамо на крову бившег генералштаба. Физичку помоћ нам је пружило ЈП Градско зеленило Београд при скидању брезе са зграде бившег Генералштаба, и приликом копања рупе за садјење дрвета у парку Мањеж.

Тек ту остаје мистерија како је Г.Ф.Ц. ДОО Београд могла да наведе овај филм као своје искуство у изради сличних пројеката, када се зна да се питање односи на пројекте финансиране од стране Министарства културе или других сличних извора. http://www.vesti-online.com/Scena/Film/677578/U-ime-zivota-pokorio-svet

Што се тиче награде Сребрни делфин из Кана, једноставно је уписом имена награде у Google, из прве руке добити информацију о томе да сам ја лично добио ту награду у Кану 2013. године за филм ПОСЛЕ БОМБИ. Продуцент филма је опет Агенција Алтернатива у сарадњи са НВО Некомпромитовани интелектуалци Београда. Награду са истим именом, али у Лисабону, је 2011 године добио Небојша Глоговац за најбољу мушку улогу у филму „Жена са сломљеним носем“, Срђана Кољевића. Филм ПОСЛЕ БОМБИ је током 2013. године добио још 7 међународних филмских награда, а између осталог додељен му је и Grand Prix Mention у Бечу, на крају филмске сезоне, као некој врсти најбољег еколошког филма на свету исте године.

Увидом у регистрацију фирме Г.Ф.Ц. ДОО Београд може се видети да јој је ПИБ додељен 20. септембра 2013. године, само 27 дана пре него што смо моја кћерка Емилија Савковић, која глуми у филму, и ја лично, примили награду у Кану. Остаје мистерија како је могуће за 27 дана продуцирати, снимити, измонтирати, и пласирати филм – и стићи у Кан?

Истине ради, филм ПОСЛЕ БОМБИ  добитиник Сребрног делфина у Кану, сниман је у јесен 2012. године уз финансијску помоћ Градског секретаријата за заштиту околине Града Београда. Зато је реплика Сребрног делфина уручена Граду Београду 22. Октобра 2013 године на свечаности у Старом двору. https://stil.kurir.rs/vesti/6482/beogradu-nagrada-srebrni-delfin-za-film-posle-bombi-video

Што се тиче награде Златна Арена у Пули – немам никакав коментар осим - да није моја. Знам чија је, али не желим да друге продуценте и ауторе уплићем у све ово. Једино што одговорно могу да тврдим је да нема никакве везе са Г.Ф.Ц. ДОО Београд.

Увидом у Пријаву за пројектно суфинансирање видео сам да је подносилац пријаве извесна Данка Милошевић, мени потпуно непозната из света продукције, како филмске тако и телевизијске.  Претрагом на интернету схватио сам да је то госпођа која је радила „нешто“ око медија у Министарству војске док је министар био господин Братислав Гашић. Тада сам схватио да сам је давно упознао на  отварању неке изложбе слика уз куртоазно „Добро вече“. То је све шта знам о подносиоцу ове  пријаве и Г.Ф.Ц. ДОО Београд. http://www.uns.org.rs/sr/saopstenja/30803/uns-neprofesionalan-odnos-ministarstva-odbrane-prema-novinarima.html

Међутим, предајући комплетну документацију, сви продуценти су дужни да приложе и изјаву о томе да материјално и кривично одговарају за све чињенице поднете у апликацији. Што се тиче њене материјалне одговорности за поднете податке, обавештавам вас да ће мој адвокатски тим предузети све могуће правне радње како би АЛТЕРНАТИВА и ја лично, добили задовољавајућу моралну и материјалну надокнаду насталу неовашћеним коришћењем мојих референтих награда зарад стицања материјалне користи.

Што се тиче кривичне одговорности, сматрам да је на државним органима да ураде свој посао чим из медија сазнају за овај случај. Коришћењем лажних подаака, Г.Ф.Ц. ДОО Београд је стекла материјалну добит из буџетских средстава намењеним медијима.

Сматрам да сва професионална удружења која су учествовала у раду Комисије, зарад одбране професије, морају да подигну глас против оваквих малверзација како би се заувек спречиле овакве злоупотребе и очигледна намештања ових и сличних конкурса. Или ће у супротном признати да су у свему учествовала.

Као дипломираном правнику и човеку који је скоро 40 година у медијима, потпуно ми је невероватно да је нека комисија доделила 4.000.000 динара фирми за коју до детаља није провелила све податке изнете у пријави. Поготово ако се зна у каквој немаштини раде други српски медији који су на конкурсу часно учествовали..

Можда је од овога једино гори пример пријаве фирме „Essentis“, у продукцијском свету такође анонимне.

У својој пријави „Essentis “,  не наводи ни да има wеb страницу, нити да има било какве награде, домаће или стране. А од искуства на претходним пројектима, „Essentis “ наводи да је редитељ документарног филма радио серијал Сенке над Балканом. То је лично искуство редитеља а не подносиоца пријаве.  „Essentisa“ као да не постоји у озбиљном продукцијском свету, али је комисија тој фирми доделила чак 5.000.000 динара.

Потпуно ми је невероватно да се оваква бахатост појединаца и злоупотреба на медијским конкурсима Министарства културе дешава у моменту када се уз посредовање међународне зајединце, ради нова медијска стратегија.  Све ово заједно говори о нивоу људских, медијских и свих других права и слобода у Србији о чему говоре и извештаји Европске комисије.

Да будем искрен, све ово ме и не изненађује. Овог часа Агенција АЛТЕРНАТИВА се бави припремом судског поступка против Министарства спољних послова Републике Србије због еклатантне злоупотребе ауторских права над филмом о Мирослављевом јеванђељу, „У почетку беше реч“. Амбасада РС у Краљевини Шпанији је без икаквог одобрења,  мој вишеструко награђивани филм превела на шпански језик, скратила са 56 на 20 минута, и у Антрополошком музеју Шпаније у Мадриду, седам дана пуштала у „лупу“ током обележавања Дана државности Републике Србије 2017. године. 

Ако један озбиљни државни орган може себи да дозволи овако нешто, и да одбија одговорност за пропуст својих упошљеника, зашто онда некаква Г.Ф.Ц. ДОО Београд то не би урадила на сличан начин? Једино ако је убеђена да правне и моралне последице за кривотворење и присвајање ауторских права неће постојати.

И да се разумемо на крају. Нисам члан ни једног удружења новинара, иако имам све услове за то. Нисам члан ни удружења писаца, иако поседујем услове. Далеко сам и од удружења филмских радника иако имам више од 60 међународних награда за своје филмове. Нисам се никада учланио ни у једну политичку партију (чак ни у СК) иако сам изузетно свесно политичко биће. Ни од чега овога не користим бенефите.

Немам ни струковна ни политичка леђа. Али имам часну биографију пуну признања која сам добио у земљи и свету. https://sr.wikipedia.org/wiki/Bo%C5%A1ko_Savkovi%C4%87

Многи „добронамерни“ су ми ових дана саветовали да се манем ћорава посла. Да се направим да се ништа од овога није десило, да ништа нисам видео. Кажу, опасно је.

Шта ће ти то?

Знате ли ша ће ми то? Па зато што сам увек имао кичму! А сада имам и кћерку која завршава прву годину Филмске, позоришне и телевизијске продукције. Не желим да тек тако глуво и немо допустим да једног дана она или било ко из њене генерације, доживи ово што ја сад преживљавам. Или неки други који немају снаге да проговоре.

Желим да бар ти клинци добију шансу да покажу шта знају. А не кога знају.

Ја радим оно шта морам. Ради заштите професионалног и  личног интегритета. И владавине права у Србији уопште.

Хоћете ли и ви? Хоћете ли овог пута када коначно имате све доказе на столу, искористити полуге и механизме које поседујете? И поднети кривичне пријаве уколико то Јавно тужилаштво не уради.