Медији и инклузија
27. 12. 2023.
На јеловнику ресторана „Солидарност“ храна, али и хуманост
Ресторан „Солидарност“ из Сремске Митровице постоји годину дана. Исто толико особе са инвалидитетом и они у стању социјалне потребе у овом граду знају да имају место где могу добити бесплатан, топао, куван оброк.
Удружење особа са инвалидитетом „Визидо“ основало је прво социјално предузеће у Војводини које се бави угоститељством, са циљем да помогну најугроженијима и да, у складу са могућностима, оне који то желе, и упосле.
Тако је врата отворио „Солидарност“, ресторан који се налази тик до Градске пијаце, а у којем се производи и комерцијално продаје храна. Као и у сваком другом ресторану. Ипак, оно што га разликује је хуманост - сва зарада од продаје иде у хуманитарне сврхе, особама са инвалидитетом и особама у стању социјалне потребе, у виду хране.
Оснивач Удружења и ресторана је Зоран Гомбош, некадашњи новинар и сниматељ телевизије М из Сремске Митровице, ратни војни инвалид. Како каже за Удружење новинара Србије (УНС), 1992. године рањен је у Брчком док је обављао свој посао. Када је рату био крај, прича он, путовао је по свету, радио и пожелео да у Србији учини нешто што би побољшало положај особа са инвалидитетом.
Четири комерцијална за један хуманитарни оброк
Како каже у разговору за УНС, да би донирали један оброк, потребно је да продају четири.
Када, рачуна он, плате кувара и све режије, неопходно је да барем 40 оброка продају да би од те зараде могли да направе и донирају 10.
„Трудимо се да никога не вратимо. Дођу нам и кажу – 'Ја данас немам шта да једем'. У реду, седи. Никога не проверавамо, већ знамо да препознамо да ли је тај стварно угрожен. Ипак буде, нажалост, дана када не можемо свима да помогнемо. Некада дневно дође и до 20-30 људи за бесплатан оброк“, каже Гомбош и додаје да су почели да раде и премијум кетеринг, па им то, када имају велике поруџбине од фирми, омогући да неколико дана имају обезбеђена средства за бесплатне оброке.
„То нам доста помаже. Правимо одличан кетеринг и све више фирми препознаје и то и нашу хуману идеју, па наручују код нас“, каже Гомбош.
Он додаје да тренутно имају четири особе којима редовно односе помоћ у виду оброка. То су чланови удружења који су непокретни или напуштени од свих.
„Један од чланова је био веома здравствено лоше, притом непокретно лице, али сада се полако опоравља. Њему свакога дана носимо оброк. Да макар једном човеку помогнемо да се опорави, за нас је успех“, каже он.
Сви којима носе оброке знају да могу од њих добити и помоћ уколико је потребно нешто донети, купити, урадити. Члановима Удружења увек су на располагању.
У „Визиду“ се труде и да помогну особама са инвалидитетом да се запосле.
„Наша куварица Божица је особа са инвалидитетом. Она ради код нас и сама може да направи и до 50 оброка дневно. То ипак није довољно, па смо ангажовали још једног кувара. За Божицу смо добили субвенцију од Националне службе за запошљавање, иначе бисмо тешко могли да је платимо, јер већ сами финансирамо другог кувара“, каже Гомбош.
Када би држава више издвајала за то, радо би, додаје, запослили још особа са инвалидитетом.
Од јеловника је важнији гест
Са кувањем хране почели су пре годину дана, 31. децембра 2022. године. Симболично, за Нову годину. Док нису регистровали социјално предузеће то су радили волонтерски. Марта ове године и званично су се регистровали, отворили ресторан и почели комерцијалну продају.
Труде се, каже Гомбош, да иду у складу с временом. Имају и могућност доставе преко Wolt-а.
Млади људи су препознали њихову мисију, каже он, и често наручују храну. Такође, прича, има и оних који дођу, плате оброк и онда кажу да га у потпуности донирамо.
„Често је од јеловника важнији гест. То нам много значи. Полако расте број људи који нам долазе редовно, који чују за нас и подржавају оно што радимо. Понуда је разноврсна, храна нам је укусна, а и повољнија него у другим ресторанима. Ми смо социјални ресторан, кувани оброк кошта на пример, 400 динара“, каже Зоран.
Он је, додаје, добављач намирница, Божица и још један кувар припремају храну, а имају и три волонтера који су им испомоћ.
„Особама са инвалидитетом оваква помоћ веома значи. Њима је заправо свака помоћ добро дошла. Значајно је да могу да дођу и да помогну, раде, да буду корисни, да буду препознати и да буду равноправни“, каже Гомбош.
Зато постоји „Солидарност“, где су врата ресторана, али и хуманост, отворени стално.
Важно је 365 дана бити подршка
На идеју да нешто уради, додаје, дошао је када је, вративши се у Србију, схватио колико је лош положај особа са инвалидитетом.
„Годинама се ништа код нас значајно не ради када су у питању особе са инвалидитетом. Чак и у Сремској Митровици има неколико удружења, али сви они се особама са инвалидитетом баве само када су неки важни датуми. Обележе их, као на пример 3. децембар, Дан особа са инвалидитетом, а онда су осталих 364 дана у години препуштени сами себи. То сам желео да променим. Да урадимо нешто да им сваког дана будемо подршка и помоћ“, каже Гомбош.
Зоран истиче да се о особама са инвалидитетом не води рачуна, да им није омогућено ни уживање основних права, као што је право на кретање.
„Они немају, пре свега, приступ институцијама, имају физичке баријере. Замислите, у СУП не могу да уђу, него их уносе. СУП је нешто што свима треба и где сви морамо отићи за разне ствари. И сада замислите то малтретирање и понижење, да вас уносе сваки пут. У већини институција је тако“, каже Гомбош.
Он истиче да је приоритет удружења „Визидо“ било уклањање физичких баријера и да су претходних година највише на томе радили.
„Успели смо само на два места да променимо ситуацију, врло је тешко када не наилазите на разумевање за основне ствари“, каже он.
Проблем у овом граду је, како додаје, и непоштовање обележја паркинг места за особе са инвалидитетом.
„Има их мало, а и тамо где постоје, углавном се паркирају они који немају на то право. Пријављивали смо, тражили још паркинг места за сообе са инвалидитетом, али нисмо много успели. Једва су нам дали два места у близини Удружења, како бисмо могли да се паркирамо“, каже Зоран.
Чланови удружења „Визидо“ су искључиво особе са инвалидитетом. Како каже Гомбош, има их око 40 и међу њима су особе са инвалидитетима различитих категорија – од ратних војних инвалида, слепих и слабовидих, глувих, параплегичара, …
„Имамо и оне које ми зовемо 'помажући чланови'. То су фирме и појединци који подржавају наш рад и који помажу рад удружења“, каже Гомбош.
Иако је свој живот посветио хуманости и помоћи особама са инвалидитетом, Зоран каже да није увек лако и да је често потребно много труда да се објасни и члановима да је јако важно да се активирају.
„У великој мери су депримирани. Стањем у друштву, својим положајем, односом према њима. Веома је тешко у ситуацији када виде да се мало тога мења, подстаћи их да се и даље боре за своја права“, каже Гомбош.
Објашњава да се труде на све начине да помогну и да сви у удружењу воле оно што раде.
| *У домаћем законодавству и међународним конвенцијама које је наша земља ратификовала користи се термин “особа са инвалидитетом”. Међутим, поједина удружења грађана, међу којима је и Академска инклузивна асоцијација, сматрају да је синтагма “особа са хендикепом” адекватнији превод термина „person with disabilities“. Термин „особе са хендикепом“ упућује на ширу групу људи, односно, на све којима је потребан неки вид подршке у функционисању, а притом не садржи корен речи "invalidus" који означава онеспособљеност. |
__________________________________________________________________________
Рад Удружења новинара Србије (УНС) подржава Шведска у оквиру програма Београдске отворене школе „Млади и медији за демократски развој“
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.