Представници медија и медијских организација упозоравају да би на Косову ускоро могла да завлада „информативна пустиња“.

„Информативне пустиње су средине у којима људи немају приступ независном извештавању. Када је вода загађена, они немају од кога да чују да је загађена. Када је ваздух загађен, немају од кога да чују да је загађен. Када улицом лети сузавац, немају од кога да сазнају да ли ће уследити и бомбе. То је улога независних, локалних и малих медија у заједници“, казао је на дебати у Медија центру у Чаглавици медијски консултант и координатор Балканског савеза за локалне медије (БАЛМ) Илир Гаши.

Те информативне пустиње се, каже Гаши, нажалост шире јер постоје структурни проблеми са финансирањем медија. Локални мањински медији, верује, никада неће бити самоодрживи, јер раде у специфичним околностима на Косову, па је спољашња подршка њихова једина шанса.

„Донаторска заједница има избор. Ако они не добију подршку, престаће да постоје, а људи неће имати приступ информацијама. То ће се веома негативно одразити на сваки аспект живота појединаца, заједница и друштва у целини. Немогуће је градити демократију без локалних медија. Ако је ишта јасно – то је јасно. Ако кажемо: ‘Па, ко преживи – причаће, нека се снађу’… можемо то да кажемо, али то ће произвести последице, јер њих једноставно неће бити. Данас их има мање него јуче, сутра ће их бити мање него данас – и то су последице које већ видимо“, казао је Гаши.

Воручић: Уколико донатори мисле да је боље да функционишу само медији који шире пропаганду, онда у реду

Иако је очигледно да је интересовање донатора за подршку на Косову опало, како због перцепције да је „друштво подбацило“, тако и због отварања нових жаришта у Европи, Исак Воручић, директор Радија Ким сматра да и даље постоје велике донаторске организације којима је у интересу постојање независних медија на Косову.

„У контактима са донаторима често кажем да смо ми потребнији њима него они нама, јер донаторе ћемо наћи – новац негде постоји за одржавање медија, али не постоје медији и људи. Деценије су утрошене да се едукују и обликују новинари који раде у редакцијама са независном уређивачком политиком. Уколико донатори мисле да је боље да наставе да функционишу само медији које подржавају државе и њихова руководства, и који извештавају пристрасно и шире дезинформације и пропаганду – онда у реду. Ми смо сви млади, здрави и способни људи који могу да се баве и неким другим послом“, казао је Воручић.

Наглашава да је стање у локалним српским медијима све теже, али да то мало кога забрињава.

„Начин на који функционишемо и боримо се за опстанак занима само нас. Жао ми је, али ово је вест која ће имати најмање прегледа на нашем сајту. Не занима чак ни колеге из других редакција, што се види из приложеног. Оно што је наш задатак јесте да опстанемо до тренутка када ће нека донаторска организација рећи: ‘Имамо средства за медије – ко је ту?’ Е, ми морамо бити ту у том тренутку. Када ће тај тренутак доћи и да ли ћемо опстати до тада – то је питање“, каже Воручић.

Зејнулаху: Влада треба да издвоји посебну буџетску линију за локалне медије

Извршна директорка Асоцијације независних електронских медија (АМПЕК), Ардита Зејнулаху, напомиње да локални медији на Косову, нарочито они на српском језику, углавном имају краткорочну пројектну подршку која не гарантује дугорочну стабилност. Такође наглашава да је рекламно тржиште на Косову ограничено.

„Недостатак координације и довољних извора и даље ограничава њихову стабилност. Да би се обезбедио стабилнији и независнији медијски сектор, потребне су дугорочније политике финансирања. То треба да омогуће држава, влада и регулатор, попут Независне комисије за медије, али и виши ниво сарадње међу самим медијима.“

Посебно је истакла потребу за буџетским финансирањем:

„Наша влада треба да издвоји посебну буџетску линију за локалне медије и медије који емитују програм на различитим језицима, јер не постоји довољно развијено тржиште које би подржало њихов рад“, казала је Зејнулаху.

Ничић о раду Канцеларије за заједнице: Новац намењен невећинским медијима отишао албанским

Будимир Ничић, директор Медија центра, подсетио је да у оквиру Владе Косова функционише Канцеларија за питања заједница, која додељује средства медијима и невладиним организацијама из невећинских заједница. Међутим, указао је на бројне неправилности у њеном раду.

„Комплетан фонд, односно око 98 одсто средстава – прошле године око 500.000 евра – расподељен је медијима који извештавају на албанском језику или невладиним организацијама из албанске заједнице. Ниједан српски медиј није добио средства. Чак је 60.000 евра враћено у буџет јер средства нису расподељена. Ми смо као Медија центар конкурисали, али смо одбијени“, рекао је Ничић, додајући да су жалбе одбијене из процедуралних разлога.

БАЛМ као подршка локалним медијима

Илир Гаши се осврнуо и на праксу додељивања грантова преко посредничких организација.

„Новац намењен медијима често пролази кроз низ посредничких и консултантских слојева, тако да до самих медија стигне веома мали проценат. То је парадокс – јер структуре изнад медија добијају значајан део средстава намењених управо њима.“

Због такве праксе прошле године је формиран Балкански савез за локалне медије (БАЛМ), који окупља више од 30 медија са Косова, Србије и Босне и Херцеговине. Циљ иницијативе је да укаже на финансијске проблеме локалних медија, али и да покаже њихов значај и потенцијал.

„Циљ није ‘дајте нам више новца’, већ да се постојећа средства користе ефикасније. Чак и ако се средства смање, уз једноставнији и директнији приступ можемо постићи неупоредиво више него сада“, закључио је Гаши.

Председница УНС-а на Косову* Ивана Вановац и секретарка Јелена Марковић упознале су госте са историјатом и радом УНС-овог огранка, истичући да свакодневно прате и реагују на нападе, претње и притиске, без обзира да ли су они упућени новинарима који раде у медијима на српском или албанском језику.

Новинари из Контакт Плус радија, Радија Митровица Север, Коссева, Калзоа, Клан Косова, Бирна и  Заклетве за правду су са представницама УНС-а на Косову* разговарали о изазовима са којима се данас суочавају новинари, условима у којима раде и будућности новинарства.

Изабрани новинари који су посетили УНС на Косову* су стипендисти ОЕБС-овог Програма стипендирања медија. Секција за медије ОЕБС-а, осму годину за редом, организује посете за младе новинаре који обилазе медијске агенције, удружења и институције.

Већ сутра, 21. априла, осморо младих новинара посетиће и седиште УНС-а у Београду.

*У складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН. 

„Оно што сигурно знамо је ко је у значајној мери допринео томе да се јавност и грађанство анимирају да учествују у том насиљу. То су били медији који су објављивањем лажне вести о томе да иза смрти албанских дечака у Чабри стоји група Срба изазвали агресију у народу, тако да су се том насиљу одазвали и они који можда суштински уопште нису то планирали, нити знали да ће бити било шта организовано - то је грађанство“, навела је она.

Она истиче да лаж која је тада тако упорно пласирана у јавности била окидач за насиље и да постоји апсолутна одговорност медија за обим у коме се оно догодило.

„Оно што је страховито је то да ми већ, ево, 22 године након тих немилих дешавања сваке године суочавамо са истим проблемом, а то је подједнако непрофесионалан однос албанских медија према том дану и тој информацији“, истиче Вановац.

Она подсећа да нико не сме да заборави да су истраге које су спроведене, а које су спроводили тада независни међународни органи, показале да српска заједница нема ништа са утапањем дечака у Чабри.

„Што је врло важно истаћи, јер ако непрестано реанимирамо тај наратив о нама као кривцима, о томе да једна заједница носи колективну одговорност за смрт недужних људи, онда заиста долазимо у проблем да сваки пут, сваке године 17. марта, поново све то ескалира“, рекла је Вановац.

Уређивачка политика, и они који стоје иза ње, истиче наша саговорница, одговорни су за начин на који медији и данас извештавају о догађајима од 17. марта.

„Просто, онај који је имао интерес да се у марту догоди насиље, онако страховито насиље над српским народом и над његовом имовином и културном баштином, тај исти и данас одлучује о томе да још није тренутак да се те две заједнице у потпуности измире“, поручила је она.

Вановац напомиње да ће један од првих сигнала да ће доћи до неког измирења и признавања међусобних одговорности за свеопшти политички контекст бити начин на који медији извештавају о немилим дешавањима из супротне заједнице.

„То ће, негде, вероватно бити први показатељ да има наде да се ово подручје стабилизује. За сада то не да нема изгледа да ће се десити, а 17. март као највећа трагедија ће вероватно бити први тај репер да се ствари полако нормализују и да је једна страна ипак спремна да прихвати одговорност за дешавања“, закључила је она.

Мисија ОЕБС-а на Косову у извештају о „Улози медија у догађајима марта 2004. године“ истиче да су „без непромишљеног и сензационалистичког извештавања 16. и 17. марта догађаји могли имати другачији исход“.

„Можда не би достигли посведочени интензитет и ниво бруталности или се уопште не би догодили. Конкретно, јасан спин који су медији дали у извештајима о фаталном утапању групе деце 16. марта није поткрепљен ниједним новинарски валидним извештајима“, наводи се.

У извештају се истиче и да су „косовско-албански ТВ медији одлучили да инцидент утапања троје деце окарактеришу као случајеве смрти које су директно и ван сваке сумње изазвали непријатељски расположени локални Срби“.

„Нису понуђени никакви докази који подржавају ово, а интервјуисано дете то никада није тврдило, као што су медији јасно и енергично представили“, наводи се у истом извештају ОЕБС-а.

РТК на двадесетогодишњицу поновио лажну вест

И онда, када је српски народ 2024. године у тишини обележавао две деценије од догађаја који му је променио живот, на сајту Радио-телевизије Косова (РТК) осванула је вест, у великој мери преписана од пре 20 година, која је са собом донела очигледан покушај историјске ревизије овог догађаја.

Након реакције Удружења новинара Србије (УНС) и његовог огранка на Косову и Метохији, сајт РТК је променио вест наглашавајући да је „текст коригован након претходне ненамерне техничке новинарске грешке, због чега се извињавају“.

А након извршене „корекције“ јасно се видело да су оне формалне, као и да у основи задржавају дух и суштину претходне информације и ниједног тренутка нису обавестили читаоце и јавност да се ради о лажној вести.

Тада се најмање педесеторо запослених на ТВ каналу РТК2 на српском језику и у српској редакцији РТК1 дистанцирало од спорног текста о мартовским немирима који је објављен на порталу РТК-а на српском језику.

Колегијум и руководство канала Радио-телевизије Косова на српском језику (РТК2) су у марту на састанку са тадашњим генералним директором затражили да страница сајта на српском језику РТК Live/РТК2 буде у њиховој надлежности, а да се до тада уклони ознака РТК2. Ова страница је преименована у РТК Live/Српски.

Поводом овог текста, Удружење новинара Србије (УНС) на Косову поднело је жалбу Савету за штампу Косова (СШК) која је одбијена. У одлуци СШК је писало да је новинар РТК само „описао ситуацију која се десила пре 20 година наводећи да је вест о утапању деце – док их гоне млади Срби – имала велики одјек“.

И док за СШК ниједан члан Кодекса за штампу Косова није прекршен, за тадашњег генералног директора РТК Шкумбина Ахметџекаја објављена вест на 20. годишњицу Мартовског погрома била је „лапсус“.

„Десило се и жао ми је због тога. Не треба да се стално враћамо историји. РТК и данас сноси одговорност коју је тада имала, емитујући непотврђену вест. Направљена је измена у вести и она је преправљена. Новинар је цитирао политичара који је био на северу, позивајући се на вест из 2004. године. Млади новинар без искуства је објавио ту вест. Наравно да је било и јавног извињења“, рекао је Ахметџекај.

УНС је тада обавестио и Међународну федерацију новинара (ИФЈ) и Европску федерацију новинара (ЕФЈ), као и још седам међународних медијских и новинарских организација, да је на сајту Радио-телевизије Косова на српском и албанском језику поново објављена лажна информација која је пре 20 година била окидач за догађај светској јавности познат као Мартовски погром.

Двадесет две године касније нико није одговарао ни за разорну вест 2004. године, ни за организовање погрома. Јавни сервис РТК је због лажне вести, која је била иницијална каписла за погром, „кажњен“ тако што је новчано потпомогнут за обуку новинара и професионализацију куће.

Ни 2024. године, након поновљене лажне вести, нема казне нити реакције на ширење дезинформација РТК.

Агенције УНИЦЕФ - која се бави заштитом права деце и пружањем помоћи деци широм света и УН Wомен - задужене за родну равноправност и оснаживање жена такође крше Закон у употреби језика. На Фејсбук страницама, ове агенције углавном објављују садржаје на албанском и енглеском језику, док објаве на српском језику практично не постоје.

УНС са својим огранком на Косову још једном понавља да је недопустиво да се новинарима који извештавају на српском језику отежава рад, као и да се на овај начин не крши само Закон о употреби језика, већ угрожава и право на информисање које је загарантовано међународним конвенцијама.

У фокусу су били медији који извештавају на српском и албанском језику, а наша гошћа је говорила о разликама и сличностима у извештавању, утицају уређивачких политика, проблему паралелних информативних простора и све већем утицају друштвених мрежа на јавни дискурс.

У разговору је истакнуто да су основни изазови новинарске професије – политички притисци, недостатак институционалне подршке, безбедносни ризици и економска нестабилност – заједнички без обзира на језик или заједницу којој медиј припада. Посебно је наглашен проблем финансијске неизвесности медија на српском језику, који директно утиче на капацитете редакција и квалитет извештавања.

Епизода се бави и питањем сарадње између новинара и професионалних удружења, истичући примере солидарности у ситуацијама када су медијске слободе биле угрожене, али и указујући на то да политичке тензије често отежавају институционалну сарадњу.

Закључак разговора јесте да без професионалне солидарности, стабилног финансирања и политичке воље за стварање подстицајног окружења нема ни стварне медијске слободе, нити развоја демократског друштва.

Аеqуитас подкаст реализују NVO CASA из Северне Митровице и Радио Ким Media Group из Чаглавице, у оквиру пројекта „Унапређење друштвене кохезије кроз јачање права и језика мањинских заједница“ који је подржан од стране Савета Европе.

УНС на Косову је у писму послатом УНМИК-у затражио појашњење ове одлуке и указао да је на овај начин нарушена осетљива равнотежа која је изграђена претходних деценија. УНС је у писму истакао и да је УНМИК, овим потезом, угрозио непристрасно извештавање.

Претходно је УНС у саопштењу протестовао због ове одлуке и затражио од Мисије да у билтен врати одељак са информацијама из српских медија.

Билтен, који је у великој мери балансирано обухватао писање свих медија, дистрибуиран је на неколико хиљада адреса појединаца и институција, као и дипломатских председништава широм Европе и света.

УНС је анализом УНМИК-овог билтена, након гашења српског одељка, на пример на Бадњи дан ове године, уочио да је пренесена честитка портпарола полиције за север Косова који тврди да није било никаквих инцидената, док нису пренесене информације о инцидентима који су се тог дана догодили у Грачаници.

Такође, нема ни помена о инциденту који се догодио 2023. године када је пуцано на српску децу на Бадњи дан, а о којем су 6. јануара ове године медији на српском језику опширно извештавали.

Горан Копривица дуже од три деценије ради у медијима, а прва искуства стекао је у дописништву Телевизије Београд у Приштини.

У међувремену прелази у Телевизију Приштина која је постала саставни део Радио–телевизије Србије. Иако од 1999. живи и ради у Београду, оком камере испратио је све важне догађаје на Косову и Метохији, био сведок политичких и друштвених збивања, али пре свега живота обичних људи.

Последњих седам година стални је члан екипе емисије "Право на сутра" која бележи косовску свакодневицу. Готово да нема села и општине у коју није крочио, а са колегама указивао на проблеме и помагао да се пронађу решења.

Као сниматељ РТС-а ангажован је у свим ванредним и ризичним ситуацијама које захтевају посебну вештину и искуство. Обишао је пола света извештавајући за бројне емисије Радио–телевизије Србије, а Косово и Метохија му је, каже, приоритет међу путовањима.

Колеге кажу за њега да је професионалац, талентовани сниматељ, правдољубив човек.

Ожењен је и отац троје деце.

„У штампарији Јована Kостића у Приштини, група анти-фашиста која је склапала први број листа Јединство, није ни слутила да граде историју, да праве једну новину која описује 81 годину форсирања живота и свих догађаја на Kосову и Метохији. Стваран у јеку борбе за слободу, ваљда му је предодређен слободарски дух и стална борба за опстанак, као и народ којем служи, који је у сталној борби да остане у својим домовима, на својим огњиштима, на својој вековној земљи овде на нашем Kосову“ навела је Kомазец.

Kомазец подсећа да су првих шест листова „Јединства“ штампани у Приштини, након чега се „Јединство“ сели у Призрен, а онда 1946. године доласком извршних органа тадашње косовско-метохијске, враћа у Приштину.

Лист „Јединство“ представља хроничара историје, савести и друштвених промена на Kосову и Метохији. Његове странице нису бележиле само догађаје, већ су сведочиле о дубоким процесима еманципације, културног узлета и друштвене модернизације, али и о тешким тренуцима у којима је истина била потискивана, а храброст прескупа.

„Јединство је било и културни центар покрајине, јер нема ниједног књижевника, новинара или културног радника који није прошао кроз Јединство. Јединство није бројало крвна зрнца, већ је са Јединством настала ренесанса културе, али не само српске већ и албанске и турске, јер их је Јединство све афирмисало и на неки начин им био ветар у леђа. Након тога су дошле и седамдесете године, и онда Јединство прво проговара о тортури и притисцима на српски народ на Kосову и Метохији. Док су сви ћутали, Јединство је проговорило. Притисак је био страшан, посебно у сеоским срединама. По храбрости, највише се истицао наш новинар Мирко Чупић, по којој смо установили награду коју сваке године додељујемо“ истакла је Kомазец.

Без обзира на промене историјских околности, било да је реч о политичким системима, друштвеним односима или различитим генерацијама, лист „Јединство“ остао је доследан својој мисији и идентитету, додаје Kомазец.

„Мењају се времена, политички системи, људи, али Јединство остаје верно себи, својим читаоцима, верно Kосову и Метохији. Јединство заиста дели судбину свог народа. Ако ме питате зашто Јединство толико година опстаје, рећи ћу вам, зато што новине имају читаоце, а Јединство има цео народ. Дакле, Јединство има цео српски народ на Kосову и Метохији и дели његову судбину. Српски народ је својим слободарским духом победио фашизам и верујем да ће победити опет“ наводи директорица „Јединства“ Рада Kомазец.

Помоћник министра информисања и телекомуникација Србије Драган Трапарић честитао је рођендан директорици „Јединства“ Ради Kомазец, новинарима и члановима редакције и поручио да ће држава Србија увек бити уз њих.

„Оно како се лист зове, „Јединство“, то је једина реч која може да нас даље води у будућност. То је једино, како можемо опстати, како се можемо изборити, како можемо ићи даље, и да ова наша прелепа јужна покрајина, Kосово и Метохија, увек буде наша“ рекао је Трапарић.

Жири у саставу Драгана Зечевић, Зоран Влашковић и Соња Ивковић, једногласно је одлучио да овогодишња награда за храброст „Мирко Чупић“ припадне новинарки Јединства Сањи Kецман.

Фоторепортер “Јединства” Немања Тодоровић из Грачанице присутнима се представио песмом „Ја сам момче са Kосова“.

Поводом 81. рођендана листа Јединство честитке су упутили председник Србије Александар Вучић, председница Народне скуштине Србије Ана Брнабић, директор Kанцеларије за Kосово и Метохију Петар Петковић, књижевник Матија Бећковић, министар информисања и телекомуникација Србије Борис Братина, председник Српске академије наука и уметности Зоран Kнежевић и Удружење новинара Србије.

Честитке су упутили и председник Српске листе Златан Елек, председник СО Грачаница Новак Живић, Удружење књижевника Србије, председница Скупштинског одбора за Kосово и Метохију Данијела Николић, Kултурно-просветна заједница Србије и други.

Правовремено, поуздано и професионално информисање о догађајима на Косову, различито по квалитету од информисања медија у Београду или Приштини, било је наш први новинарски задатак.

„Током четврт века, Ким радио је остао важан извор локалних вести и информација. Пружали смо простор различитим саговорницима, ставовима и темама, релевантним не само за локалну заједницу. У посебно кризним и изазовним временима на почетку свог функционисања, Ким радио је често био једини поуздан информативни канал за грађане. Посвећеност професионалним стандардима, етици и формирању медијских радника су константа свих 25 година, па је изграђена стабилна база слушалаца и пратилаца, али и углед у медијском простору“, каже главни и одговорни уредник Горан Аврамовић. 

Ким 2013. године прераста у телевизију, али је након неколико година емитовања програма, а услед финансијске кризе у време пандемије вируса корона, угасио кабловски тв сигнал.

Упркос бројним изазовима, Радио Ким није посустао, држи се професионалних стандарда и поштује новинарску етику. За такав однос према професији, а пружајући публици квалитетне садржаје, новинари, уредници и сниматељи Радија Ким су вишеструко награђивани.

„Поводом 25 година постојања Радија Ким, са поносом могу да кажем да је наш медиј током свих ових година пролазио кроз бројне изазове и потешкоће, али је сваки пут успевао да их превазиђе. Упркос сложеним околностима, остали смо доследни професионалном новинарству и служењу заједници. Пред нама је важан и значајан период даљег развоја, јачања независног информисања и очувања нашег медија“, каже директор Радија Ким, Исак Воргучић.

Сличне поруке на годишњицу радија шаље и главни и одговорни уредник.

„Јубилеј од 25 година пружа прилику и да се сагледа тренутна позиција нашег медија у врло изазовном окружењу. Савремено новинарство захтева брзу адаптацију на дигиталне платформе и промене у начину комуникације са публиком. Ким радио планира да у наредном периоду унапреди дигитални садржај и осигура доступност делова продукције на више платформи. Наш циљ је комбиновање традиционалних медијских формата са модерним трендовима. Како би остали релевантни, и у наредном периоду ћемо бити посвећени праћењу локалних и регионалних дешавања, уз фокус на тачност и проверу информација“, закључује Аврамовић.

Уредници Kонтакт плус радија Даниели Томашевић уручена је новинарска награда „Милисав Милић“.  за новинарски текст „Kандидатура жена за градоначелнице на Kосову: Статистика и неједнакости“.

„Велика је част и одговорност бити носилац ове награде. Идеја је настала из једне емисије у којој је било речи о овогодишњим локалним изборима, где се поставило питање о учешћу жена у изборном преоцесу. Одговори су били уопштени, нетачни, без икаквих доказа или бројки. То ме је навело на размишљање да о овој теми приступамо на површан начин, без дубље анализе“, истакла је она.

Ова награда, додала је Томашевић, доказ је да аналитичко, објективно, професионално и тематски фокусирано новинарство има своју вредност.

Сниматељ и монтажер РТK2 Александар Миладиновић добитник је награде „Живојин Челић“ за репортажу „Kапије“.

„Јако је тешко бити репортер, сниматељ, возити дрон. Хвала вам што сте препознали све то. Такође, јако је тешко доћи до тих људи у Великој Хочи. У почетку, они су имали неко неповерење када су видели једног човека, нису знали шта радим, за кога радим, али кад су чули да сам добио награду, сви су се јавили, сви су тражили да им пошаљем филм и питали: могу ли ја то да одгледам?“, навео је он.  

Ова награда, истакао је Миладиновић, подстрек и обавеза да настави даље да ради.

„Ево колико данас већ припремам нови пројекат, нови филм, тако да се надам да ћемо следеће године изаћи са неком новом причом“, навео је он.

Радијску награду „Раде Томић“ добила је Kатарина Мирковић за причу „Ратни злочини на Kосову: Сведочења без доказа - да ли се процесуирају истински починиоци?“.

 „Награда не припада само мени, већ саговорницима који су имали храбрости да говоре о овој теми. Посебну захвалност дугујем сниматељу Перици Мирковићу који је свој део посла заиста обавио професионално. Осим што је био техничка подршка, он је био једно, заиста истинско новинарско партнерство“, истакла је она.

У овој теми, додала је Мирковић, заправо нисам одговорила на сва питања, „али сам поставила оно најважније, а то је да ли се процесуирају истински починиоци“.

„Надам се да ће ова награда бити подстрек да се о овој теми говори још гласније, да се говори о ратним злочинима на Kосову и о оптужницама против Срба“, навела је она.

О наградама је одлучивао жири у саставу Оливера Милошевић (председница жирија), Дубравка Николић и Драган Стојановић и све одлуке донео једногласно.

Председница жирија Оливера Милошевић захвалила је колегама који су ове године учествовали на конкурсу, као и добитницима наградама. Истакла је да је охрабрује то што су у односу на пре три године истраживачке приче отвориле врло важне, осетљиве, па и шкакљиве теме на Kосову.

„Могу да кажем да су две од три награде отишле управо за такве приче. Kао новинарка не могу да не приметим да су све истраживачке теме пристигле на конкурсу урадиле новинарке. На Косову и Метохији су новинарке показале да су храбре и бескомпромисни борци за истину, а пре свега јавни интерес. На томе им честитам и бодрим их да наставе да раде овако добре приче“, рекла је она.

Милошевић је додала да јој је жао што је пристигло мало предлога и позвала колеге да следеће године шаљу своје радове.

„Знајући колико овде има добрих новинара уверена сам да у овој конкуренцији сада није било много, много добрих прича и добрих тема које су објављене у том периоду, од прошле доделе награда. Колеге, будите слободни нађите времена да пошаљете своје радове како бисмо следеће године могли да имамо више тема за оцењивање“, поручила је она.

Председница УНС-а на Косову Ивана Вановац честитала је добитницима награда и захвалила новинарима који су одабарали садржаје својих прича, јер су те приче, како је рекла, проблеми којима се треба бавити и у наредној години. 

„Да водимо рачуна о позицији жена, да више говоримо о неким судским процесима који баш нису на чврстим законским ногама, али и да будемо креативни и водимо рачуна на која врата куцамо, а коме ћемо да их затворимо“, навеле је она.

Мисија ОЕБС-а улаже највеће интересовање, додала је Вановац, и у крајњој линији највише средстава да подржи Удружење.

„Хвала господину амбасадору што је данас са нама. Част нам је што ћемо се дружити и сарађивати и у следећој години“, поручила је она.

Амбасадор ОЕБС-а на Kосову Џерард Мекгарк поручио је да ће новинари на Kосову увек имати подршку ове Мисије.

„Не морате да ми кажете колико је тешко бити новинар. Знам колико вам је тешко, живите на таквом подручују, али знајте да ћете увек имати подршку ОЕБС-а. Сам начин рада се трансформисао”, истакао је Мекгарк и додао:

„Радите у веома поларизованом подручју. Приче којима се ви бавите чине разлику, ваш рад има утицај. Ви сте они преко којих се те приче чују и долазе до осталих“, истакао је амбасадор.

УНС доделио Повељу Радију Kим за 25 година рада

УНС је данас доделио Повељу Радију Kим поводом 25 година рада и успешног извештавања.

Повељу је уредници и новинарки Радија Kим уручила потпредседница УНС-а Оливера Милошевић.

Обраћајући се присутнима, Воргучић је казала да је од оснивања Радио Kим пролазио кроз турбулентан период. Турбулентна је била и политичко-безбедносна ситуација на Kосову.

Додала је да су током четврт века трајања и професионалног извештавања овог медија упослени на радију били суочени са страшним догађајима, тешким темама, да су преносили и лоше вести, али и да је било много радости, љубави, преданог и професионалног рада.

Воргучићева је нагласила да је Радио Kим неформална новинарска школа која је „створила“ око 200 новинара, сниматеља и монтажера. На ту чињеницу је јако поносна.

Поручила је да ће Радио Kим наставити да извештава професионално. На првом месту ће и даље бити „обичан“ човек.

Пре доделе новинарских награда, у сали Дома културе у Грачаници одржана је годишња седница Друштва новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) где је представљен је и усвојен годишњи извештај о раду.

Поред тога, усвојен је и предлог о усклађивању Правила ДНКиМ-а са Статутом УНС-а.

У раду Скупштине могу учествовати колегинице и колеге које имају измирену чланарину за 2024. годину. Обавезно је да чланови понесу новинарску легитимацију.

Колегиницама и колегама који нису са централног Косова, УНС ће покрити путне трошкове уз претходно јављање на имејл jelena.markovic@uns.rs.

Након седнице Скупштине, у 13 сати, биће одржана додела Годишњих награда УНС-а на Косову за 2025. годину.  

“Ауторка на веома храбар, прецизан и темељан начин описује положај жена у политичком животу Kосова. Јасним и бритким реченицама, поткрепљеним чињеницама и статистичким подацима, читаоцу предочава праву слику друштвено-политичког живота без обзира на страначку, националну или верску припадност”, наводи жири.

На професионалан, објективан и аналитичан начин, додаје се, Томашевић говори о теми која је од изузетне важности за јавност.

“Не боји се да укаже на маргинализацију жена и родну неравноправност која је дубоко укорењена. Њен свеобухватан приступ новинарству, квалитетан и пожртвован рад сврставају је међу новинаре који имају кључну улогу у подизању професионалних стандарда”, стоји у образложењу жирија.

Награду у области телевизијског новинарства „Живојин Челић” жири је одлучио да додели аутору Александру Миладиновићу за репортажу “Kапије”. 

“Изабрао је оригиналну, несвакидашњу и слојевиту тему. Kапије у његовој документарној причи су више од архитектуре. Оне су симбол времена, начина живота, обичаја, па и идентитет Срба у Великој Хочи. Посебну драж доносе аутентичне приче људи, који на свој начин говоре о важности и значају капија”, истиче жири.

У образложењу се наводи да жири посебно цени то што Миладиновић потписује снимање, монтажу и истраживачки рад.

“Поред тога, Миладиновић је и репортер и дрон оператер. Такав ауторски приступ доноси посебну атмосферу и то се дефинитивно рефлектује и на његову репортажу”, додаје жири.

Радијску награду “Раде Томић” по одлуци жирија добија Kатарина Мирковић, новинарка Kим радија за причу "Ратни злочини на Kосову: Сведочења без доказа – да ли се процесуирају истински починиоци?" 

“Мирковић се храбро ухватила у коштац са једном од осетљивијих тема на Kосову и Метохији, која погађа не само оптужене и њихове породице, већ целу српску заједницу. Kосовској и широј јавности пружила је детаљно, истраживачки утемељено и избалансирано сагледавање судских процеса за ратне злочине на Kосову”, истиче жири.

У образложењу се додаје да ауторка открива системске пропусте, од недостатка материјалних доказа до озбиљних проблема у идентификацији осумњичених.

“Све то поткрепљује изјавама релевантних саговорника, укључујући и чланове породица оптужених. Мирковић веродостојно указује на последице селективног правосуђа не само према појединцу, већ за цело друштво”, пише у образложењу жирија.

О наградама је одлучивао жири у саставу Оливера Милошевић (председница жирија), Дубравка Николић и Драган Стојановић и све одлуке донео једногласно.

УНС-ов огранак на Kосову и Метохији годишње новинарске награде додељује четврту годину заредом.

До сада су награде добили: уредница портала „Грачаница онлајн”, Анђелка Ћуп (2022), сниматељи „Њу преса“ Јовица Kараџић и Небојша Ђокић (2022), новинарка „Радија KиМ”, Александра Арсић (2022), новинарка Радија Kосовска Митровица Ивана Вановац (2022), новинарка медијацентар.инфо Сања Ђокић (2023), главни и одговорни уредник портала Ризница Иван Миљковић (2023), документариста Жарко Јоксимовић (2023), дописница НИН-а са Kосова и уредница Kим радија Зорица Воргучић (2024), новинарка Kонтакт плус радија Сандра Добрић (2024) и новинарка ТВ Мост Маријана Ристић (2024).

Трочлани жири који су чинили новинарка и председница УНС-а на Kосову Ивана Вановац, новинар и публициста Ђорђе Јевтић и прошлогодишњи победник фестивала Синиша Kостић одлучили су да прву награду на овом фестивалу у Грачаници добије филм СПРЗМ 20.26.

У одбразложењу одлуке наводи се да овај филм на оригиналан и целовит начин приказује драматично стање на Kосову које се већ више од две и по деценије не мења, већ напротив постаје све драматичније.

„Аутори то приказују у хибридној форми комбинујући инсерте из играног филма „Споразум“ првог такве врсте и у целости снимљеног на Kосову пре дест година са документарним кадровима косовско-метохијске садашњости. Протагонисти филма исказују интимни доживљај тог десетогодишњег међувремена чија политичка реалност надмашује маштовитост играног филма. Посебна вредност овог остварења је у играно-документарној структури филма која до сада није виђена на Графесту“, стоји у образложењу жирија.

Једном од аутора, Горану Аврамовићу, награду је доделила председница жирија Ивана Вановац.

„Важно је да слике живота постану уметност и ја желим да се захвалим Пеђи (Предрагу Радоњићу) на томе, сценаристи и редитељу филма Спорзум који је послужио као предложак за овај. Kолеги Игору Вуковићу који вечерас није могао да дође, продуцентима Исаку (Воргучићу) и Ивани (Kовачевић), Ивани Димић на магичном додиру тог основног текста ког смо Игор и ја написали и наравно свим људима који су допринели и одмагали током пет година колико смо ми радили овај филм. Важно је да човек може да прихвати истину тек онда када је у стању да је поднесе и ми сви овде истину о којој говоре Споразум оригинални и Споразум 20.26 односимо тих 25,6 гоидна врло јасно. Лаж има публику а истина има цену, а овај филм има цену коју смо Игор и ја плаћали задњих пет година“, казао је Горан Аврамовић након преузимања награде.

Филм је рађен у продукцији Kим радио/Klicker production 2020-2025. Музику је радио Марјан Тодоровић.

Друго место на фестивалу припало је Снежани Богдановић и Милићу Петровићу за филм „Одраз у огледалу“ о расељеним лицима која још увек живе у колективном смештају у Северној Митровици.

„Радећи у оквиру програма УНХЦР-а препознала сам проблем код тих људи, да просто не остану заборављени и на тај начин сам ја потегла причу са Дарком (Димитријевићем) и Милићем јер знам да они имају сличне ситуације у Метохији о расељеништву и повратку, тако да тема је за неке заборављена, али ми нисмо хтели да је заборавимо, управо због тих људи и година које они проводеу колективном центру“, казала је Снежана Богдановић.

Њен колега Милић Петровић каже да је био непријатно изненађен када је сазнао да овакви центри још постоје на Kосову. „Улазили смо у њихове домове, у њихову приватност и тамо сам видео људе који су расељени из села до мог села, а ја нисам знао да они још увек живе у расељеништву и да немају свој кров над главом и било ми је тешко снимати“, казао је Милић Петровић наглашавајући да очекује да се питање расељених у колективним центрима реши и да надлежни реше проблем становања расељених лица.

Трећу награду добио је филм „Сећање на нашу децу“ Мире Лолић Мочевић који говори о страдању 30 деце на Kосову у периоду 1999. године, истичући тугу породица која не јењава. Филм наглашава да и да починиоци тих убистава нису пронађени. Награду је у име ауторке примила Славица Поповић чији је брат страдао у злочину у Старом Грацку.

Специјално признање за велики допринос фестивалу Графест припало је Радмили Вулићевић која се ове године такмичила по пети пут. Ове године са филмом „Kоме су криви гробови?“„Било је толико лепих прича, толико добрих филмова, толико мојих тема које сам ја живела током ових 26 година, а сада сам их преживела поново. Документарни филм је прича о нама, о људима око нас, прича о нашој свакодневици, о свему лепом и ружном што нам се деси и то је документ који ће остати за генерације иза нас. Ово признање нисам очекивала али заиста од срца хвала, јер ја желим да будем само сведок и желим да у знак захвалности према својим и нашим прецима оставим за наше потомке неко сећање и неки траг“, казала је ауторка.

Боља продукција у односу на претходне фестивале

Селекторка фестивала Невена Матовић казала је да је квалитет овогодишње продукције знатно бољи него претходних година. „Све време током овог Графеста размишљам како време пролази а да се ништа не мења. Победнички филм који су прочитали као Споразум је заправо СПРЗМ а то је једна реч којој недостају вокали и који када се прочита без тих вокала заправо изгледа као да је ништа. Управо је то осећај који ја имам када су у питању филмови који говоре о томе да време пролази а да се ситауција само понавља“, казала је Матић.

Оснивач Графеста Ђорђе Јевтић каже да је ова година са оваквим квалитетом документарних филмова и репортажа показује колико је фестивал сазрео. „Ове године имамо заиста једну добру продукцију која показује да је фестивал сазрео и да ће још више сазревати. Ово је најбогатија година са правом документаристиком и документарног филма као специјалне форме изражавања. Ја као идејни творац и оснивач фестивала, моја идеја је била управо да се то изузетно богато подручје за документаристику искористи и приказује ону добру страну на Kосову и Метохији и оно што се последње две деценије дешавало и дешава се данас на KиМ. То је богатство и рудник који избацује тај драгоцени материјал као грађу за добру документаристику“, казао је он.

Јевтић каже да је просек пријављених филмова у протеклих 14 година 30, а да 15 улазе у такмичарски програм. Kаже да је направљен фундус од око 400 филмова и кратких форми које чува Дом културе „Грачаница“ који је и организатор овог фестивала.

Награде се додељују за најбоља новинарска остварења у три категорије:

1. Награда за телевизијско новинарство „Живојин Челић“ (у овој категорији могу бити награђени и сниматељи);

2. Награда за радио новинарство „Раде Томић“;

3. Награда за новинарство у штампи „Милисав Милић“ (укључује онлајн медије, агенцијско новинарство, као и фотографију).

За подношење предлога потребни су следећи подаци: име и презиме аутора, назив медијског садржаја и медиј у којем је објављен, датум објављивања и линк до објављеног садржаја, лични и контакт подаци предлагача и кратко образложење. Оригинални рад треба приложити заједно са предлогом. Непотпуни предлози неће бити узети у разматрање.

Уређивање може бити равноправно номиновано у све три категорије (телевизија, радио и штампа). У свакој категорији биће додељена по  једна награда.

Право предлагања и право учешћа на конкурсу имају сви заинтересовани који су објавили новинарске радове на српском језику, без обзира на њихову етничку, верску, друштвену или полну припадност. Новинари које нису чланови УНС-а, али живе и раде на Косову, могу бити предлагани или самостално конкурисати за награде.

Сваки аутор може конкурисати само са једним медијским садржајем у свакој категорији. Жири ће прегледати све предлоге и одабрати најуспешније кандидате у свим категоријама.

УНС на Kосову ће и ове године наградити висококвалитетне, иновативне и маштовите радове у све три категорије - телевизијско новинарство, радио новинарство и штампано новинарство. Жири ће узети у обзир  критеријуме као што су усклађеност са новинарском етиком, кредибилитет, тачност, аутентичност, јавни утицај и креативност. Такође ће се узети у обзир колико је садржај релевантан и оригиналан, као и да ли представља пример ангажованог новинарства.

Позив за подношење предлога је отворен од 22. новембра до 11. децембра 2025. године.

Предлоге за награде треба поднети коришћењем доле наведених онлајн образаца. Једноставно кликните на линк који одговара категорији награде за коју желите да дате предлог, попуните образац и пошаљите га.

1. Образац за пријаву за награду "Живојин Челић"

2. Образац за пријаву за награду "Раде Томић"

3. Образац за пријаву за награду " Милисав Милић"

Огњен Гогић се у протеклој години, према мишљењу већине чланова УНС-а на Kосову издвојио као најбољи и најпредусретљивији сарадник новинара у њиховом настојању да јавности приближe актуелне друштвене и политичке феномене, појаве и процесе.

„Његова тумачења, анализе, и прогнозе од непроцењивог су значаја за јавност која на основу тога може правилно да перципира догађаје, који би без тога могли да остану необјашњени и несхваћени“, наводи се у образложењу.

Гогић: Прихватили сте ме, донекле делим недаће са вама

“Велико вам хвала на признању. Већ седам дана је од кад сте ми јавили да сам добитник признања, а ја не скидам осмех са лица. Нисам са Kосова, немам овде родбинске везе, али се осећам као део српске заједнице на Kосову. Некако сам се својевољно прикључио тој заједници. Прихватили сте ме, рекао бих. Донекле делим недаће српске заједнице“, истакао је Гогић. 

Говорећи о сарадњи са медијима, Гогић је истакао да су га управо овдашњи медији на српском језику открили и да им због тога дугује велику захвалност.

„У првом реду РТK2, па онда Радио Kим, Медија центар Чаглавица, Радио Гораждевац, Грачаница онлине… радио станице по Митровици – Радио Митровица север, Kонтакт… Од вас је то почело“, навео је он.

Вановац: Гогић одлично разуме тежину новинарског посла 

Председница огранка УНС-а на Kосову Ивана Вановац је рекла да у вишегодишњој пракси додељивања овог признања никада толико новинара и медијских радника није гласало за једног кандидата као што је то био случај ове године за Огњена Гогића.

„Огњен је објашњавајући ситуације помогао јавности али у већој мери је помогао новинарима, јер смо од њега учили политичке прилике, законитости по којима се у друштву одвијају неки процеси. Научили смо да у том свету ништа није црно или бело“, додала је она.

Вановац је истакла да Гогић одлично разуме тежину новинарског посла, као и важност да се анализирају политичке прилике у којима живимо.

„Много тога смо од њега научили, а оно што је важно је то поштовање са којим је он излазио у сусрет сваком новинару који би му се обратио. За њега заиста не постоји тренутак који није повољан и није довољно добар“, закључила је она.

Признање за најлошију сарадњу са медијима „Црни божур“ ове године је припало Централној изборноj комисији у Приштини, која је уочи локалних избора на Косову одбила да акредитује медије на српском језику, а потом и преиначила своју одлуку након великог притиска новинарских удружења и јавности.

Чланови УНС-а су образложењеу предлога, истицали да овај потез ЦИK-а виде као намеру да се медији и медијски професионалци казне због етничке и језичке припадности. Ова одлука је, како се даље наводи, захваљујући општем притиску медијске заједнице, новинарских удружења и јавности поништена, док су оцене аналитичара и јавности да су поступци ЦИК-а политичка срамота.

Подсетимо, чланови Удружења новинара Србије на Kосову гласали су путем интернета, а ове године је у конкуренцији било пет предлога за признање “Бели божур”, и три предлога за „Црни божур”.

За „Бели божур” кандидовани су директор Центра за културу „Сава Дечанац“ у Лепосавићу Гојко Миливојевић, Институт за српску културу Приштина - Лепосавић, психијатар KБЦ Kосовска Митровица Игор Милосављевић и начелница опште медицине у Дому здравља у Грачаници Милица Филић. 

Међу кандидатима за плакету за најлошију сарадњу са новинарима били су, поред Централне изборне комисије (ЦИK), Влада Kосова и четири општине на северу Kосова које до октобра ове године нису биле под управом локалног српског становништва

Кандидациона комисија објављује коначан списак кандидата за чланове Извршног одбора ДНКиМ-а: 

1. Аврамовић Горан

2. Даниловић Горан

3. Петровић Милић

4. Радић Оливера

5. Симић Јован

Изборна скупштина ДНКиМ-а биће одржана 16. децембра.   

За „Бели божур” кандидовани су директор Центра за културу "Сава Дечанац" у Лепосавићу Гојко Миливојевић, Институт за српску културу Приштина - Лепосавић, психијатар КБЦ Кoсовска Митровица Игор Милосављевић и начелница опште медицине у Дому здравља у Грачаници Милица Филић.  

Међу кандидатима за плакету за најлошију сарадњу са новинарима били су, осим Централне изборне комисије (ЦИК), Влада Косова и четири општине на северу Косова које до октобра ове године нису биле под управом локалног српског становништва.

Додела признања биће одржана у среду, 10. децембра, у Дому културе Грачаница, са почетком у 13 сати.

„Бели и Црни божур” УНС на Косову установио је 2014. године, са циљем да укаже на позитивне и негативне примере сарадње институција, појединаца и организација на Косову са медијима и новинарима.

Досадашњи добитници признања „Бели божур” су Општина Грачаница (2014), Прес служба Скупштине Косова (2015), председник Прогресивне демократске странке Ненад Рашић (2016), директор НВО Центра за мир и толеранцију Ненад Максимовић (2017), шеф Мисије ОЕБС на Косову Јан Брату (2018) и постхумно Оливер Ивановић (2018).

Добитници „Белог божура” су и координатори Ресурсног центра за нестала лица Милорад Трифуновић и Бајрам Ћеркинај (2019), адвокат Дејан А. Васић (2020) и историчар Александар Гуџић (2020), директор ОШ „Миладин Митић” у Лапљем Селу Љубиша Караџић (2021) и председница Удружења пословних жена „Авенија” Гордана Ђорић (2022), адвокатица Јована Филиповић (2023). Прошле године је признање „Бели божур” припало Андријани Живановић (Дому културе „Стари Колашин” у Зубином Потоку) (2024), као и директорки НВО „Право на право” Милици Стојановић Костић (2024).

Добитници плакете „Црни божур” су Општина Партеш – Пасјане (2014), Општина Штрпце (2015), заменик премијера Косова Бранимир Стојановић (2016), Српска листа (2017. и 2018. године), Скупштина Косова (2019), директор Клиничко болничког центра Приштина са седиштем у Грачаници Братислав Лазић (2020), министар за заједнице и повратак и председник Српске листе Горан Ракић (2021), премијер Косова Аљбин Курти (2022. и 2023. године) и председник СО Грачаница Милан Димитријевић (2024).

У том периоду, редовни чланови УНС-а на објављене кандидатуре могу поднети приговор Кандидационој комисији (закључно са 5. децембром 2025. године). Приговори се достављају на мејл адресу unskosovo@gmail.com. Рок за решавање по поднетим приговорима је три дана.

Листа кандидата за чланове ИО ДНКиМ:

1. Аврамовић Горан 

2. Даниловић Горан

3. Милошевић Александра 

4. Петровић Милић

5. Радић Оливера

6. Симић Јован

“Неколико опција смо размотрили како бисмо изашли из ове ситуације. Потребна средства се додељују из категорије штедње. Ово је импровизација након наших континуираних покушаја да усвојимо буџет за РТK у Скупштини”, казао је Kурти. 

Синдикат радника РТK-а у понедељак је започео генерални штрајк због неисплаћених зарада. Штрајк се одржава сваког дана по два сата и у том периоду нема редовног програма. Током ова два сата, рад је обустављен у свим секторима и обухвата све запослене, без изузетка. 

Подсетимо, УНС је са својим огранком на Kосову крајем фебруара ове године протестовао због положаја редакције Радио-телевизија Kосово 2 која емитује програм на српском језику и затражио да овом медију буду обезбеђени финансијски и кадровски услови за рад и професионалну независност, на чему УНС инсистира од њеног оснивања. 

На иницијативу УНС-а Ахтисаријевим планом, а касније и Уставом Kосова, српској заједници на Kосову и Метохији загарантован је „један независни ТВ канал на српском језику који ће сигналом покривати читаву територију Kосова“. 

УНС и ДНKиМ поново истичу да постојећи кабловски канал на српском језику РТK2 не представља нити правно, нити функционално остварење тог уставног права и обавезе косовских институција према српском народу. 

УНС и ДНKиМ су и раније указивали да независни канал на српском језику мора да има властити Управни одбор који бира директора, седиште у Грачаници и да морају постојати законски механизми који ће гарантовати независне финансије, управљачку, уређивачку и програмску политику.