Насловна  |  Актуелно  |  Преписка Курира и Информера (2016)  |  Полицијо, тренирај доброту
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Преписка Курира и Информера (2016)

04. 12. 2015.

Аутор: Наташа Б. Одаловић Извор: www.danas.rs

Полицијо, тренирај доброту

Сећате се хита "Милиција тренира строгоћу, да не буде све како ја хоћу"?

Тада је милиција била народна. Данас би такође требало да је народна, с тим да нема више потребе да тренира строгоћу, него доброту и бригу за народ у чијој је служби.

У праву је Дража када каже да су Њузовци и Кесић у незавидној ситуацији, јер публика од њих очекује да замене непостојећу опозицију. Само што је проблем далеко гори. Публика је бенигна, али када власт, из неког разлога, у недостатку опозиције, своје противнике види у новинарима, враг је однео шалу.

Ми смо се, канда, свикли на такво стање ствари, али то нити је кад било, нити има везе са здравим разумом. Када са друге стране ми видимо да државну политику или њен бизарнији део звани "свакодневна производња државних удара" воде таблоиди са највећим тиражима, онда је јасно да власт жуту штампу уврштава или у ред својих сарадника или у ред "моћних" противника (изненада се на тој листи нашао до скора "пожељни" Курир).

У сваком случају - преозбиљно схватање медија.

Жута штампа је постојала и раније, али никада се рат таблоида од стране власти није третирао као ратови звезда, нити им је придаван значај. Тзв. озбиљна штампа, критиковала је и раније сваку власт, али и објективно преносила када та власт учини и нешто добро. Али свака власт имала је у фокусу свог интересовања, пре свега опозицију.  

Зато је овај небулозни фронт, који је отворен на релацији власт-медији, изузетно опасан, штетан, али што је најжалосније - потпуно непотребан.

Заиста, запитајмо се, какво је то друштво у којем немамо, не опасну, него ни озбиљну опозицију, а наводно имамо опасне медије? Па, онда, погледајмо, ако је на пример истина да се заиста укида и Кесићевих "24" минута, на који начин би ико нормалан умео да објасни шта је то опасно, шта је разлог због којег би ико на свету укинуо такву хумористичку емисију? 

Па, Милошевић је отрпео Кораxа, чија је свака карикатура била јача критика режима од хиљаду новинских текстова. Како је могуће да данас, када Вучић испуњава све захтеве које нико пре њега није смео и тиме, бар наизглед, води Србију у ЕУ, однос према медијима буде такав какав је? Кад то питам, нити сматрам да су медији идеални, нити да међу новинарима нема и оних којима је више стало до властитог удобног супер стандарда (и међу таблоидним и међу тзв. озбиљним) него до истине, објективног извештавања, итд.

Али оно што сматрам јесте да је стање у земљи у којем су медији мало мало па "непријатељи" , а опозиције ни у траговима - скандалозно и недопустиво.  

Гледала сам на ТВ ону прес конференцију, када је наоружана полиција стајала иза министра полиције. Прочитала сам мишљење председнице УНС-а о томе да полиција не би требало никоме да смета. И ја такође сматрам да српска полиција никоме у Србији не да не треба да смета, него полиција треба да учини све што је до ње да обезбеди мир и сигурност сваког грађанина.

Дакле, државни органи су ту да створе услове за нормално друштво, а полиција да осигура и штити те услове. Али, да ли се то дешава на терену? Не.

У току је перманентна, ишчашена, ничим објашњива производња непријатеља, ванредних стања, државних удара, у коме нам онда министар полиције, покупи онолику нашу полицију да му стоји иза леђа на прес конференцији? Питају се сви - зашто? И онда, наравно, нагађају.

Ја сматрам да је реч о драмолету с певањем и пуцањем, којим се скрива: сиромаштво, незапосленост, крах здравственог система, социјалне бриге о грађанима, небрига о деци коју васпитава улица, доминантно урушавање образовног система путем медија који више немају за циљ ни да науче ни да забаве, већ да ментално осакаћују нацију путем ријалити-нон-стоп-програма, који тако добро пашу уз атмосферу ванредних стања те државних удара који се, рекао је и Вучић, нису догодили. 

Једино што свако од нас може јесте да покуша да учини све како би се ове, вештачки произведене тензије смириле, спласнуле, и како би у здравом друштву могли да сучељавамо аргументе, а не да изливамо мржњу и ширимо страх и панику. У памет се браћо властодршци! Слобода народу, изнад свега.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси