„Текст у којем се наизменично преплићу контрасти најдубљих људских осећања – страх и снага, као и безизлазност и непоколебљива нада, указује на важност теме која управо тиме и завређује велику пажњу јавности. Сама чињеница да је након објављивања овог текста дошло до бројних реакција политичких представника, представника Kфора и Еулекса те да је он подстакао и друге колеге да се баве проблемом сексуалног узнемиравања и о томе извештавају, а нарочито што је осмелио жене, пре свега на северу Kосова, да проговоре и пријављују случајеве – неупитно заслужује подршку ка даљој борби за правдом и стајању на пут угрожавању права жена на Kосмету”, наводи се у образложењу жирија.

Награду у области радијског новинарства „Раде Томић” жири је одлучио да додели новинарки  Kонтакт плус радија Сандри Добрић за новинарски рад „Kосовски севдах Сашке Стефановић”.

„Kроз новинарску етику, дубоко разумевање и проучавање локалних и националних тема, овим радом, дала је допринос у области очувања културе и идентитета, те је њиме и истакла значај традиционалне музике и народних обичаја. Њена приповедачка вештина, разумевање музичке сцене и извођачког света, као и способност да на својствен начин објасни и пренесе на читаоце важност очувања музичке традиције и значај уметничког израза, кроз фокус своје приче, истакла је не само музички таленат Сашке Стефановић већ и животни пут младе уметнице која је наставила породичну традицију и традицију културног наслеђа региона”, навео је жири.

Највише пријава пристигло је за категорију телевизијско новинарство. Жири је донео одлуку да награду "Живојин Челић" додели новинарки Телевизије Мост Маријани Ристић за репортажу „Мајка храброст, Станика Лазаревић”.

„Прича о Станики Лазаревић је прича о храбрости. Ауторка је кроз призму проживљених деценија мајке и супруге, ставила акценат на то да су истинска вера, мајчинска љубав и храброст жене несаломиви пред животним, судбинским недаћама. Тиме је и одала почаст, како палим српским херојима, тако и свима онима који живе да би кроз њих живело и сећање на јунаштва њихових, и наших, страдалих бораца”, навео је жири у образложењу.

О наградама је одлучивао жири у саставу Александра Орлић (председница жирија), Дубравка Николић и Гордана Ерор и све одлуке донео једногласно.

УНС-ов огранак на Kосову и Метохији годишње новинарске награде додељује трећу годину заредом.

До сада су награде добили: уредница портала „Грачаница онлајн”, Анђелка Ћуп (2022), сниматељи „Њу преса“ Јовица Kараџић и Небојша Ђокић (2022), новинарка „Радија KиМ”, Александра Арсић (2022), новинарка Радија Kосовска Митровица Ивана Вановац (2022), новинарка медијацентар.инфо Сања Ђокић (2023), главни и одговорни уредник портала Ризница Иван Миљковић (2023) и документариста Жарко Јоксимовић (2023). 

У раду Скупштине могу учествовати колегинице и колеге које имају измирену чланарину за 2023. годину. Обавезно је да чланови понесу новинарску легитимацију.

Колегиницама и колегама који нису са централног Косова, УНС ће покрити путне трошкове уз претходно јављање на имејл jelena.markovic@uns.rs.

Након седнице Скупштине, у 13 сати, биће одржана додела Годишњих награда УНС-а на Косову за 2024. годину.  

У протеклој години, према мишљењу новинара, чланова огранка Удружења новинара Србије (УНС) на Kосову, Друштва новинара Kосова и Метохије (ДНKиМ) издвојиле су се, као најбољи сарадници у комуникацији са новинарима, Андријана Живановић (Дом културе „Стари Kолашин” у Зубином Потоку) и директорка НВО „Право на право” Милица Стојановић Kостић.

У образложењу колегиница и колега се наводи да Дом културе „Стари Kолашин“, којим руководи Андријана Живановић, годинама негује добру сарадњу и узајамно поштовање са медијима.

Ова установа, према оцени новинара, одговорним и срдачним односом према медијским радницима, у великој мери им олакшава рад, првенствено брзим и спремним одговором на новинарске захтеве који су им упућивани ради побољшања програмских садржаја, правовременог и квалитетног информисања јавности.

“Захваљујем свим људима који сматрају да Дом културе ‘Стари Kолашин’ на челу са мојом маленкошћу, ради једнако важан посао као и новинари. Сматрам да новинари не могу без онога што се у Дому културе ради, а то су догађаји које организујемо. Такође, ни ми у Дому културе ‘Стари Kолашин’ не можемо без информисања о ономе што се ради”, рекла је Андријана Живановић.

Истакла је важност сарадње Дома културе “Стари Kолашин” са медијима, наглашавајући да је неопходно да се њихов рад представи широј јавности.

“На Kосову и Метохији је култура остала као једини бастион неговања српског народа. Kултура има ту прилику да буде важна и за централну Србију. Драго ми је да се препознајемо на овом путу који је и за нас и за све новинаре важан”, нагласила је Живановић.

У образложењу новинара, чланова УНС-овог огранка на Kосову и Метохији наводи се да се Милица Стојановић Kостић, директорка НВО „Право на право“ у протеклој години, показала као један од најажурнијих сарадника медијских радника. Стојановић Kостић, према оцени новинара, показала је свест о важности сарадње медија и организација цивилног друштва у остваривању заједничког циља – мењања друштва набоље.

„Мени је из више аспеката драго што сам добитница овог признања. Пре свега, што долазим из те бранше и знам колико је важно за новинаре да имају одговоре. Важно је да проналазе критичка мишљења којих је данас све ређе. Јако је важно нагласити да су данас, нажалост цивилни сектор, али и медији, остали ти који некако бране интересе грађана, за разлику од институција које би то требало да раде“, рекла је Стојановић Kостић.

Према оцени чланова Удружења новинара Србије на Kосову, признање  “Црни божур” ове године припало је председавајућем СО Грачаница Милану Димитријевићу. Ово признање ни ове године није уручено.

У образложењу колегиница и колега се наводи непрофесионалан однос према колегиници, новинарки Медија центра Чаглавица Kатарини Маринковић и увреду њој упућену током јавног догађаја.

„Задатак новинара на терену је да у име грађана, захтева одговоре од лица која су се на одређеним позицијама нашли захваљујући поверењу грађана. Са тих позиција, они би требало да делују у име грађана и у том послу буду максимално транспарентни и сарадљиви са медијима као изасланицима јавности, те да новинарско инсистирање на одговору не схватају као нападе на њихову личност, већ као позивање на одговорност и већу ангажованост на пољу решавања проблема грађана“, стоји у образложењу.

Председница УНС-овог огранка на Kосову и Метохији Ивана Вановац захвалила се добитницама „Белог божура“ на дивној сарадњи у претходних годину дана и уверењу да ће се таква сарадња наставити и у наредним годинама.

„Признање 'Црни божур' није никаква увреда ономе коме се уручује већ само позив на добру сарадњу, на сарадњу која може да буде толико добра у наредних годину дана да се име са признања 'Црни божур' нађе на признању 'Бели божур'. То је наш циљ“, истакла је Вановац.

Новинари су гласали онлајн, а ове године је у конкуренцији било 12 предлога за признање „Бели божур” и осам кандидата за „Црни божур“.

Признања “Бели и Црни божур” установило је 2014. године Удружење новинара Србије на Kосову, како би указало на позитивне и негативне примере сарадње институција, појединаца и организација на Kосову и Метохији са медијима и новинарима.

На фестивалу ће, у оквиру ревијалног програма, бити приказана три филма „Сањалице“ Владимира Петровића, „Битлваниа“ Растка Шејића и „Доброчинитељ“ Бошка Милосављевића и Милана Кићевца. Фестивал отвара филм Владимира Петровића „Сањалице“. 

„Филмови које вам нудимо у ревијалном делу програма, али и у такмичарском су, сваки на свој начин, управо подсећање на то колико заправо уметност и прави живот, имају исконске одговоре на све историјске и друштвене недаће и колико су заправо витални, без обзира на све околности које им нису наклоњене“, саопштили су организатори.

„Филм "Сањалице" (2024) режисера Владимира Петровића је филм о освајању слобода и непобедивости духа. Прати пут развоја првог београдског женског бенда „Сањалице“, њихове животне приче и борбу за равноправност, али и авантуре с путовања и турнеја.

Филм "Битлваниа" (2022) сценаристе и режисера Растка Шејића, победника Графест-а 2021. године, нуди нам један духовит, музички филм, који осликава пут судбина и духовне повезаности локалних стваралаца са музичком групом Битлси и измаштаним, а дубоко реалним путем њихове испреплетености.

Остварење ''Доброчинитељ'' (2023/2024) аутора Бошка Милосављевића и Милана Кићевца је снажан филм у коме се преплићу историјско (судбинско) и савремено. Кроз причу о животном путу једног од највећих српских хуманитараца, осликава путеве српског народа кроз сталну тежњу и борбу за слободу, непоколебивост и веру, али и приказује колико лично може бити колективно и колико појединац може да уради за друштво“, речи су Жарка Миленковића, селектора ревијалног дела програма. 

Сви ревијални филмови биће приказивани у вечерњем термину од 19 часова. 

На конкурс за такмичарски део програма пријавило се укупно 25 аутора и остварења, махом телевизијских форми, док је селекцију прошло њих 14 и они ће бити приказани у три блока током три фестивалска дана.

„Судећи по овогодишњој селекцији, а упркос свим узнемирујућим вестима које свакодневно добијамо, аутори су одабрали да се баве темама које иако дотичу тешку и сурову истину, подсећају да ови простори заиста јесу уточиште и лечилиште за душу, како каже јеромонах Петар говорећи о Високим Дечанима“, каже Невена Матовић о селекцији радова и додаје:

„И ако бих сада само пошла од наслова који чине овогодишњу селекцију, да умем написала бих песму у коју би стала и безгранична лепота, живоносни источник, бисери, трајање, кућа, срећа, вера, ковачи и поезија, црква и цркве, светитељи и арханђели, чума, ћерпичи и звекири, вино и чокоти, стража и чувари и Стража на Новом Брду. Сигурна сам да је све ово инспирација и ауторима, ове године већином ауторкама, да опстану у окружењу које нити је хумано, нити је нормално“, закључује Матовић.

Блокови такмичарског програма биће приказани по следећој сатници:

Блок 1, 10. 12. од 13 часова;

Блок 2, 11. 12. од 13 часова и

Блок 3, 12. 12. од 12 часова. 

Победнике ће одлучити жири у саставу Ивана Вановац, Ђорђе Јевтић, Дејан Дабић и Игор Станојевић. 

Филмови који ће бити приказани у ревијалном делу програма у Грачаници, своје приказивање имаће и у Косовској Митровици у Приватном културном центру „Акваријус“ 11. децембра  2024. године по следећим терминима:

„Битлваниа“ Растка Шејића – 18:30 часова

„Сањалице“ Владимира Петровића - 21 час

„Доброчинитељ“ Бошка Милосављевића и Милана Кићевца – 22:30

Фестивал организује Дом културе Грачаница уз подршку Министарства за културу и Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије. 

Награде се додељују за најбоља новинарска остварења у три категорије:

1. Награда за телевизијско новинарство „Живојин Челић“ (може бити награђен и сниматељски рад)

2. Награда за новинарство на радију „Раде Томић“

3. Награда за новинарство у штампи „Милисав Милић“ (обухвата и онлајн медијске садржаје, агенцијско новинарство, као и фотографију)

У све три категорије (телевизија, радио и штампа) равноправно се може кандидовати и уређивање.

За награде могу да буду предлагани и да самостално конкуришу и новинари који нису чланови УНС-а, уколико живе и раде на Kосову.

У свакој категорији биће додељена по једна награда.

Право предлагања и право учешћа на конкурсу имају сви заинтересовани.

Сваки аутор може конкурисати само са једним медијским садржајем у свакој категорији. У случају да истог аутора кандидује више предлагача жири одређује који ће предлог ући у конкуренцију.

УНС на Kосову расписује конкурс у сарадњи са мисијом ОЕБС-а.

Рок за слање предлога је 11. децембар 2024. године.

Предлоге за награде треба послати путем формулара у наставку. Неопходно је да предлагач кликне на линк награде за коју жели да пошаље предлог и попуни формулар.

Трећу годину за редом УНС на Косову доделиће средином децембра награде за најбоља новинарска остварења у претходној години у три категорије - телевизијско новинарство, новинарство на радију и новинарство у штампи.

У области телевизијског новинарства може бити награђен и сниматељски рад, док категорија новинарства у штампи обухвата и интернет и агенцијско новинарство као и фотографију.

У све три категорије равноправно се може кандидовати и уређивање.

Награде које се додељују на Косову и Метохији до сада, осим награде „Мирко Чупић“ коју додељује редакција „Јединства“ за истинито и истраживачко новинарство и за новинарску храброст, нису носиле имена.

Раде Томић

Раде Томић рођен је 1952. године у Куршумлији. Крајем шездесетих година његова породица се преселила у Приштину. Запошљава се у Радио Приштини 1984. године када је програм овог радија на српском језику емитован само четири сата дневно. 

Био је уредник и водитељ информативне емисије «Новости дана» и вечерњег «Дневника», као уредник специјализованих емисија о збивањима на Косову и Метохији, а касније и активни учесник тих догађаја као члан Одбора Српског покрета отпора на Косову и Метохији. 

Био је потпредседник Одбора за увођење целодневног програма на српском језику на Радио Приштини 1988. године, што је и остварено 1989. године.

Као уредник вечерњег «Дневника» 1988. године добио је прву награду на Фестивалу радијског стваралаштва у Охриду.

После изгнанства са Косова и Метохије био је одговорни уредник програма Радио Приштине, исељеног у Прокупље, где је остао до смрти 2004. године.

Добио је две годишње награде за новинарство Друштва новинара Косова и Метохије.

Живојин Челић

Живојин Челић је рођен 1966. године у Приштини. Радни век је почео 1988. године у тада отвореном Дописништву РТС-а у Приштини.

У РТС-у је радио 30 година на различитим позицијама. Од 1999. до 2001. године био је шеф продукције „Србија Данас“, а од тада до смрти, односно 2017. године, редитељ популарног квиза "Слагалица". Хонорарно је седам година радио као продуцент и сниматељ агенције Ројтерс.

У периоду од 2002. до 2004. године био је и продуцент програма на Б92 – „Тимофејев“ и „Вече са Мирјаном Бобић“, док је од 2009. до 2015. године радио и као редитељ емисије „Породични лекар“ на Студију Б.

Основао је 2002. године и водио Удружење грађана „Веста“, прву продукцију непрофитног и образовног филмског и ТВ програма у Србији.

За документаристички рад, као аутор и продуцент, награђиван је на домаћим и међународним фестивалима.

Добитник је специјалне награде жирија на Међународном фестивалу туристичког, спортског и еколошког филма (МЕФЕСТ) и Златне маслине на Интернационалном филмском фестивалу у Бару за документарни филм „Kако смо чекали Тиски цвет“ 2002. године.

За исти филм награђен је и 2003. године Златном плакетом на фестивалу Леонардо Парма у Италији, а годину дана касније (2004) Гран при (Gran prix) за најбољи филм Београског Фестивала документарног и краткометражног филма за филм „After life“.

Милисав Милић

Милисав Милић рођен је 1939. године у Букошу код Вучитрна. Четири деценије провео је у новинарству. Почео је омладинским гласилима у Kосовској Митровици, где је био и главни и одговорни уредник Градске трибине младих.

Био је дописник «Борбе» и Радио Приштине из Kосовске Митровице. Од 1965. године ради као дописник Радио Београда из Приштине. Половину радног века провео је као дописник Телевизије Београд са Kосова и Метохије и шеф дописништва РТС-а у Приштини.

После бомбардовања СР Југославије од стране НАТО-а, остао је у Приштини покушавајући да одржи редакције програма на српском на Радио- телевизији Приштина. После напуштања Приштине са колегама је основао ТВ Мост у Kосовској Митровици, чији је био и први директор.

Радио је и у локалним листовима, био главни и одговорни уредник градског гласила „Улпиана“, а касније и „Приштинског магазина“. Сарађивао је са НИН-ом, Дугом, Илустрованом Политиком...

Био је председник Друштва новинара Kосова, председник Актива новинара дописника са Kосова и Метохије и председник Савеза новинара Југославије.

Добитник је великог броја награда и признања - награде за годишње остварење РТВ Београд 1981. и 1987. године, УНС-ове награде «Светозар Марковић» 1982. године, Ордена Републике са бронзаним венцем и Новембарске награде града Приштине 1989. године.

Председник УНС-а Живојин Ракочевић је истакао да се морамо окренути уназад и помислити шта смо све прошли, шта су ти људи прошли и шта је све кроз нас прошло.

“Шта је све прошло кроз Славицу, Жарка, Бобана, Мирјану, Радета. Kакве силе и какве слике? Свако ко мисли да те слике могу кроз нас проћи, а да не оставе траг, тај се преварио. Ти трагови, судбина овог простора, несрећна судбина наше професије, живот поломили су ове људе пре времена. У то сам готово сигуран”, истакао је Ракочевић.

Говорећи о Жарку Ракочевићу, рекао је, да је био представник оне генерације приштинских Срба чију су младост и зрелост обележиле фаталне друштвене промене.

“Жарко одлазак из Приштине никада није преболео. Његова реченица која се памти је ‘У Београду смо криво срасли’. Изгледа да је усуд овог простора то криво срастање. Сваки човек има лице какво заслужује и носи га кроз живот. Лепо лице Жарка Ракочевића увек сам видео у сликама које је он правио и слао у свет. Не могу да се не сетим тренутка када сам на Слагалици у одјавној шпици видео уоквирено његово име. То је био тренутак када сам изгледа истински схватио да је отпутовао и да није са нама”, навео је Ракочевић.

Новинарка Снежана Симић је говорећи о Славици Радуловић истакла да је била изузетан професионалац, али и особа са добрим хумором.

“То што је била добар новинар је део њеног професионалног живота. Она је била посвећена бака, мајка, супруга, сестра. Оно што смо највише волели код ње је њен хумор. Имала је невероватан дар да сваком човеку зна да се обрати. Славица је волела да јој читам. Владика Николај Велимировић је говорио ‘Будимо оптимисти јер смрт није тако страшна како страшљивци говоре. Свако семе иструли пре него што из њега никне цвет. У смрти ми трулимо да бисмо цветали у новом животу’”, цитирала је владику и истакла да је Славица један најдивнији цвет који постоји негде тамо где ћемо и ми отићи.

Сећање на Мирјану Недељковић поделила је са присутнима њена дугогодишња колегиница и пријатељима, новинарка Јасмина Стојковић.

“Била је једна од оних новинарки која је бележила новинарство непосредно пре, за време и након оружаних сукоба на Kосову и Метохији. Извештавање са терена је волела изнад свега. То је била њена највећа љубав. Тако је и заволела новинарство и професију којој је била одана до краја, дајући јој себе без остатка. Остали су њени извештаји, емисије са терена који су сведочанство једног времена. Потписивала их је Мирјана Недељковић која би требало да буде пример професионалног, храброг и одговорног новинара, како данашњим младим колегама тако и будућим генерацијама новинара”, истакла је Стојковић.

Новинар Радио Грачанице Зоран Станковић, говорећи о Бобану Секулићу, истакао је да он има историју снимања пре рата, за време и после рата.

“Један је од људи са ових простора који је прошао свако место, свако село на Kосову и Метохији, када је било напорно, тешко и опасно. Никада код њега нисам видео да је поставио питање да не оде на задатак. Увек је спремно одлазио, без показивања било каквог страха. Увек је био расположен, насмејан. Остало ми је у сећању његово 'звиждукање’, чак и у временима када је било напето и тешко. Чујемо њега како иде уз степенице, звижди и тако нам преноси позитивну енергију", истакао је Станковић и додао да је Бобан био посвећен послу о чему говори то да се његов тренутак смрти и десио на путу ка послу.

О раду и сусрету са Радетом Негојевићем, његовој предусретљивости и борбеном духу говорио је новинар Будимир Ничић.

“Сада са ове дистанце можемо да кажемо да је човек био светионик транспарентности. Његов смисао за хумор и отвореност чинили су га да не буде само ефикасан портпарол, него и пријатељ нас новинара. Сећам се да је увек после тих формалних изјава које нам је давао, остајао по сат-два објашњавајући нам шири контекст да бисмо боље и дубље разумели ситуацију. То није морао, али имао је тај новинарски нерв и хтео је да наши извештаји буду потпуни и професионални. Из тих формалних и неформалних разговора и своје професионалне посвећености стекао сам утисак да је био човек са великим срцем”, истакао је Ничић.

Председница Друштва новинара Kосова и Метохије Ивана Вановац, говорећи на комеморацији, рекла је да морамо чувати преминуле колеге од заборава, како оне који су нас напустили у овој, али и у претходним годинама, јер сећањем на њих сведочимо о себи.

 “Задатак нас новинара и медијских радника пре свега јесте неговање културе сећања. Сећања на оне који су важни за наше шире друштво, али пре свега неговање сећања на наше пријатеље, јер сви ови људи били су дивни, хумани, честити, породични људи, добри радници, добри извештачи, добри чувари и одашиљаоци истине са овог нашег Kосова”, закључила је Вановац.

Поред колега и пријатеља, комеморативном скупу у Грачаници су присуствовали и чланови породица преминулих медијских радника.

Добитница је великог броја признања и награда, а посебно јој је значила награда коју је добила од колега из Радио Kосовске Митровице, као и од Града Kосовска Митровице у којем је провела највећи део свог радног века.

Изненада, у 59. години живота, у јуну је преминуо камерман РТС-а Жарко Ракочевић. Од 1985. године радио је у Телевизији Приштина, а пре 25 година започео је рад у Радио-телевизији Србије.

Његов објектив забележио је најважније пројекте РТС-а из сфере спорта, политике, дипломатије. Снимао је верске догађаје и телевизијске филмове. Успешно, као главни камерман, водио је екипу кроз посао коме је приступао креативно, уметнички и са љубављу. 

У овој години напустио нас је и сниматељ РТВ Приштина и РТВ Мост Бобан Секулић. У РТВ Приштина и ЈП Мрежа Мост снимио је неке од најважнијих кадрова и забележио тренутке који драматично осликавају, нејчешће трагичну, судбину овог простора.

У врло сложеним политичким приликама са честим инцидентима на терену, Бобан Секулић је био стално присутан, а његова камера и сниматељски инстинкт задужили су нашу професију и пронели истину о свему што се догађало на Kосову и Метохији.

Дугогодишња новинарка Телевизије Мост Мирјана Недељковић преминула је ове године у Београду у 63. години после дуге и тешке болести. Од 1996. године започиње новинарски рад на РТС-у, у Радној јединици Радио телевизије Приштина све до 2010. године, када прелази у Телевизију Мост у Звечану.

Током свих немилих догађаја на простору Kосова од 1998. године, била је једна од ретких жена која је извештавала са свих критичних терена, увек је била на лицу места и пратила дешавања, не обазирући се на опасности.

Kрајем августа ове године преминуо је дугогодишњи новинар Радосав Раде Негојевић, у 75. години живота. Новинарством се бавио више од 40 година.

Од 1974. до 1980. године радио је као новинар на Телевизији Приштина, а био је и шеф дописништва Политике Експрес у Приштини. Од 2000. до 2003. године био је уредник на РТС-у, а као новинар-уредник радио је и на Телевизији Мост. Добитник је више годишњих награда и признања.

„То су информације које није могуће потврдити, информације које најчешће немају други извор и које долазе са неуобичајених веб адреса. Такође, те приче таргетирају емоције, пре него што су засноване на чињеницама и то су вести које не пишу професионалци” говорио је Аврамовић приближавајући ученицима особине дезинформација.

„Када размишљате о томе да ли је оно што сте чули и прочитали у медијима или на друштвеним мрежама истина или не, служите се кључним питањем - зашто ми неко саопштава баш то што ми саопштава, да ли то ради зато што му је стало да ја добијем информацију која је објективно истинита, да ли му је то посао или се иза тога евентуално крију неки други интереси“, нагласио је он.

Поред постављања питања, зашто ми неко саопштава баш то што ми саопштава подједнако је важно питање, истакао је Аврамовић, ко ми саопштава информацију - ко је извор.

„Када знате ко вам саопштава неку информацију онда ћете лако разлучити ‘жито од кукоља' и имати представу да ли у то треба да верујете или не, односно како да се служите том информацијом. Кључне ствари су, понављам зашто ми неко саопштава баш то што ми саопштава и ко је извор те информације“, закључио је он.

Уредница и новинарка Радио Митровице Север Ивана Вановац је такође истакла важност провере извора информација.

“Провера извора информација је пола одрађеног посла приликом провере истинитости објављене информације. Сумња је темељ опрезног информисања и једини циљ јој је да не наседнете на манипулацију. У једном моменту ставља се знак једнакости између медијски писменог човека и човека који је способан да критички промишља”, навела је она.

Вановац је рекла да су друштвене мреже простор грађанског новинарства где свако има право да извештава о ономе што процени да је важно, али грађанско новинарство није професионално новинарство.

“На друштвеним мрежама свако може да пише и нема другу врсту одговорности до ону према самом себи која је део личне етике. Када новинар добије неку информацију неће да је пусти у етар и објави док не провери њену истинитост, док је на друштвеним мрежама то другачије”, навела је она.

Истакла је и да не постоји бољи начин припреме за варење информација од доброг и квалитетног образовања.

Едукативне радионице одржане су за ученике Гимназије Приштина, Економско-трговинске школе и Медицинске школе у Лапљем Селу. Дан касније предавање о значају медијске писмености слушали су и ученици Гимназије Косовска Митровица.

Наредне три радионице о значају медијске писмености УНС ће одржати у новембру. Радионице  организује уз подршку Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) на Косову.

На фреквенцији 90,7 MHz емитује разноврсне програмске садржаје почев од конакт емисија и живих преноса, преко информативних, документарних, културних, спортских, едукативних, забавних и музичких емисија прилагођених свим структурама слушалаца.

Радио Грачаница се и данас, као и давне 1999.године, труди да своје слушаоце благовремено информише и да им пружи проверене информације директно са терена.

Већ 25 годинa држимо место најслушаније радио станице, за шта смо годинама добијали бонитетну оцену „А+“.

Поред тога што се константно трудимо да унапредимо наш програм, не желећи да реметимо навике наших слушалаца, од првог дана до данас нисмо променили време емитовања наше централне информативне емисије, која је у 16 часова сваког дана. Од оснивања па до данас програм Радио Грачанице је знатно унапређен и проширен, отворена је и Телевизија Грачаница, која се налази на каналу кабловских оператера, а сав програмски садржај и актуелне вести презентујемо на сајту rtg.rs, као и на друштвеним мрежама и нашем youtube каналу.

Kоординатор РТВ Грачаница Дејан Јевтић присетио се почетака рада Радио Грачанице, када се након ратних дешавања у животном, па и медијском мраку, 21. октобра на фреквенцији од 90.7 мегахерца зачуо српски глас.

„'Ово су таласи Радио Грачанице'. У једној малој просторији у овом Дому културе захваљујући једном броју људи који су свој рад желели да наставе, прекида се тишина и настаје радијски програм, те 1999. године без основних услова за рад препуштени сами себи“, рекао је он.

Данас, како истиче Јевтић, када се присети тешког почетка рада овом медија, каже да су ти проблеми изгледали нерешиви.

„Одговорност коју смо сви ми преузели његовим оснивањем, дала нам је снагу да наставимо са радом и боримо се да опстанемо. Ми нисмо у тим тешким временима били само радио који преноси информације, већ смо живели и дисали са нашим слушаоцима, са нашим народом“, истакао је он и нагласио да их потешкоће нису сломиле, већ дале наду и веру да наставе даље.

Градоначелница Грачанице Љиљана Шубарић рекла је да Радио Грачаница сведочи свим искушењима са којима се српски народ суочава од 1999. године.

“Свима нама који смо у том периоду са зебњом чекали информације о догађајима, Радио Грачаница био је и данас је, најпоузданији извор информација. Данас, 25. година касније, видимо један савремен колектив, који са свима нама носи бреме борбе за истином и бољим животом на Kосову и Метохији", додала је Шубарић.

На свечаној академији присутни су били у прилици да погледају изложбу фотографија, припремљену у сарадњи са Галеријом уметности Приштина и Домом културе Грачаница, насталих у протеклих 25 година рада ове медијске куће. Фотографије су сведочанства богатог радног искуства запослених, као и бурних и изазовних тренутака живота на Kосову и Метохији, те интимних тренутака.

Програм Радио Грачанице је проширен када је отворена Телевизија Грачаница, да би касније програмски садржај почели да презентују на сајту rtg.rs, те на друштвеним мрежама и YouTube каналу.

У ери интернета и непрестаног протока информација, медијска писменост постаје подједнако важнa као и функционална писменост. За младе, који су посебно изложени великој количини информација, медијска писменост је кључна вештина која им помаже да тим информацијама приступају критички.

Радионице о медијској писмености биће одржане за ученике седам средњих школа у октобру и новембру месецу. На радионицама ће више од две стотине ученика бити у прилици да научe, шта је медијска писменост, због чега је важна, како разликовати информацију од дезинформације.

Предавачи ће бити дугогодишњи уредници и новинари Радио Митровице Север и Ким радија, Ивана Вановац и Горан Аврамовић.

Радионице о медијској писмености, УНС организује уз подршку Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) на Косову.

Након потврде ВТК, УНС је упутио писмо Еулексу, Кфору, Унмику и Косовској полицији, са питањем, да ли су покренули истрагу и шта преузимају у вези са овом претњом.

“Слобода изражавања је један од основних темеља демократског друштва. Мисија Европске уније за владавину на права на Косову (EULEX) зато најоштрије осуђује, начелно, сваку радњу која би могла представљати ризик по ту слободу, нарочито у случајевима претњи смрћу новинарима”, стоји у одговору Мисије Еулекса.

Међутим, како даље додају, што се тиче конкретно случаја претњи новинарима Танјуга, њихов делокруг је пружање подршке косовским институцијама владавине права и да од 2018. године Еулекс нема извршни мандат за спровођење истрага, па зато предлажу да се УНС обрати локалним органима.

Из Унмика кажу да су забринути због озбиљне претње новинарима Танјуга.

“Од суштинске је важности да новинари могу слободно да обављају свој посао, без претњи или застрашивања. Због тога смо поделили вашу поруку са Специјалним известитељем Уједињених нација за слободу мишљења и изражавања ради одговарајуће реакције”, стоји у одговору Унмика.

Са истим питањима УНС се пре две недеље обратио и Кфору и Косовској полицији. Међутим, одговора нема.

Подсетимо, УНС је са својим огранком на Косову и Синдикатом новинара Србије (СИНОС) осудио претње смрћу које су стигле на редакцијски имејл новинске агенције Танјуг и тражио да међународне безбедносне службе на Косову хитно пронађу особу потписану као Трим Барди, која је послала ову претећу поруку.

"Само да знате да пратимо лажи које свакодневно пласирате око државе Косово и Албанца, као што пратимо кретање сваког новинара ваше псеудомедијске агенције на Косову. Будите сигурни да ће неко од њих добити метак у потиљак следећи пут када буде крочио на тло републике Косово", пише у имејлу који је стигао на адресу Танјуга.

Програм почиње регистрацијом учесника у 14:30 часова, након чега ће почети две панел дискусије о актуелним изазовима у локалним медијима.

Први панел, на коме ће модератор бити новинар Илир Гаши, доноси тему „Шта ће нам (локални) медији кад имамо друштвене мреже?“, где ће говорници попут Ардите Зејнулаху из Асоцијације електронских медија Косова, подгоричке новинарке Душице Томовић и новинарке Алтернативне из Северне Митровице Анемарије Ивковић дискутовати о улози медија у ери друштвених мрежа.

На другом панелу под називом „Извештавање између ровова“, новинарка и модераторка Јелена Петковић угостиће новинарке Сербезе Хаџиај и Анђелку Ћуп, а у уводном делу ће се обратити Беким Блакај из Фонда за хуманитарно право Косова. Други панел бави се изазовима извештавања у постконфликтним зонама.

Конференцију ће отворити Дарко Димитријевић, извршни директор Медијске Групе Гораждевац, који ће на крају одржати и завршну реч.

Након званичног програма, планирано је дружење уз закуску и музички програм на који ће бити отворен за све оне који желе да дођу а који ће додатно улепшати овај јубилеј.

Конференција ће бити уживо преношена на Јутјуб и Фејсбук каналима Радио Гораждевца.

“Само да знате да пратимо лажи које свакодневно пласирате око државе Косово и Албанаца, као што пратимо кретање сваког новинара ваше псеудомедијске агенције на Косову. Будите сигурни да ће неко од њих добити метак у потиљак следећи пут када буде крочио на тло републике Косово. Пратимо све“, пише у мејлу.

Према речима Министра информисања Дејана Ристића, који је одмах контактирао Одељење за високотехнолошки криминал Вишег јавног тужилаштва у Београду, идентификовано је да претња долази из Албаније.

„Захвални смо Министарству информисања и Одељењу за високотехнолошки криминал Вишег тужилаштва у Београду што су идентификовали извор претње. Министарство је показало како може да реагује у најкраћем могућем року и очекујемо да ће учинити исто у сличним случајевима у будућности, посебно када претње долазе са територије на којој министарство има овлашћења. Они који упућују претње смрћу морају бити кажњени. Новинари морају да се осец́ају заштићено и да им се гарантује право да се слободно крец́у и обављају свој посао без страха од напада”, саопштила je SafeJournalists мрежа.

„Најоштрије осуђујемо језиве претње смрћу новинарима Агенције Тањуг. Новинари морају бити у могућности да обављају свој посао, укључујући и на територији Косова, без страха да ће бити „упуцани у главу“. Претње смрћу медијским професионалцима су напад на слободу медија и право јавности да зна. Кључно је обезбедити брзу и детаљну истрагу претње смрћу, како би се починиоци одвратили од понављања сличног криминалног понашања у будућности“, саопштио је ИФЈ-ЕФЈ.

Претње смрц́у представљају озбиљан напад на слободу медија и додатно угрожавају безбедност новинара који свакодневно раде у све тежим условима. Према последњем мониторингу платформе Media Freedom Rapid Responsе (МФРР), од јануара је било дванаест инцидената претњи смрћу новинарима, од којих десет у онлајн простору. Стога је кључно да релевантне институције покажу одлучност да заштите слободу медија, почевши од процесуирања починилаца онлајн претњи које угрожавају животе новинара пре него што оне могу да ескалирају ван екрана.

Потписнице

Међународна федерација новинара (ИФЈ)

Европска федерација новинара (ЕФЈ)

SafeJournalists мрежа

“Истог дана по обавештењу о догађају упућен је захтев за прикупљање потребних обавештења Служби за борбу против високотехнолошког криминала Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Утврђено је да ИП адреса извршиоца припада опсегу који користе Интернет сервис провајдери на Косову и Метохији”, речено је у одговору УНС-у. 

Како УНС сазнаје иницирана је процедура узајамне правне помоћи посредством Министарства правде у којој се од ЕУЛЕКС-а тражи утврђивање корисника, односно потенцијалног извршиоца кривичног дела.

“По добијању информације биће донета одлука о даљем поступању”, речено је УНС-у.

УНС је са својим огранком на Косову и Синдикатом новинара Србије (СИНОС) осудио претње смрћу које су стигле на редакцијски имејл новинске агенције Танјуг и тражио да међународне безбедносне службе на Косову хитно пронађу особу потписану као Трим Барди, која је послала ову претећу поруку.

"Само да знате да пратимо лажи које свакодневно пласирате око државе Косово и Албанца, као што пратимо кретање сваког новинара ваше псеудомедијске агенције на Косову. Будите сигурни да ће неко од њих добити метак у потиљак следећи пут када буде крочио на тло републике Косово", пише у имејлу који је стигао на адресу Танјуга.

„Оно што данас радимо, поред активности са Вишим јавним тужилаштвом у Београду и Министарством унутрашњих послова, јесте и обавештавање Европске федерације новинара и других међународних новинарских организација, како би били упознати са дешавањима на територији наше јужне покрајине, када говоримо о положају припадника српског народа у том контексту и о положају и угрожености личне безбедности и новинара, како оних на Косову и Метохији, тако и оних из београдских и других редакција, који одлазе повремено због радних задатака на КиМ“, рекао је Ристић за Танјуг.

Новинска агенција Танјуг добила је јуче на редакцијски мејл претеће писмо, које је послала особа потписана као „Трим Бардхи“ и у којем се наводи да ће сваки новинар агенције „добити метак у потиљак“ када крочи на тло Аутономне покрајине Косово и Метохија.

Цео текст прочитајте на сајту „Политике“

"Само да знате да пратимо лажи које свакодневно пласирате око државе Косово и Албанца, као што пратимо кретање сваког новинара ваше псеудомедијске агенције на Косову. Будите сигурни да ће неко од њих добити метак у потиљак следећи пут када буде крочио на тло републике Косово", наводи се у претњи мејлом.

Из Танјуга је саопшттен да су оавестили све надлежне службе од којих очекује да реагују поводом претње смрти новинарима те агенције.

Канцеларија за КиМ: Недопустиве претње

Канцеларија за Косово и Метохију најоштрије је осудила претње које је добила редакција Танјуга.

"Недопустиве су претње новинарима и медијским радницима Танјуга које долазе од лица која се позивају на везе са приштинским сепаратистима и као такве се морају најозбиљније схватити. Овакве монструозне претње смрћу Танјуговим новинарима управо су последица атмосфере мржње и насиља коју режим Аљбина Куртија смишљено и систематично ствара на Косову и Метохији", наводи се у саопштењу Канцеларије.

Канцеларија додаје да су међународни представници на АП КиМ дужни да, не само у име безбедности оних којима је прећено, већ и у име демократије и владавине права, предузму хитне мере како би пошиљалац застрашујуће претње Новинској агенцији Танјуг био приведен и процесуиран.

"Подсећамо да до данас није расветљена судбина више новинара који су по свему судећи били жртве исте оне иделогије којом Курти данас диригује екстремистима и шовинистима на Косову и Метохији. Доказ да је та идеологија жива и реална претња свакоме ко мисли другачије и ко се усуди да се успротиви великоалбанским пројектима Куртијевог режима јесте и вишеструко скрнављење спомен-плоче коју Удружење новинара Србије из године у годину поставља на месту отмице новинара Радија Приштина Ђуре Славуја и Ранка Перенића", истиче се у саопштењу.

Додаје се и да ће Србија свим средствима штитити право на слободну реч и мишљење, "иако је Курти то право одавно укинуо Србима на Косову и Метохији, а сада то његови идеолошки следбеници покушавају да учине и у централној Србији".