Насловна  |  Актуелно  |  Медији и инклузија  |  Неформално образовање је важно, а колико је заиста прилагођено особама са инвалидитетом
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Медији и инклузија

19. 01. 2024.

Аутор: К. Ковач Настасић Извор: УНС

Неформално образовање је важно, а колико је заиста прилагођено особама са инвалидитетом

Удружење новинара Србије (УНС) пре више од десет година препознало је потребу организовања обука прилагођених особама са инвалидитетом, па је тако до данас више десетина њих завршило УНС-ове школе - Школу веб новинарства и Новинарску школу.

Ипак, кажу наши ранији полазници, нису им увек обуке и други видови неформалног образовања, односно стручног усавршавања лако доступни и немају много прилика да своја знања употпуне на тај начин. У зависности од врсте инвалидитета различита су и искуства, као и могућности.

Данас, Школа веба уписује нову, 14. генерацију. И у овој, као и у претходним генерацијама, постоји могућност праћења наставе на даљину.

Како за УНС кажу полазници, нема много обука које су инклузивне, приступачне и прилагођене, па им је оваква прилика да науче нешто што им касније може користити за посао или покретање сопственог посла, изузетно значила. Некима од њих новинарство је тада постало занимање.

Обука има, али важан је и њихов квалитет

Некадашњи полазник УНС-ове Школе веб новинарства Живко Бошковић рекао је да му је Школа била веома значајна. Он је након ње наставио да се бави писањем и сада има свој блог. Знао је одмах, каже, да ће му Школа бити корисна, али не и да ће му у толикој мери значити.

„Чим је почела Школа видео сам себе као неког ко се може бавити новинарством. Оно што ми је веома значило је, на пример, знање о важности самопромоције. Самопромоцијом себе кроз рад смањујемо перцепцију нас само као особа са хендикепом. Свако жели да буде остварен у послу којим се бави, због посла којим се бави“, каже он.

О приступачности обука особама са хендикепом Живко каже да су сада, у време могућности праћења обука онлајн, делимично превазиђене одређене баријере, као што је физичка, односно неприлагођеност особама са хендикепом простора у којем се обука изводи.

Ипак, на питање да ли ако се обуке организују онлајн може да се каже да су прилагођене особама са хендикепом, каже да то зависи од циља онога ко обуку похађа.

„Ако вам је циљ сувопарно знање, онда се може тако рећи, то је онда пун погодак. Али, оно што је мени значајно код сваке обуке коју похађам су контакти, стварање контаката је стварање прилика. То се онлајн обукама тешко може постићи“, каже он.

Свако може, прича Живко, направити материјал и рећи:  „Обратите нам се мејлом за сва додатна питања“, али се само контактима који се стичу може искористити сав потенцијал обука.

„Најчешћа баријера јесте ипак приступачност. Шта да вам кажем када кабинет Заштитника грађана није прилагођен приступу особама са хендикепом“, каже он.

Оно што је такође чест проблем, наводи, јесте прилагођеност обука особама оштећеног слуха.

„Титловање је такође проблем и умногоме би помогло особама са овим хендикепом да у потпуности прате излагања предавача. Веома је важно код обука да буду потпуно инклузивне“, рекао је Живко за УНС. 

Бивша полазница Новинарске школе Јулијана Палинкаш из Бечеја рекла је раније за УНС да због свог инвалидитета није била у могућности да упише новинарство на факултету у Новом Саду, па јој је Школа новинарства веома значила.

„То је било незаборавно искуство. Сазнање да могу да учим основе новинарства и добијем диплому за мене је било много значајно“, рекла је Јулијана која и данас пише за свој блог и неколико локалних портала. 

Недељко Ракић из Ковина каже да нема много обука које су прилагођене особама са инвалидитетом.

„Буде их, нарочито сада у време Зоом-а и осталих онлајн платформи, али већином у оквиру организација особа са инвалидитетом. Међутим, обука која је прилагођена особама са инвалидитетом, а да је организује нека друга организација, као у овом случају УНС, су веома ретке, а и када их буде, углавном је то чисто испуњавање форме“, рекао је Недељко који је 2015. године похађао УНС-ову Школу веб вештина, предузетништва и новинарства.

Иако се Недељко Ракић сада не бави новинарством, направио је тада свој блог и редовно писао. На крају је из личних разлога одустао од новинарства. Ипак, истиче да да су му искуство и дружење веома значили.

Лоријан Попи из Вршца, такође полазник једне од генерације Школе веба, каже да и данас пише и сарађује са појединим медијима.

„Пишем повремено за Вршачке вести, за ТВ Лав, а с времена на време урадим и прилог за ТВ Банат. Није ми новинарство примарно занимање, више сам се окренуо предузетништву, о чему сам такође учио у УНС-овој Школи. Након Школе веба направио сам два сајта  о самозапошљавању - raditeodkuce.com и samonajbolje.info и данас пишем и уређујем садржај на њима“, каже Лоријан за УНС.

Лоријан је председник Удружења слепих и слабовидих Јужног Баната и за ово удружење такође пише информације за сајт.

Како је рекао, највећи део програма Школе му је користио у протеклој деценији и све што је научио, покушао је да примени. Осим, како истиче, веб дизајна.

„Тиме се нисам бавио, то је ипак професија којом слепи и слабовиди тешко могу да се баве јер је визуелно примарно“, каже Лоријан.

И он потврђује речи Недељка Ракића – обука прилагођених особама са инвалидитетом, за послове који могу бити конкурентни на тржишту, је мало.

„Ја сам активан, радим свашта по мало, али ето лично нисам проналазио и присуствовао ниједној другој обуци овакве врсте“, каже он. 

Зоран Гавриловић, пак, каже да му је оваква обука у УНС-у веома значила и да је након ње покренуо свој сајт о преради дрвета чиме се највише и бавио након завршетка Пољопривредног факултета. Он сматра да су у зависности од врсте инвалидитета, различите и могућности за обуке – некоме чешће прилагођене, некима веома ретко.

„Ја сам похађао доста обука, у последње време и за јуниор програмера, тако да мислим да се могу пронаћи добре и корисне школе и курсеви“, рекао је Гавриловић.

 

*У домаћем законодавству и међународним конвенцијама које је наша земља ратификовала користи се термин “особа са инвалидитетом”. Међутим, поједина удружења грађана, међу којима је и Академска инклузивна асоцијација, сматрају да је синтагма “особа са хендикепом” адекватнији превод термина „person with disabilities“. Термин „особе са хендикепом“ упућује на ширу групу људи, односно, на све којима је потребан неки вид подршке у функционисању, а притом не садржи корен речи "invalidus" који означава онеспособљеност.

___________________________________________________________________________

Рад Удружења новинара Србије (УНС) подржава Шведска у оквиру програма Београдске отворене школе „Млади и медији за демократски развој“

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси