Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Деск  |  Писма УНС-у  |  Писмо Тамаре Спаић УНС-у
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Писма УНС-у

03. 12. 2016.

Писмо Тамаре Спаић УНС-у

Поштовани, на свом сајту сте прошле недеље пренели текст из Политике "ДЈБ и новинари" у коме се критикује мој начин рада. Молим вас да објавите и моје реаговање на тај текст који вам шаљем у атачменту. Хвала. Срдачан поздрав, Тамара Спаић

На мети Политике

Најстарији дневни лист на Балкану и његов извештач из Скупштине решили су да се коначно побуне против притисака на новинаре. Лист који негира постојање цензуре као технике владања Александра Вучића, разгласио је urbi et orbi да неће подлећи “незадовољству” које у покрету Доста је било, како каже Политика, гаје према уређивачкој политици овог листа. У тексту “ДЈБ и новинари” (24.11.2016) јасно и храбро су свима дали на знање да ће Политика наставити да “гунђа” и “тера по своме”.

Осим неутемељеног самољубља, нема ту, наравно, ничег новог јер Политика одувек, као сваки правоверан Владин медиј, одбија да објави већину информација које добија из опозиционог ДЈБ, а ДЈБ не намерава да престане да их шаље и притиска, наравно, дугменце на мишу, а не Политику. Али, ето сад су сви сазнали за ову нашу “интерну” игранку или барем верујем да су сазнали за свакодневну обострану муку, јер тешко је разлучити шта, у прилично небулозном тексту, Политикина новинарка износи као чињенице, шта су претпоставке, а шта њене жеље и самохвала.

На моје велико изненађење, а верујем и изненађење читалаца Политике, одједном сам се главом и брадом испречила пред Политикиним узвишеним циљем - професионалном слободом. Где баш мени да се догоди да постанем цензор против кога ће оштрим пером морати да се бори најстарији лист на Балкану! У тексту је, сходно томе да приликом постојања цензуре и притисака мора постојати и личност која то ради, подробно описано оно што наводно (а и de facto) радим. Па тако како зовем информативну службу Скупштине да питам који су новинари присутни, шаљем демантије кад објаве да је Саша упропаститељ комплетне српске привреде и познати лопов, а богами знам да пошаљем и реаговање Саше Радуловића кад га у “ексклузивном” интервјуу за Политику Маја Гојковић извређа.

Елем, Политикин извештач је “храбро” стао на браник професије и објавио реакцију на текст Саше Радуловића који Политика није објавила. Врло напредна, никад до сада виђена техника борбе против притисака инаугурисана је у најстаријем листу на Балкану - објавити реакцију на текст који није објављен, а истовремено одбацити уобичајене методе - право на деманти и реаговање по Закону о јавном информисању.

Из текста “ДЈБ и новинари” сазнајем још и да већ дуго у новинарки Политике кључа та побуна против мог насилништва демантијима и реаговањима а конто напредних извештаја из Скупштине. Ниједан деманти није објављен, али праведни гнев професионалца није престао да кључа. Кап је очигледно прелила чашу кад сам одбијено писмо Саше Радуловића послала Данасу. Јер, Данас је објавио текст и омогућио да се чује став Саше Радуловића да је “председница Скупштине изнела низ неистина којим је покушала да сакрије вербално и физичко насиље које спроводи СНС у Скупштини и да тиме прикрије своју одговорност”.

Нисам, наравно, ја њена мета, али је Политикиној новинарки лакше било да мене претвори у цензора да би Маји Гојковић, Александру Мартиновићу и Маријану Ристичевићу поручила да нису усамљене “жртве” посланика ДЈБ. Ето, и новинари пиште под стегом ДЈБ и теретом демантија. Мета су посланици Доста је било јер се преко мене претварају у људе који су у сукобу са свима (то је једном рекао и премијер). Храбра новинарка Политике понављајући речи премијера дигла је свој глас против неколико демантија које није објавила и против писма које такође није објавила. Показала је како то ради најстарији лист на Балкану и како се “теши” власт зарад милости власти и реклама и спонзорстава јавних предузећа.

Подржавам свако “гунђање” и “терање по своме”. Али не оно Политикино кад се храбро буне против притисака карикатура Душка Петричића или протеста професорке Данице Поповић да своју колумну о Вучићу назове “Беневолентни диктатор” или још храбријег одбијања да се објави писмо Саше Радуловића који реагује на интервју са Мајом Гојковић у коме се оптужују посланици Доста је било за псовање, пљување и насилништво. Не могу да прећутим и да ми је, без обзира на квалитет Политикиног текста, ипак веома драго да се нађем на списку људи против којих се бори Политика. Много пре мене и на много жешћој ватри нашли су се истраживачки новинари који су критички писали о Александру Вучићу, стигматизовани у најстаријем листу на Балкану као “страни плаћеници”.

Тамара Спаић, независна новинарка и саветница за медије Саше Радуловића

Текст из Политике  http://www.politika.rs/sr/clanak/368488/Pogledi/DJB-i-novinari 

 

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси