Насловна  |  Актуелно  |  Медији и инклузија  |  Јосифовић: Колективна свест о особама са инвалидитетом треба да буде на вишем нивоу
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Медији и инклузија

24. 01. 2024.

Аутор: А. Момчиловић, К. Ковач Настасић Извор: УНС

Јосифовић: Колективна свест о особама са инвалидитетом треба да буде на вишем нивоу

„Положај особа са инвалидитетом на Косову и Метохији је веома лош - oд самог образовања, па до запошљавања и стварања породице. Поготово зато што смо 'сабијени' у сеоским срединима и немамо изграђену инфраструктуру, социјалне сервисе, сервисе подршке и лекове“, рекао је у подкасту Удружења новинара Србије (УНС) председник Организације особа са инвалидитетом у Грачаници Драган Јосифовић.

Дешавало се, како каже, да физикална терапија за особе са инвалидитетом буде на другом спрату без лифта или да не постоје гинеколози за жене које су особе са инвалидитетом.

Јосифовић је у разговору за УНС оценио да колективна свест о особама са инвалидитетом треба да буде на вишем нивоу.

„Хеникеп је у друштву и тамо треба да се превазиђе. Ако буде остављен на цедилу, појединац може да буде само особа са хендикепом, а ако има подршку заједнице може отићи и више него нека особа која нема проблем“, рекао је он.

Ако особи са инвалидитетом дате шансу, сматра Јосифовић, сигурно неће бити терет друштву, већ ће бити користан члан друштва.

Он напомиње да особама са инвалидитетом треба пружити прилику, јер оне могу дати важан допринос друштву.

Јосифовић је више од 30 година укључен у рад организација особа са инвалидитетом, а како каже за УНС, удружења која окупљају ове особе су јако значајна за чланове,  јер би без њих многи били ускраћени за здравствену негу, ортопедска помагала, социјална давања, образовање.

„Битно је да постоје удружења да би се чланови анимирали, окупљали и упознали са својим правима и обавезама“, рекао је Јосифовић.

Додао је и да је циљ удружења да самостално и заједно са другим организацијама стварају услове за квалитетнији и самосталнији живот особа са инвалидитетом.

Ипак, велики број људи одбија да буде члан неког удружења, а Јосифовић сматра да су непостојање адекватних услова за особе са инвалидитетом, неинформисаност и неприхватање заједнице, па чак и ситуације у којима чланови породице крију особу која има инвалидидет, неки од разлога за изостанак чланства.

Трећег децембра се обележава Дан особа са инвалидитетом, а прошле године је, како каже Јосифовић, овај дан обележен са циљем да се повећа приступачност овим особама у друштву.

Он је истакао да не зна како би се без приступачности нека особа са инвалидитетом друштвено ангажовала и функционисала.

„Када кажем приступачност мислим на физичку приступачност установама, зградама, јавним површинама, али и приступачност услугама које те установе могу да пруже“, рекао је.

Објаснио је и да ипак није довољно да дете које има неки инвалидитет има само физичку приступачност школи, већ је потребно и стручно лице које ће да ради са њим.

На питање УНС-а да ли постоји свест о инклузији особа са инвалидитетом или и даље постоје предрасуде, Јосифовић каже да има и предрасуда, али и да са друге стране постоји свест код људи о овој теми.

„Све зависи од тога ко је како образован и васпитаван. Мислим да и ми из организација покушавамо да што више информишемо јавност које су наше потребе и шта би требало да се уради“, рекао је он.

Јосифовић сматра да увек може да се говори о системским решењима када је у питању положај особа са инвалидитетом. 

„Појединачно решење је да ја себи направим неке услове или да мени неко ко ме познаје направи услугу, али када кажемо систем мислимо и на законодавство. Законодавство је веома добро, међутим да ли не постоји нека политичка воља, или људи нису образовани и не желе да ураде нешто, не знам“, наводи он.

Додаје да системски много треба да се уради по том питању да би било боље.

„Мислим да особе са инвалидитетом треба да буду видљиве да би на неки начин биле препознате у друштву. Ако нас нема на улици, бисокпу, спортским такмичењима, људи нас не препознају“, сматра Јосифовић.

Цео подкаст погледајте у наставку.

 

 

 

*У домаћем законодавству и међународним конвенцијама које је наша земља ратификовала користи се термин “особа са инвалидитетом”. Међутим, поједина удружења грађана, међу којима је и Академска инклузивна асоцијација, сматрају да је синтагма “особа са хендикепом” адекватнији превод термина „person with disabilities“. Термин „особе са хендикепом“ упућује на ширу групу људи, односно, на све којима је потребан неки вид подршке у функционисању, а притом не садржи корен речи "invalidus" који означава онеспособљеност.

___________________________________________________________________________

Рад Удружења новинара Србије (УНС) подржава Шведска у оквиру програма Београдске отворене школе „Млади и медији за демократски развој“

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси