Насловна  |  Актуелно  |  Медији и инклузија  |  Да ли је медијским законима побољшан положај особа са инвалидитетом – Од прилагођавања садржаја до мера за запошљавање
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Медији и инклузија

17. 11. 2023.

Аутор: А. Н. Извор: УНС

Да ли је медијским законима побољшан положај особа са инвалидитетом – Од прилагођавања садржаја до мера за запошљавање

У годишњем Извештају Европске комисије за Србију наводи се да је новим медијским законима начињен корак напред ка већем остваривању права особа са инвалидитетом. УНС је упоредио старе и нове медијске законе и утврдио које су промене у остваривању права особа са инвалидитетом заиста начињене.

 

Као и старим, новим Законом о електронским медијима прописано је да су телевизије и радио-станице дужне да у складу са својим финансијским и техничким могућностима садржај учине доступним особама оштећеног слуха или вида. Пружаоцима медијских услуга је оваквом занонском формулацијом поново омогућено да изостанак оваквих програма образложе недостатком техничких и финансијских капацитета.

Ипак, напредак је начињен, јер новим Законом није прописано само да емитер садржај треба да прилагоди, већ је прецизирано да то треба да учини константним уврштавањем знаковног језика, звучног описа, као и отвореног и затвореног титла у програм.

За разлику од старог, нови Закон о електронским медијима обавезује емитере да особама са ивалидитетом* пруже хитне информације од значаја за живот и здравље.

Такође, по новом Закону, при одређивању висине накнаде за остваривање права на пружање медијске услуге узимаће се у обзир и удео програмских садржаја прилагођених особама са инвалидитетом, а посебно особама са оштећењем вида и слуха.

РЕМ контакт тачка за притужбе

О предузетим мерама за прилагођавање садржаја пружаоци медијских услуга дужни су да једном годишње, а најкасније до 1. септембра, известе Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), што раније није био случај.  Ово Регулаторно тело је у Закону одређено као контакт тачка за пружање информација и примање притужби за недовољну приступачност особама са инвалидитетом.

Ипак, ако се узме у обзир чињеница да су дозволу за националну покривеност добиле телевизије Пинк, Хепи, Б92 и Прва, које према последњем извештају РЕМ-а из 2019. године програм нису нимало прилагођавале глувим, наглувим, слепим и слабовидим особама, упитно је како ће ово Регулаторно тело реаговати на притужбе које добије.

За регистровање медија неопходне мере за запошљавање особа са инвалидитетом

У Закону о јавном информисању и медијима наводи се да јавни интерес подразумева управо подршку производњи медијских садржаја намењених особама са инвалидитетом. Као и у новом Закону о електронским медијима, у новом Закону о јавном информисању и медијима прецизирано је да производња садржаја који је намењен особама са инвалидитетом подразумева и прилагођавање садржаја на српски знаковни језик, коришћење Брајевог писма и аудиодескрипције. За разлику од старог, у новом Закону су осим особа са чулним, видљиве и особе са интелектуалним инвалидитетом.

                                                    

                                                      Фото: Прес центар УНС-а/ А. Васиљевић

Прилагођавање садржаја није једини аспект остваривања права особа са инвалидитетом који је регулисан новим Законом о јавном информисању и медијима. Овог пута у обзир је узето и њихово запошљавање. Тако издавачи приликом регистровања медија Агенцији за привредне регистре, поред остале документације, морају приложити и документ којим су предвиђене мере и процедуре за запошљавање особа са инвалидитетом.

Иако је раније Министарство културе и информисања, а ове године Министарство информисања и телекомуникација расписало конкурс за информисање особа са инвалидитетом, новим Законом прописано је да Република Србија мора расписивати сваке године конкурсе за суфинансирање пројеката који би омогућили обезбеђивање услова за рад медија који информишу особе са инвалидитетом.

 

*У домаћем законодавству и међународним конвенцијама које је наша земља ратификовала користи се термин “особа са инвалидитетом”. Међутим, поједина удружења грађана, међу којима је и Академска инклузивна асоцијација, сматрају да је синтагма “особа са хендикепом” адекватнији превод термина „person with disabilities“. Термин „особе са хендикепом“ упућује на ширу групу људи, односно, на све којима је потребан неки вид подршке у функционисању, а притом не садржи корен речи "invalidus" који означава онеспособљеност.

___________________________________________________________________________

Рад Удружења новинара Србије (УНС) подржава Шведска у оквиру програма Београдске отворене школе „Млади и медији за демократски развој“

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси