Писма УНС-у
01. 08. 2016.
Писмо запослених у „Спорту“: Лош, гори, Мирковић
Запослени у дневном листу „Спорт“ послали су данас УНС-у писмо у ком наводе да се власник „Спорта“ Саша Мирковић данас није појавио на састанку, као и да им „неименовани представник власника није дозволио да из закључаних просторија 'Спорта' преузму личне ствари“. Писмо преносимо у целости. Неименовани представник власника није дозволио запосленима ни да узму личне ствари из закључаних просторија Спорта. Уместо најављеног састанка запослених у дневном спортском листу Спорт са Сашом Мирковићем - нова упозорења и решења на импровизованој огласној табли.
Чак ни присуство адвоката није приморало неименованог представника власника да запосленима дозволи да узму личне ствари из закључаних просторија Спорта.
"Све што имате, решите правним путем", поручио је мушкарац који ни на који начин није желео да објасни ко је и шта је осим да Саша Мирковић због обавеза није у стању да прими запослене у термину који је сам одредио.
Запослени који то раније нису добили, сад су на огласној табли нашли упозорење пред отказ. А нашло се места и за решење да су сви запослени удаљени са посла на 10 дана.
Осокољен што му је промена намене дневног спортског листа у личну политичку брошуру 31.07.2016. прошла без реакције Новости АД, Мирковић показује да може да буде гори и од Мирковића који прво најављује уцену, а онда тражи заштиту због умишљених политичких притисака.
Исти тај Саша Мирковић који је прекршио облигационо право из уговора са Новости АД да неће да мења намену спортског листа, огрешио се и о стварно право тиме што запосленима није дозволио да узму личне ствари из редакције. У међувремену, Мирковић је кршио и одредбе радног права, тиме што је запослене ускратио и за зараде и за доприносе.
Стални и подмукли мобинг запослених је очигледно начин на који некадашњи менаџер, неуспешни политичар и самозвани директор и повремени самоименовани главни уредник функционише.
О празним и неиспуњеним обећањима не вреди ни говорити. Запослени су удружени у невољи и одлучни да умишљеном дахији који показује своје право кабадахијско лице стану на пут.
Спорт који се штампа нека је на част "лојалним" copy/paste новинарима и уредницима.
Преварени, понижавани и шиканирани запослени питају се где је сад директор и главни уредник Вечерњих Новости Ратко Дмитровић. Јер, кад је доводио нове власнике био је препун речи хвале. Сад кад тај исто Саша Мирковић крши уговор који је потписао приликом куповине Спорта, Дмитровића нигде нема.
Као ни особе која се својевремено представила као Марко Милошевић и који је за немачки инвестициони фонд купио неименовани удео у Спорту.
Саша Мирковић очигледно остаје и без идеја за нове преваре и лажи, па рачуна на спорост правосудног система кад запослене упућује да своје личне ствари траже уз судску одлуку.
Коментари (3)
Остави коментар01.08.
2016.
Poltroni
Ti iz Novosti što su vas gledali sa prozora su isti oni koji su radili u Sportu do pre par godina, a onda nikada nisu kročili više u Sport, bar da se pozdrave sa kolegama sa kojima su delili hleb. Sledeći su oni...
Одговори01.08.
2016.
Hm...
Od Vučića čekati pomoć znači biti naivan kao malo dete. Što se solidarnosti tiče:
ОдговориPrvo su došli...
Kada su nacisti došli po komuniste,
ja sam ćutao;
jer nisam bio komunista.
Kada su zatvorili socijaldemokrate,
ja sam ćutao;
jer nisam bio socijaldemokrata.
Kada su došli po sindikalce,
ja se nisam pobunio;
jer nisam bio sindikalac.
Kada su došli po mene,
nije preostao niko da se pobuni.
(Martin Nimiler)
01.08.
2016.
Solidarnost – Šta to beše?!
Već dva dana novinari Sporta, najstarijeg sportskog lista, na Trgu Nikole Pašića protestuju jer im je onemogućen rad. Jer su ih za neku siću, od nekih 80.000 evra, ljudi iz Novosti telalili kao na stočnoj pijaci nekom estradnom moćniku. Ili,možda, pustahiji, zaječarskom Raspućinu. Čoveku koji veruje da za njega ne važe ni zakoni, ni društvene norme, ni minimu ljudske i moralne solidarnosti. Izbacio ih je iz prostorina, dvoje momentalno otpustio, a desetori poslao na prinudni odmor. Bez prava da uđu u prostorije da makar uzmu svoje stvari! I, nikom ništa! Da ne veruješ.
ОдговориPored ministra Vulina, koji se oglašava kada god vidi mikrofon, a u njegovoj nadležnosti je valjda zakon o radnim odnosima. Ne čuje se nikakav komentar Selakovića, minstra pravde, jer ovde se pravda gazi čizmama tek izišlim iz neopranog svinjca. Ne oglašava se Saša Janković, a stalno se predstavlja kao zaštitnig građana. Možda ovi koji stoje ispred Doma sinddkata u centru Beogradu, nemaju kod sebe sertifikat o srpskom državljanstvu?
I ono najtužnije, najnemoralnije i najbednije – sa prozora ih gledaju kolege iz Novosti sa kojima su ljudi iz Sporta decenijama jeli isti težak novinarski hleb. Ne gleda ih rukovodstvo Novosti koje je zakljulo ugovor sa kupcem iz Zaječara, ime nije dostojno pomena, i jer su im prostorije u Kosovskoj ulicu. Moj zaključak je – umrla je solidarnost. Umrla je i društvu, umrla je i u drugim novinskim kućama - a ne samo u nekadašnjoj komapniji Borba, kojoj su i Novosti pripadale. Jer, kada je se na prvoj strani, Sporta pojavila slika nazovi vlasnika ili možda vlasnika, koji se obračunava sa Batom Gašićem, visokim funkcionerom SNS, umesto slike Đokovića, koji je osvojio Toronto, ili nekog od onih koji će u Riju da se okiti zlatnom medaljom, definitvno mi je jasno zašto svi ćute i što su dve direktorke iz Politike pomislile da ostavka na funkciju glavne urednice politike Ljilje Smajilović , znači i „nečiji befel“ da joj uruče momentalni otkaz i na pravo na rad?!
I javnost je to primila mirno. Kao i da je Blic, sa ili bez znanja Springera, poslala štrajbrehere, da umesto zaposlenih u Sportu, urame sliku Mirkovića koji umesto o sportu, iznosi prljavštine i svojim averzije prema Gašiću?! A Rio samo što nije počeo! A sve se podmeće Vučiću. Kažu – ništa se nije dogodilo ako on nije znao. Verujem da će se sve drugačije dogoditi kada on sazna istinu.
Verujem u suprotno - da je Vučić borac protiv toga, i da ima snaga da ukloni one koji bi vladali „njegovim imenom i autoritetom“!