Књижевни критичар и теоретичар Урош Ђурковић говорио је о две последње објављене књиге Жарка Миленковића „Јасни обриси несреће: есеји и критике о савременој српској поезији“ и научну монографију „Иван В. Лалић: питања песничке традиције“.

“Три осведочене књижевне личности Жарка Миленковића су критичарска, књижевна и теоријска. Зашто то спомињем? Зато што је то повезано са рецепцијом свих ових књига, а посебно најновијих књига. Неко ко пажљиво чита Жаркове текстове може да види једну врсту археологије интертекстуалне комуникације која подражумева све те нивое. Када читате Жаркове текстове можете да видите, са једне стране, неразметљив тон који је прилично редак, једну врсту уредности и утемељености у писању која је такође ретка и једну врсту поштеног школског приступа када Жарко износи неку тврдњу везану за савремену поезију”, казао је он.

Ђурковић је додао да је књижевни портрет Жарка Миленковића неочекивао узбудљив.

Доктор Владимир Перић је навео да је повод за окупљање резултат Жарковог дугог и вредног рада и посвећености књизи и писцима.

“У Миленковићевом приказу доминира личност а не критичарска персона. То значи да Миленкович приступа ауторима као човек, колега, писац а не као врховни арбитар. Пред вама се налазе руковет текстова који представља резултат хербинетичких понирања у поетики савремених српских песника, а то није ништа друго до педантно и темељно тумачење тућих поетика”, казао је Перић.

Живојин Ракочевић, књижевник и директор Дома културе “Грачаница” истакао је да је Жарко Миленковић песник, књижевни критичар, есејиста, теоретичар књижевности, најсвеобухватнија појава у српској књижевности Косова после 1999. године.

“То је нешто са чиме ћемо се сви сложити и у чињеници у којој морамо да се пронађемо јер смо у једном тренутку били суочени са замирањем свих ових жанрова, са болним ратним прекидом и са мишљу да је све што имамо на Косову и Метохији у великој мери избегло. Онда су се показале креативне силе које су и кроз Жарка, кроз оволико широких поља показале, колика је снага књижевности, поезије и колка је потреба за критиком”, додао је Ракочевић.

Књижевно веће Жарка Миленковића и промоција његовог стваралаштва организовали су Удружење новинара Србије (УНС) на Косову и Дом културе Грачаница.

У програму ће, поред аутора, учествовати и др Владимир Перић, мр Живојин Ракочевић, мср Урош Ђурковић и модераторка Јелена Марковић, секретарка ДНКиМ-а.

Жарко Миленковић је објавио три збирке поезије: „Кенотаф“ (2011), „Крхотине лета“ (2019) и „Свакодневно убијање живота“ (2022), две књиге есеја: „Тмина и празнина: Horror vacui у српској поезији ХХ и ХХI века“ (2021) и „Јасни обриси несреће: есеји и критике о савременој српској поезији“ (2024) и научну монографију „Иван В. Лалић: питања песничке традиције“ (2024).

Уредио је више зборника радова. Од 2021. године је члан жирија за доделу награде „Новица Тадић“. Члан је Српског књижевног друштва и Удружења новинара Србије. Добитник је награда: „Григорије Божовић“, „Перо деспота Стефана Лазаревића“ и „Хаџи Драган“.

О књижевном раду Жарка Миленковића, песник, критичар и издавач Гојко Божовић је истакао:

„Препознат као један од најактивнијих критичара и тумача савремене српске поезије, и то у њеном великом поетичком, тематском и генерацијском распону, Миленковић је поуздан и акрибичан критичар, са одличним познавањем како књижевно-историјског контекста српске поезије, тако и новијих и старијих књижевних теорија“, навео је Божовић.

Миленковићеве критике, додао је он, прецизно оцртавају поетички контекст књига и песничких опуса којима се бави, да би се потом изнутра позабавиле питањем песничког текста, песничког језика и песничког поступка.

„А када прочита језгровите песме Жарка Миленковића, читалац ће лако видети како су оне доведене до основних речи. У овим песмама Миленковић шкрто, једноставно и уверљиво сведочи о угроженој егзистенцији, о световима који се додирују, али не разумеју, о опседнутој свакодневици“, закључио је Гојко Божовић.

“Независна комисија за медије (НКМ) нашла се у центру контроверзне законске реформе која би могла додатно да наруши њену независност”, наводе Репортери без граница.

Овај Закон је Уставни суд Косова ставио ван снаге.

УНС и ДНКиМ истичу да су многе отворене претње новинарима, попут оних које су упућене редакцији Танјуга, остале некажњене, а да је угрожена безбедност новинара још један од разлога за пад на листи Репортера без граница.

УНС и ДНКиМ истичу да су Репортери без граница указали на недостатак информација на српском језику, а да су за језичку дискриминацију често били одговорни и представници косовских институција, који на бројним догађајима нису обезбеђивали превод на српски језик.

УНС и ДНКиМ позивају посланике Самоопредељења да престану да кампањом блаћења усмереном ка Асоцијацији новинара Косова (АГК) и председнику овог удружења Џемајлу Реџи.

“Али, целокупно гледано, ти медији извештавају на изузетно квалитетан и добар начин. Слобода се осваја корак по корак и неће је нико тек тако дати медијима. Она често зависи искључиво од храбрости и професионалности новинара”, навела је.

Она је појаснила да листа Репортера без граница указује на степен слободе медија, али да је истовремено и индикатор степена корумпираности и наклоњености актуелних режима криминалу и малверзацијама сваке врсте.

“Што је тога мање, мања је и потреба за контролом медија”, поручила је Вановац.

Пад Косова на листи, према њеном мишљењу, додатно је условљен трендовима, а као један од разлога погоршања стања на Косову навела је и недемократски закон о Независној комисији за медије (НМК) који је недавно проглашен неуставним.

“Ако је нешто ‘кумовало’ паду квалитета информисања грађана на Косову у протеклој години, онда је то недемократски закон о НМК који је пре пар дана, на сву срећу, стављен ван снаге одлуком Уставног суда”, рекла је председница УНС на Косову.

Што се тиче Србије, која је забележила симболичан напредак од два места, Вановац је оценила да је реч о “фантомском померању” које није засновано на стварном побољшању.

“Ситуација око РЕМ-а је такође веома неповољна. Верујем да је померање за два места искључиво резултат погоршања стања у осталим земљама, а никако реалан показатељ степена слободе медија”, закључила је она.

Налазе РСФ када је у питању степен слободе штампе (медија) на Косову је Удружење новинара Косова оценило “алармантним”. Не тако давно, Косово је на листи РСФ било на 56. позицији.

Истовремено, испред Дома културе у Грачаници, новинари ће прочитати проглас УНС-а и говорити о слободи медија и положају новинара и медијских радника.

“Боља ствар није могла да се деси. Побунила су се и српска и албанска удружења, међународне организације и невладин сектор. Ако се присетимо, једина страна која је ‘гурала’ пролаз овом закону била је владајућа структура на Косову којој се мандат завршио. Много смо о штетности усвајања оваквог закона писали, причали, апеловали на све стране да се спречи његово усвајање које смо сви једногласно тумачили као најотворенију претњу слободи медија”, истакла је она.

Вановац подсећа да је Закон о независној комисији за медије био правно нејасан и са много “рупа”.

“Да је одлука Уставног суда била другачија, у тим рупама остало би заглављено новинарство на овом подручју. Независна медијска комисија ни под каквим околностима не сме да постане легализовани скуп протоколиста и заштитника актуелних политичких агенди”, додаје председница УНС-а на КиМ.

Вановац истиче да НКМ мора да порасте до нивоа озбиљног, независног и савесног регулаторног тела које ће артикулисати интересе јавности и електронских медија.

“Задовољна сам што је наш труд дао овакве резултате. Остаје нам да се надамо да будућим политичким руководиоцима неће пасти на памет да у процес писања предлога закона који имају везе са медијима не укључе медијске представнике”, закључује Ивана Вановац.

Подсетимо, Скупштина Косова је на седници 11. јула прошле године, без учешћа опозиције, усвојила Закон о Независној комисији за медије. По усвајању, Удружење новинара Србије (УНС) са својим огранком на Косову и Метохији изразило је забринутост због усвајања овог Закона, истичући да се њиме брутално ограничава слобода медија.

На садржај Закона примедбе су изнели и Канцеларија ЕУ на Косову, Мисија ОЕБС, Савет Европе, Асоцијација новинара Косова и невладине организације, уз сагласност да је у супротности са европским стандардима.

Закон о Независној комисији за медије, између осталог, предвиђа лиценцирање онлајн медија, праћење њиховог садржаја и казне до 40.000 евра. Онлајн медији били би, по овом Закону приморани да се региструју у Регистар онлајн медија којим би управљала НКМ, а за објављивање било каквог садржаја морали би да траже дозволу ове Комисије.

Подсетимо, странка Покрет Самоопредељење је на последњим парламентарним изборима на Косову освојила 48 мандата у парламенту. Од 15. априла се одржавају седнице за конституисање Скупштине, које се на сваких 48 сати прекидају.

Покрет Самоопредељење је предложио Аљбуљену Хаџиу са председницу парламента, која је у претходној влади била министарка правде, међутим, она до данас није изгласана.

Следећа седница се наставља у петак, а на претходним су посланици верификовали своје мандате и положили заклетве.

Аљбин Курти је сада посланик у парламенту и премијер Косова у техничком мандату, што је у супротности са Законом о влади.

У одлуци овог суда на основу захтева за оцену уставности закона, који су још прошле године поднели опозициони посланици, наводи се:

„Суд је, једногласно, одлучио (и) да прогласи захтеве прихватљивим; и (ии) да утврди да подставови 1.2 и 1.3 става 1. члана 15. (Избор чланова НKМ) оспореног закона, нису у сагласности са чланом 141. [Независна комисија за медије] Устава; (иии) да утврди да подставови 3.4 и 3.5 става 3. члана 18. (Разрешење председника и члана НKМ-а) оспореног закона, нису у сагласности са чланом 7. [Вредности] и чланом 141. [Независна комисија за медије] Устава; (ив) да утврди да подставови 2.4 и 2.5 става 2. члана 4. (Надлежности НKМ-а), став 5. члана 25. (Дозволе за емитовање и њихово обнављање) и став 2. члана 43. Уређивање власништва носилаца лиценци/регистрованих) оспореног закона, нису у сагласности са ставом 1. члана 7. [Вредности] Устава; (в) да утврди да тачка 1.2.1 и тачка 1.2.24 подстава 1.2 става 1. и тачке 1.3.5 и 1.3.6 подстава 1.3 става 1. члана 60. (Санкције новчаним казнама) оспореног закона, нису у сагласности са ставом 1. члана 7. [Вредности] Устава; (ви) да утврди да се оспорени закон ставља ван снаге; и (вии) да одбије захтеве за увођење привремене мере“.

Поводом ове пресуде Уставног суда огласило се Удружење новинара Kосова које је претходно, заједно са адвокатицом за медије, Фљутором Kусари, доставило мишљење у вези са овим законом.

„Суд је утврдио да Закон бр. 08/Л-289 о Независној комисији за медије треба бити стављен ван снаге и исти треба преиспитати на основу налаза пресуде“, поручили су из овог Уружења.

Уједно су поздравили пресуду суда.

„Сматрамо да је потребан нови закон, уз широку јавну расправу и учешће и у складу са европским стандардима, уз поштовање препорука Савета Европе“, навели су.

Усвајање Нацрта закона о Независној комисији – критике и оптужбе

Посланици претходног сазива Скупштине Kосова усвојили су 11. јула прошле године Нацрт закона о Независној комисији за медије који, између осталог, предвиђа лиценцирање онлајн медија, њихово праћење и казне до 40,000 евра.

Овај нацрт је усвојен у другом читању са 59 гласова за, ниједним против и два уздржана.

У гласању нису учествовали посланици опозиционих партија, Демократског савеза Kосова (ЛДK), Демократске партије Kосова (ПДK) и Алијансе за будућност Kосова (ААK), који су чак уочи гласања поднели захтев за скидање закона са дневног реда, а што није подржало владајуће Самоопредељење.

Опозиција сматра да је реч о штетном закону, јер ризикује нарушавање слободе изражавања и медија.

Управо су опозициони посланици – укупно њих 10 и поднели овај закон Уставном суду на оцену уставности.

Сличне аргументе износиле су и медијске организације. Удружење новинара Kосова је одмах након усвајања закона изразило забринутост због тога што владајућа странка није узела у обзир њихове примедбе.

„Политичка партија на власти није узела у обзир примедбе цивилног друштва и медија, а игнорисала је извештај експерта Савета Европе који је констатовао да већи део закона не испуњава европске стандарде, укључујући стандарде Савета Европе где Kосово жели да се учлани. Данашње гласање је један од највећих удараца које су Влада Kосова и Самоопредељење нанели слободи медија на Kосову, у настојању започетом од почетка мандата да их дисциплинује и контролише“, навели су из АГK.

Удружење новинара Kосова доставило августа прошле године уставном суду коментаре на овај закон Уставном суду, тражећи да га суд прогласи неуставним.

Ни међународни представници не подржавају

Бурно су након изгласавања овог Нацрта реаговали и међународни представници на Kосову, као и међународне организације. Они су такође указали на то да актуелна власт није применила препоруке, савете међународних експерата и стручњака, те да закон углавном није у складу са стандардима ЕУ.

Мисија ОЕБС навела је да је забринута због „одређених аспеката“ констатујући да су разни међународни експерти давали детаљне препоруке о усклађивању овог закона, које нису узете у обзир.

Kључне препоруке стручњака које нису узете у обзир, наводе, односиле су се на забринутост због нових одредби које ће утицати на састав, улогу и одговорности НKМ, као и на процедуре за избор нових чланова и мандате изабраних.

Проширење надлежности НKМ на друштвене мреже, заједно са одсуством јасних критеријума за блокирање штетног садржаја, истакли су, изазива забринутост због пропорционалности и има потенцијалне импликације на слободу изражавања.

Иако, како су навели из ОЕБС-а, поздрављају увођење регулација које се тичу власништва и концентрације медија, с друге стране, напоменули су да недостаје „процедурална чврстоћа“.

И некадашњи шеф Kанцеларије ЕУ у Приштини, Томаш Суњог, као и актуелни амбасадор Немачке, Јорн Роде, реаговали су у негативном тону, такође указујући на непримењене препоруке, али и на стандарде ЕУ који морају да се испуне.

„Бележимо изузетно позитиван тренд када је у питању перцепција медија који извештавају на српском језику на Kосову. Оцене које грађани дају овим медијима експоненционално расту што јасно указује на повећано поверење у њихов рад, као и сам квалитет извештавања. Такође, бележимо и значајан раст информисања путем онлајн портала, а долази до релативног пада у коришћењу традиционалних извора попут телевизије и радија. Све наведено указује да медији који извештавају на српском језику на Kосову континуирано обављају важан и квалитетан посао информишући правовремено, објективно и одговорно“, навео је Зоран Савић из НВО Актив.

Медијска индустрија је трећа најразвијенија индустрија на свету, после војне и фармакоиндустрије. Ипак, кључна улога у информисању локалне заједнице Срба на Kосову припада локалним медијима, који из много разлога нису и не могу бити део индустрије. Они пружају прилику грађанима да буду свесни својих права и одговорности у њиховој непосредној околини.

„Локални медији су ти који се баве животом једне заједнице на локалу. Они су важни из много разлога. Пре свега, овде су значајни јер пружају плурализам мишљења и заправо су медији, говорим за српске локалне медије, овде и једини који уопште пружају простор за различита мишљења, било да су у питању опозиција, власт, критичка нека мишљења која готово да не постоје у националним медијима. Они јесу важни, они су мали јавни сервиси у тим заједницама“, казао је директор Медија центра Чаглавица Будимир Ничић.

Локални медији често служе и као платформа за подизање свести о важним питањима као што су: заштита животне средине, права невећинских заједница, образовање или здравство.

„Мислим да грађани имају доста поверења у локалне медије, више поверења у њих него оне који не покривају локалне теме. Пре свега, локални медији се позиционирају са темама са локала, оно што људе интересује, али имају контекст јер су присутни на терену, знају шта се дешава у заједници. То смо најчешће видели када настају неке кризе или ескалације на терену, када имамо много дезинформација, када су локални медији једини који имају праву слику са терена”, рекао је Марко Миленковић из НВО Нова друштвена иницијатива.

Иако су програми националних и глобалних медија најчешће врло информативни, они никада не могу да буду уско фокусирани на културне, језичке и друштвене норме одређеног региона. Локални медији говоре језиком заједнице и често узимају у обзир специфичности локалног контекста.

„У претходних годину и по дана имали смо пројекат у коме смо користили средство вештачке интелигенције – Пикасу. Ми смо пратили рад, како локалних тако и других медија унутар српске заједнице. Видели смо да заиста, пре свега, по реакцијама на друштвеним мрежама, имамо позитивне реакције српске заједнице када су локални медији у питању. Од локалних медија грађани желе да виде локалне теме и да им у томе верују“, додао је Миленковић.

Оног тренутка када су вести постале роба, стандардизоване су и прилагођене продаји на тржишту. Истина у њима обитава још претежно у програмима и објавама малих, готово герилских медија. Они добар део својих садржаја врло често производе потпуно бесплатно, на добробит своје публике, за разлику од медија и програма које финансирају мултикорпорације или велесиле.

УНС истиче да је од 20 милиона динара, колики је буџет конкурса за електронске медије на Косову и Метохији, остало нераспоређено 1.459.200 динара предвиђених за медије чији су издавачи невладине организације.

УНС истиче да је из записника видљиво да спорне одлуке о расподели средстава нису биле једногласне, већ да се један члан комисије свакој од њих противио. Ипак, готово ниједна његова примедба није усвојена.

УНС и ДНКиМ траже од Министарства да формира комисију која ће обићи медије који су конкурисали, како би непосредно стекла увид у рад, капацитете и професионалност тих медија, као и да након стицања апсолоутног увида у стање на терену, приступи разматрању пројеката и расподели средстава. УНС и ДНКиМ истичу да би им били ради домаћини у тој посети.

УНС и ДНКиМ подсећају да су иницијатори конкурсног суфинансирања медија на КиМ, као и увећања средстава за подршку професионалном новинарству на овом подручју.

УНС и ДНКиМ, узимајући у обзир тешку финансијску ситуацију медија на КиМ,  имају еснафску обавезу да од Министарства информисања и телекомуникација траже поништавање Конкурса за Косово и Метохију.

Тим поводом Kонтакт Плус данас су посетили председник УНС-а Живојин Ракочевић, председница Друштва новинара Kосова и Метохије (ДНKиМ) Ивана Вановац и секретарка УНС-а на Kосову Јелена Марковић.

„Данас обележавамо 25 година рада Kонтакт Плус радија. Са сигурношћу можемо рећи да је прошао читав један век, јер оно што се нашло у ових 25 година, на другим, срећнијим местима, стане у 100 година“, каже Живојин Ракочевић.

Осврнуо се и на бројне људе који су својим радом оставили неизбрисив траг у раду наше медијске куће.

Међу њима су, како је навео, Валентина Чукић, Мирјана Милутиновић, Дејан Симићевић, Жељко Тврдишић, Ивана Вановац, Јелена Марковић, Јасмина Шћекић и многи други који су, како је рекао, „издржали да буду само своји, да буду професионалци“.

„Они су оставили дубок траг у новинарству у ових 25 година да њихов утицај, видљивост, њихово постојање изгледа као да су радили читав један век“, рекао је председник УНС-а.

Према речима председнице Друштва новинара Kосова и Метохије (ДНKиМ), Иване Вановац, Kонтакт Плус радио је од самог почетка био глас урбаног, професионалног и слободног новинарства, те да и данас, после четврт века рада, остаје један од најпоузданијих извора информација на Kосову.

„Kада се сетим Kонтакта, не могу да не будем субјективна, зато што је он био интегрални део мог живота осам година, тако да стварно причам то са емоцијама. Дивно је то што после 25 година ова кућа постоји потпуно неукаљаног имена и данас представља заиста перјаницу међу медијима који извештавају на крајње објективан и слободан начин, тако да ако ко заслужује честитке, ако ко заслужује да постоји не још 25, 50, 100 година, онда је то стварно Kонтакт Плус радио“, закључује Вановац.

Kонтакт Плус се уједно захваљује свим институцијама, организацијама и појединцима, који су нам упутили честитке поводом јубилеја.

Остајемо у контакту…

Програм Kонтакт Плус радија, први пут је емитован, на данашњи дан 2000. године.

Током овог четвртвековног постојања, Kонтакт Плус је постао значајан извор информација, у региону који је погођен променама и изазовима постконфликтног друштва.

Радио је започео са радом у периоду након сукоба на Kосову, када је било нужно обезбедити тачно и професионално извештавање у динамичном друштвеном и политичком окружењу.

Од самог почетка Kонтакт Плус радио је поставио висок стандард професионализма, са посебним нагласком на објективност и непристрасност у извештавању.

С обзиром на специфичности медијског окружења на Kосову, Kонтакт Плус радио је имао кључну улогу у очувању информативне равнотеже и пружања грађанима тачних, релевантних и правовремених информација у турбулентним временима, пуних изазова и криза.

Основни постулат рада Kонтакт Плус радија је професионално извештавање, што је постало препознатљиво кроз године постојања, кроз које смо успели да стекнемо бројну публику.

Kроз све ове године, Kонтакт Плус је наставио да се развија, пратећи савремене трендове у медијској индустрији, али остајући веран својој мисији професионалног и непристрасног информисања.

Од 2012. године, Kонтакт Плус радио је проширио своје присуство и у дигиталном простору, покретањем wеб платформе www.radiokontaktplus.org, која је постала додатни начин комуникације са публиком која је више усмерена на онлине медије и дигиталну интеракцију.

Kонтакт Плус је био и значајан извор обуке за многе младе новинаре. Професионално искуство на Kонтакт Плус радију, стицали су многи новинари и медијски радници који су током својих каријера учествовали у различитим фазама продукције и реализације програма.

Многи од њих, касније су остварили успешне каријере и у другим медијима, где су примењивали овде научено и наставили да развијају своје професионалне способности.

Новинари Kонтакт Плус радија, добитници су многих награда у области радијског новинарства.

Kонтакт Плус је члан и оснивач Kосовске медијске асоцијације (KОСМА), мреже радио станица из различитих региона на Kосову, које производе заједнички информативни програм.

Ова годишњица је прилика, не само да се осврнемо на значајан период који је иза нас, већ и да се подсетимо, колико су професионални и квалитетни медији важни за очување заједнице и стварања веза међу различитим културама и народима, поготово ако се узме у обзир контекст средине из које Kонтакт Плус радио извештава…

Поштована публико, хвала вам за све ове године поверења!

Због вас трајемо и зато останите и даље уз 101.9 MHz!

Када овакве оптужбе, поткрепљене манипулисаним наративима, почну да се шире друштвеним мрежама и Телеграм каналима, постаје јасно да се не ради само о нападу на наш професионални интегритет.

Напади с обе стране су цена професионализма

Нажалост, ово није први пут да се Радио Гораждевац нађе између две ватре. 

У марту 2023. године, наша редакција је била предмет детаљне провере Независне комисије за медије из Приштине, регулаторног тела које регулише законе и медијски спектар на Косову. Уз захтев да предамо комплетну 24/7 архиву програма, сумњичили су нас да смо испостава руског Спутњика. Након анализе, та оптужба се испоставила као бесмислена, али су кроз мониторинг дошли до новог закључка – да коришћењем речи „Метохија“ у свом информативном програму нарушавамо „територијални интегритет Косова“. 

Дакле, пре годину и по дана оптуживани смо за једну ствар у Приштини, а сада, у Београду, оптужују нас за потпуно супротно.

Сећам се како су нас још среедином 2000-их поједини тадашњи српски политички представници у Гораждевцу оптуживали у писмима специјалном предсравнику УНМИК-а у Приштини да „Радио Гораждевац воде српски Талибани“. Истовремено, тим истим властима у Београду слали су писмо са супротним наративом – да смо „издајници и страни плаћеници“. 

Данас, 25 година касније, методе су остале исте: они који не могу да нас контролишу, покушавају да нас дискредитују и елиминишу из јавног простора.

Ко стоји иза „Српског Гласа“?

Питање које се логично поставља јесте – коме смета Радио Гораждевац и зашто баш сада? 

Портал који нас таргетира настао је ове године, а прву вест објавио тек овог месеца. Чудно је да нису кренули ову причу од већих косовских медијиа – оних који су блиски властима у Београду и који режим директно финансира, а који користе идентичну терминологију као ми – одлучили су да нападну и крену од јединог српског гласа у Метохији. Медиј који опстаје без политичких директива и притисака постао је мета јер не пристаје на компромис са истином. Али чак и да су кренули од тих већих режимских медија, такав напад би и даље био погрешан. 

Терминологија коју користимо део је свакодневног новинарског изражавања и није супротна Кодексу новинара. Новинари имају право, али и професионалну обавезу, да јасно и прецизно именују институције и актере о којима извештавају – без политичког притиска и страха од последица. Питање је – зашто су онда кренули баш од најмањег локалног медија?“

Због тога смо, одмах по објави срамног текста, случај пријавили новинарским удружењима и Савету за штампу у Београду. Такође смо поднели пријаву одељењу за Високотехнолошки криминал, јер овакво таргетирање може имати озбиљне последице.

Подршка из новинарске заједнице и академских кругова

У међувремену, ови напади наишли су на јасну осуду новинарских удружења, али и ширу подршку колега и академске заједнице. Бројни новинари, пријатељи радија и универзитетски професори јавили су нам се са речима солидарности, свесни да се овде не ради само о нама – већ о покушају да се угуши свака независна информација и слободна реч.

Зато нећемо ћутати. Не зато што смо безгрешни – далеко од тога. Можда нисмо најбољи и најпрофесионалнији медиј, али поносно стојимо иза свега што смо радили и радимо већ 25 година. 

Иза сваког нашег текста, сваког прилога, сваког извештаја стоји име и презиме.

Не кријемо се. 

А шта стоји иза “Српског Гласа“?

„Радио Гораждевац је увек настојао да буде професионалан, објективан, у складу са законима и Етичким кодексом новинара. Kоришћени термини су искључиво у контексту професионалног извештавања о актуелним догађајима, без било каквих политичких ставова или подршке било којој страни. Наш рад је увек био фокусиран на истину, истинитост информација и поштовање новинарске етике“, истиче Димитријевић.

Овакво таргетирање, напомиње он, веома брзо се шири на Фејсбуку, Инстаграму и Телеграм каналима.

“Планирамо да овај случај пријавимо свим надлежним институцијама, како би се открило ко стоји иза портала, удружењима и организацијама за слободу медија, како бисмо заштитили наше новинаре и осигурали да се овакви напади не понове”, подвлачи Дарко Димитријевић. 

УНС и ДНKиМ напомињу да су термини које користе српски медији на Kосову и Метохији у складу са тренутно важећим законима, који коришћење другачијих израза препознају као кршење уставног поретка и за собом повлаче могућност губитка лиценце за рад, као и да ни на који начин не одражавају личне ставове и опредељености запослених.

УНС и ДНKиМ истичу да је таргетирање и улажење на овај начин у обрачун са новинарима и медијским кућама неприхватљиво, јер би овакво обележавање могло угрозити безбедност новинара и медијских радника. 

Међутим, како истичу, по објављивању текста са информацијама од јавног значаја, уследио је телефонски позив Ставиљеци новинарки Вукосављевић уз питање, зашто се позивају на њено име када су могли да само ставе Матична служба и да немају право на навођење њеног имена.

Из Коссева напомињу да Ставиљеци претходно, током првог разговора, није захтевала да се њено име не објављује.

Затим је, прецизирају, упутила претњу да ће доћи са полицијом у канцеларију.

“Видимо се за два минута. Да да, има да избришеш име из момента или ћу да дођем са полицијом, то ти ћеш да решиш. Имам да те тужим буди убеђена, и ко ти дао број и све“, претила је Ставиљеци новинарки Вукосављевић.

УНС и ДНКиМ тражи од Косовске полиције да хитно истражи овај случај, истичући да су застрашивања и претње новинарима неприхватљиви и да виновници морају да сносе одговорност.

Било је прекасно за 19 убијених, за порушених 39 цркава и манастира, хиљаде кућа и гробова... 

И онда, када се српски народ прошле године у тишини сећао догађаја који му је променио живот и наслеђе, на сајту Радио-телевизије Косова (РТК) осванула је вест, у великој мери преписана од пре 20 година, која је са собом донела очигледан покушај историјске ревизије овог догађаја. 

Након реакције Удружења новинара Србије (УНС) и његовог огранка на Косову и Метохији, сајт РТК је променио вест наглашавајући да је „текст коригован након претходне ненамерне техничке новинарске грешке, због чега се извињавају“.

А након извршене „корекције“ јасно се видело да су „корекције“ формалне, као и да у основи задржавају дух и суштину претходне вести и ниједног тренутка нису обавестиле читаоце и јавност да се ради о лажној вести. 

Ана Марија Ивковић: Не може се више говорити о грешкама, реч је о намерним дезинформацијама  

Новинарка и уредница „Алтернативне“ Ана Марија Ивковић каже за УНС да је РТК прошле године понављајући лажну вест од пре 20 година наставио да намерно шири дезинформације.

„Овде се више не може говорити о грешкама, неразумевању или било чему другом што би могло да се наведе као разлог зашто је објављен поново текст са дезинформацијама о поводу насиља и последицама. Једноставно, РТK је на свом порталу наставио да намерно шири дезинформације и подилази оним деловима албанског друштва који не жели да сносе одговорност због оног што се догодило“, наводи Ивковић.

Oно што је прошло практично испод радара, каже она, јесте да ни други портали на албанском нису урадили свој део посла како је то требало да буде учињено.

Међу медијима на албанском који се сматрају и реномираним и објективним и од поверења, међу којима је и једна агенција, уочена је иста матрица, каже за УНС Ивковић.

„Не прецизирају се подаци о последицама Мартовског насиља по српску заједницу - односно говори се колико је жртава било у албанској заједници, али не и о томе колико је Срба расељено, колико је њих страдало, колико је њихове имовине и храмова СПЦ уништено, док и даље већина медија тврди да је дечак албанске националности који се водио као један од преживелих од групе деце која је ушла у Ибар – испричао да су их јурили Срби, односно да су двојица дечака изгубили животе бежећи пред Србима“, објашњава Ивковић.

Према извештају ОЕБС-а о улози медија у Мартовском насиљу, каже Ана Марија,  преживели дечак није тако тврдио.

„’Тумачење да су дечаке јурили Срби ка реци долази из других извора, као што је Халит Берани, албански активиста за људска права из (јужне, прим. аут.) Митровице. Овакве суптилности нису биле важне приватним и јавним државним медијима, који су почели да емитују и штампају недвосмислене извештаје да су дечаке албанске националности Срби отерали у реку’“ – прецизира Human rights watch у свом извештају од 2004. године.

Kосовски медији који извештавају на албанском језику су, како истиче она, тада још једном показали пристрасност и недостатак професионализма у извештавању у вези са Мартовским насиљем.

„Нити је пружена објективна и слика о догађајима, манипулисано је информацијама, није објашњена комплексност ситуације, селективно су изношене информације, а све како би подржали одређене политичке агенде. Са друге стране, овакав приступ медија отежава разумевање историјских догађаја, помирење, а доприноси даљем продубљивању подела и неповерења међу заједницама на Kосову“, закључује Ана Марија Ивковић.

Јелена Петковић: Ван сваке сумње, потпуно свесни могућих последица

Новинарка Јелена Петковић подсећа да Мисија ОЕБС-а на Kосову у извештају о “Улози медија у догађајима марта 2004 године”, пише да су “без непромишљеног и сензационалистичког извештавања 16. и 17. марта догађаји могли имати другачији исход“.

„'Не би достигли интензитет и ниво бруталности коме смо сведочили или се можда уопште не би догодили’.Извештај посебно истиче да извештавање о фаталном дављењу деце 16. марта није подржано било каквим валидним новинарским изворима, те да је извештавање медија довело до масовних насилних демонстрација 17. марта у којима је, оценио ОЕБС, учествовало око 60.000 људи, у поређењу са 18.000 колико их било на улици пре него што су медији кренули у такво извештавање“, наводи она.

Извештај још подвлачи да су, истиче Петковић, три тада главне тв станице, а посебно РТK, извештавале са неприхватљивим нивоом емоција, пристрасности, непажње и лажно примењене “патриотске” ревности.

„Чак је и угледни дневник Kоха Диторе, 17. марта на насловној страни имао лажну вест. Уочи објављивања извештаја, ОЕБС га је представио представницима медија на Kосову, али су они одбили да прихвате било какву везу између извештавања 16. и 17. марта и злочина који су уследили. ОЕБС је њихову реакцију означио као 'неубедљиву и погрешну’“, каже она.

Од тада до сада, наглашава Петковић, РТK никада није сносио санкције због таквог изваштавања, нити се потрудио да ову грешку исправи.

„Напротив, прошле године су поновили изузетно опасно извештавање, у време подигнутих тензија, и сада, ван сваке сумње, потпуно свесни могућих последица. И опет нису преузели одговорност“, истиче она.

Петковић закључује да је прошла 21 година, а да ми данас живимо оно што се учи у уџбеницима новинарства у поглављима о лажним вестима, дезинформацијама и спиновима.

„Фреквенција и интезитет којом се ‘прима’ лажна вест у јавности, далеко је већег интезитета од истине која следи. То нарочито постаје проблематично када се за лажну вест залепи та премиса “националног” или “патриотског”. И врло је тешко наћи начин да се сви који се информишу на албанском језику, информишу о томе шта се заиста тих дана догађало”, истиче Јелена Петковић.

Прошле године се најмање педесеторо запослених на ТВ каналу РТK2 на српском језику и у српској редакцији РТK1 у потпуности дистанцирало од спорног текста о мартовским немирима који је објављен на порталу РТK-а на српском језику.

Колегијум и руководство канала Радио телевизије Косова на српском језику (РТК2) су у марту на састанку са тадашњим генералним директором РТК затражили да страница сајта на српском језику РТК Live/РТК2 буде у њиховој надлежности, а да се до тада уклони ознака РТК2. Ова страница је преименована је у РТК Live/Српски, како и сада пише.

Поводом овог текста, Удружење новинара Србије (УНС) на Косову поднело је жалбу Савету за штампу Косова (СШК) која је одбијена. У одлуци СШК је писало да је новинар РТК само „описао ситуацију која се десила пре 20 година наводећи да је вест о утапању деце – док их гоне млади Срби – имала велики одјек“.

“Медиј није проценио да су се ‘деца утопила у реци након што су их прогонили млади Срби’, већ је само указао какав је одјек имала таква вест“, наводено је у одговору УНС-у из Савета за штампу Косова.

И док за СШК ниједан члан Кодекса за штампу Косова није прекршен, за тадашњег генералног директора РТК Шкумбина Ахметџекаја објављена вест на 20. годишњицу од Мартовског погрома била је “лапсус”.

“Десило се и жао ми је због тога. Не треба да се стално враћамо историји. РТК и данас сноси одговорност коју је тада имала, емитујући непотврђену вест. Направљена је измена у вести и она је преправљена. Новинар је цитирао политичара који је био на северу поново, позивајући се на вест из 2004. године. Mлад новинар без искуства је објавио ту вест. Наравно да је било и јавног извињења“, рекао тада Ахметџекај.

УНС je тада обавестиo и Међународну (ИФЈ) и Европску федерацију новинара (ЕФЈ), као и још седам међународних медијских и новинарских организација, да је на сајту Радио-телевизије Косова на српском и албанском језику поново објављена лажна информација која је пре 20 година била окидач за догађај, светској јавности познат као Мартовски погром.

Две деценије касније нико није одговарао ни за разорну вест 2004. године, ни за организовање погрома. Јавни сервис РТK је због лажне вести, која је била иницијална каписла за хаос „кажњен“ тако што је новчано потпомогнут за обуку новинара и професионализацију куће. Ни прошле године, након поновљене лажне вести, нема казне, нити реакције на ширење дезинформација РТК која је изазвала узнемирење српске јавности и ризик од трагичних последица за цео простор.

У 2023. години, укупан број евидентираних напада на медијске раднике је 32. Када кажемо укупан, под тим подразумевамо више категорија – притисци, претње, физички напади и онемогућавање медија у обављању посла. 

У поменутом периоду који обилује физичким нападима на новинаре, али и претњама, притисцима и онемогућавањем у раду, УНС на Косову је имао чак и проблем у смислу коме се обратити за заштиту новинара. Подсећамо да су у сукобу који се десио 29. маја, поред грађана учествовали КФОР и Косовска полиција. Све се то дешавало под надзором ЕУЛЕX-а. Дакле, сви органи задужени за сигурност и безбедност су били активни учесници догађаја у којима су новинари били нападани.

Подцртавамо да је УНС на Косову као најактивнији представник медијских радника који долазе из српске заједнице, сваки напад на медијске раднике, без обзира на националну, верску или било какву другу припадност, јавно осудио и моментално се за реакцију обратио како новинарским удружењима на европском и међународном нивоу, тако и надлежним органима задуженим за безбедност.  Нажалост, Удружење новинара Косова није у претходном периоду неговало ову добру праксу. 

Подаци су многобројни и доступни свима. На званичном сајту УНС, под категоријом ДНКиМ, можете наћи сва наша саопштења и реакције. 

У претходној години, бележимо укупно 22 напада  – један физички напад, шест притисака, две претње и 13 ометања у раду.

По тежини, издвајају се:

Малтретирање екипе Радио Гораждевца од стране Косовске полиције у фебруару

Крађа и оштећење помоћног објекта у власништву Ким радија у Чаглавици у мају

Један и једини физички напад  – на новинаре Политике и Јединства на главном мосту у Северној Митровици, када је колегиница Биљана Радомировић задобила лакшу телесну повреду услед ломљења флаше

Покушај уништавања аутомобила колегинце Невенке Медић са портала КоССев, у октобру месецу

Овај месец доноси најозбиљнији догађај – претњу смрћу упућену мејлом редакцији Тањуга. 

О претњама Тањугу

Претње смрћу су стигле на редакцијски имејл новинске агенције Тањуг, 1. октобра, 2024. УНС и СИНОС су одмах тражили да међународне безбедносне службе на Косову хитно пронађу особу потписану као Трим Барди, која је послала ову претећу поруку. 

„Само да знате да пратимо лажи које свакодневно пласирате око државе Косово и Албанаца, као што пратимо кретање сваког новинара ваше псеудомедијске агенције на Косову. Будите сигурни да ће неко од њих добити метак у потиљак следећи пут када буде крочио на тло републике Косово“, наводи се у претњи мејлом.

УНС и СИНОС су позвали Европску (ЕФЈ) и Међународну федерацију новинара (ИФЈ) на солидарност са новинарима новинске агенције Тањуг, а од косовских и међународних институција затражили гаранције за безбедност новинара. 

Овим поводом, УНС на Косову се обратио три пута Косовској полицији, мисијама УНМИК, КФОР, ЕУЛЕX и ОЕБС. Одговорили су УНМИК, КФОР и ЕУЛЕX, и нико од њих није био надлежан, те је једино УНМИК понудио повезивање са њиховим службеником за медијска питања. Полиција се није оглашавала. 

Општи утисци и закључци изведени на основу укупног искуства угрожености новинара српских медија на Косову за претходне две године од када су околности на Косову значајно измењене, у смислу институционалног миљеа који је од новембра 2022. у потпуности под управом већинског албанског становништва, могли би да се подведу под више тачака. 

Статистика из претходне три године, показује да са погоршањем опште политичко-безбедносне ситуације, по аутоматизму, долази и до скока броја напада на новинаре сваке врсте;

Медијским радницима је потребна додатна обука за рад у кризним ситуацијама, боља опрема која ће подићи ниво заштићености на терену, али и додатно упознавање са правима и обавезама медијских радника и уједно са правима и обавезама  представника институција и носилаца одговорности са једне стране, односно грађана са друге стране. 

На основу искуства стечених у првим месецима текуће године, закључујемо да не постоји  поверење медијских радника у рад, ефикасност и ефективност безбедносних органа на Косову. То се дâ закључити из чињенице да смо евидентирали више (четири) случајева угрожавања безбедности, односно неприличног поступања полиције према новинарима на терену, али да у свим евидентираним случајевима, оштећени медијски радници нису желели да удружење јавно реагује поводом тих немилих ситуација. У већини случајева, колеге су процениле да као еснафско удружење, треба да будемо обавештени о њиховим лошим искуствима, али су у појединим случајевима, чак изражавали бојазан да ће уколико се око тога „подигне прашина“, навући још већи гнев на себе, те да ће, аутоматски, њихова, као и безбедност њихових редакција, додатно бити угрожене. 

Као удружење, упућујемо захвалност колегама на свакој информацији која показује поверење у Удружење, и са друге стране, омогућава нам да рационално и објективно поставимо ствари и назовемо правим именом наше проблеме, на којима ћемо радити у наредном периоду.

Ивана Вановац је уредница Радио Косовске Митровице и председницу Друштва новинара Косова и Метохије (ДНКиМ)

Излагање на састанку представника удружења новинара и асоцијација медија из Сталне радне групе за безбедност новинара са новинарима и медијским радницима са Косова

“Од некадашњих 107 запослених, данас нас је остало свега седамдесетак. Иако се већ месецима интензивно трудим да унапредим програм, како у квантитету тако и у квалитету, суочавам се с неминовношћу да због недостатка кадрова започнем гашење појединих емисија. Наглашавам, започињем, јер ће тај тренд гашења после избора кренути вртоглаво с обзиром, на упражњене позиције, али и да је у међувремену због изборних обавеза и припреме програма за Нову годину и Божић, запосленима коришћење годишњих одмора одложено”.

Јовановићева у писму даље наводи да разуме “да је Јавни сервис Косова већ годинама оптерећен финансијским потешкоћама”, али проблем РТК2 надилази искључиво финансијску сферу”.

“Константна забрана попуњавања упражњених радних места, пролонгирање конкурса за набавку опреме, те неусловни и нехигијенски радни простор указују на очигледне покушаје обесмишљавања рада српског канала”.

Указује и на лоше радне услове и непоштовање Статута РТК.

“Од оснивања канала, техничка опремљеност није унапређена, док су радни услови далеко испод прихватљивог нивоа. Иако статут РТК гарантује финансијску и уређивачку аутономију канала, као директор немам увид у финансије. Додатно, закон предвиђа да 10% прихода од маркетинга, уз буџетских 10%, припада РТК2 али, ово никада није спроведено у пракси”.

“Поред чињенице да су трошкови смањени за четрдесетак плата, да нам једва једном годишње екипе добију одобрење за службени пут и рад ван граница Косова, покушаји да месечно бар по неколико радника који у просеку утроструче радне норме наградим бар минимално су најчешће нерешив проблем. Одлив кадрова се у таквим околностима подразумева, а код нас је већ постао алармантан, јер се у исто време не дозвољава  попуњавање упражњених позиција, правдајући се одлукама Борда РТК”.

Јовановићева наглашава да се у појединим другим редакцијама дозвољавају интерни конкурси, конкретно у редакцији на турском језику.

“У покушају да успоримо последице одласка кадрова, ових смо дана најпре добили одобрење ВД генералног директора да колегу који је стекао право на пензију, ангажујемо уговором о услугама, а чији нам останак гарантује наставак документарног програма по коме смо и познати и хваљени како међу гледаоцима, Србима, Албанцима, Бошњацима и Горанцима тако и на фестивалима широм региона. Међутим, и та је одлука поништена”, написала је Александра Јовановић.

Она се осврнула и на недостатак возила.

“У међувремену, од некадашњих седам возила за теренски рад,  користимо два, а од пре пар дана због квара само једно и то у јеку предзборне кампање. Све ово резултирало је са још три најављена раскида радног односа”.

Јовановићева је на крају истакла да “упркос непрекидним обећањима, ништа се не предузима да се промени понижавајући статус РТК2”.

“Због свега наведеног суочена сам са дилемом: да ли након вишемесечног непрекидног настојања да се сачува бар минимум достојанства, наставити  борбу за очување канала, којим се дичили сви у време кад смо га стварали или је поштеније дати оставку и одступити пре него што РТК2 у потпуности изгуби свој смисао и функцију, јер је већ негде неко одлучио да се корак по корак угаси телевизијски канал на српском језику”, закључила је директорка РТК2 Александра Јовановић.

Александра Јовановић за Медија центар Чаглавица: Ваша сазнања су тачна

Медија центар Чаглавица поставио је директорки РТК 2, Александри Јовановић, 17. јануара 2025. године два питања: да ли је добила одговоре на писмо које је послала на више од 30 адреса и која су њена очекивања у вези са тим. Пошто нисмо добили одговор у претходном периоду, питања смо поновили 21. фебруара 2025. године и понудили могућност за интервју. Међутим, данас смо добили одговор:

“До овог тренутка нисам добила сагласност за јавни наступ од свог надређеног, на шта ме обавезује Закон и унутрашњи правилници РТК, што се не односи само на мене, већ и на све запослене у Јавном сервису Косова. Међутим, могу да потврдим да су Ваша сазнања тачна. Писмо сам, вођена интересима РТК2 и одговорношћу према мисији канала на српском језику, као и запосленима, заиста упутила на више од 30 адреса”, навела је Александра Јовановић.

Јовановић је Медија центру Чаглавица потврдила да је послала писмо „вођена интересима РТК2 и одговорношћу према мисији канала на српском језику, као и запосленима", те да га је "заиста упутила на више од 30 адреса”, али је, као и УНС-у, рекла да нема сагласност надређених за јавно изјашњавање по овом питању.

Јовановић је у писму навела да сматра да се “канал, основан на темељу Закона о Јавном сервису, налази пред озбиљним урушавањем”.

“Од некадашњих 107 запослених, данас нас је остало свега седамдесетак. Иако се већ месецима интензивно трудим да унапредим програм, како у квантитету тако и у квалитету, суочавам се с неминовношћу да због недостатка кадрова започнем гашење појединих емисија”, написала је она између осталог.

Јовановић је истакла и да проблеме у раду овог канала отежавају и “константна забрана попуњавања упражњених радних места, пролонгирање конкурса за набавку опреме, те неусловни и нехигијенски радни простор, што указује на очигледне покушаје обесмишљавања рада српског канала”.

Директорка РТК2 осврнула се и на лоше радне услове и непоштовање Статута РТК.

“Од оснивања канала, техничка опремљеност није унапређена, док су радни услови далеко испод прихватљивог нивоа. Иако Статут РТК гарантује финансијску и уређивачку аутономију канала, као директор немам увид у финансије. Додатно, закон предвиђа да 10% прихода од маркетинга, уз буџетских 10%, припада РТК2 али, ово никада није спроведено у пракси”, написала је, између осталог, Јовановић.

На иницијативу УНС-а Ахтисаријевим планом, а касније и Уставом Косова, српској заједници на КиМ загарантован је „један независни ТВ канал на српском језику који ће сигналом покривати читаву територију Косова“.

УНС и ДНКиМ поново истичу да постојећи кабловски канал на српском језику РТК2 не представља нити правно, нити функционално остварење тог уставног права и обавезе косовских институција према српском народу.

УНС и ДНКиМ су и раније указивали да независни канал на српском језику мора да има властити Управни одбор који бира директора, седиште у Грачаници и да морају постојати законски механизми који ће гарантовати независне финансије, управљачку, уређивачку и програмску политику.

УНС и ДНКиМ поново позивају међународне институције, као и српске представнике у институцијама на Косову да инсистирају на потпуном функционисању независног канала на српском језику на Косову.

Рад агенције USAID је стопиран, пројекти широм света који су у том тренутку били у фази реализације, а финансирани су из средстава САД-а, су замрзнути на три месеца због ревизије и неизвесно је шта ће након истека овог рока бити са њима. 

Са директорима и уредницима српских медија на Косову УНС је разговарао о томе да ли је и у којој мери ова одлука утицала на рад њихових медија, с обзиром на то да се већина њих финансира пројектно.

Директорка Контакт Плус радија Мирјана Милутиновић каже за УНС да је овом суспензијом, односно замрзавањем средстава из САД-а, погођена већина српских медија, наводећи да Америчка амбасада у Приштини кроз медијски пројекат подржава неформалну коалицију српских медија.

“То је програм подршке медијским садржајима који указују на спиновање и дезинформације и који кроз медијске пакете промовишу медијску писменост. Постоји и друга, појединачна, подршка медијима од стране Америчке амбасаде. Поједини српски медији имају континуирану подршку Америчке амбасаде и НЕД-а. USAID је на Косову такође подржавао медије кроз иновативне програме  са акцентом на партнерства са НВО”, наводи Милутиновић.

Регионални USAID-ов програм, објашњава она, Internews BMAP, (Balkan Media Assistent Program) имао је медијске партнере на Косову, српске и албанске.

“Кроз овај програм медији су добијали подршку за производњу садржаја, али и консултантске услуге за иновативнији приступ, друштвене мреже, монетизовање садржаја”, каже Милутиновић и додаје да је Контакт Плус радио био један од партнера.

На питање, у којој мери ће ова одлука утицати на албанске медије, Милутиновић каже, да ће сви озбиљнији, информативни медији и медијске организације на албанском језику такође бити погођене овом одлуком о суспензији, јер су спроводиле програме које су подржавале америчке агенције.

Председница Удружења новинара Србије (УНС) на Косову и уредница Радија Косовска Митровица Ивана Вановац подсетила је да је тромесечна пауза у свим програмима помоћи за развој администрације, председника САД Доналда Трампа, значила за медије обуставу појединих пројектних активности.

„Неки медији су у овом периоду у потпуности ослоњени на те пројекте и њихово замрзавање за њих значи тромесечну економску неизвесност, јер након ревизије која се тренутно врши, постоји могућност да ти пројекти не буду настављени“, наводи она.

Српски медији на Косову, каже Вановац, 99 посто прихода остварују управо кроз краткорочне пројекте.

„Премија је ако неки пројекат буде потписан на годину, до годину и по дана. За медијске раднике су пројекти иза којих стоји Амбасада САД у Приштини били својеврсна сигурност, не на дуге стазе али ипак каква – таква сигурност. За мале локалне медије то је озбиљан ударац“, истиче она.

Коректно би било, сматра Вановац, да је нова администрација допустила да се пројекти који су у фази реализације приведу крају, па да их касније, уколико процене да су били несврсисходни и непотребни, евентуално не продужи.

„То би дало времена медијима да се припреме и у међувремену пронађу други извор финансирања. Овако су стављени у незавидну позицију. И онако мале редакције биће редуковане, а то значи да ће доћи и до опадања квалитета рада медија и медијског садржаја, што логично подразумева лошију информисаност грађана”, напомиње председница УНС-а на Косову.

Вановац закључује да не постоје фондови солидарности који би помогли опстанак медија у оваквим кризним моментима и да су они сада препуштени сами себи.

Са друге стране, главни и одговорни уредник Радио Гораждевца Дарко Димитријевић сматра да замрзавање америчке помоћи “неће значајно утицати на независне медије који извештавају на српском језику”.

“Озбиљнија америчка подршка медијима на Косову престала је када је IREX затворио своју канцеларију 2014. године. USAID никада није имао значајнији програм за медије на Косову. Средства која је америчка администрација издвајала за медијске пројекте, генерално за све медије, не представљају ни делић буџета који Влада Србије или Влада Косова издвајају за подршку себи блиским медијима или организацијама”, тврди Димитријевић и додаје:

“Када би се та помоћ власти у Београду и Приштини, која се у већини случајева даје мимо конкурса, укинула, ови медији или медијске организације не би преживели ни месец дана и вероватно би имали више проблема од медија који су навикли да раде са мало средстава. Српски медији на Косову, онај независни део њих, најбољи су пример како се преживљава без новца деценијама уназад”, истиче Димитријевић.

Новинари на Косову су најнезаштићенији по питању безбедности, за разику од осталих у Србији који имају макар привид сигурности, поручио је на састанку  Веран Матић, извршни директор АНЕМ-а, организатора окупљања у Северној Митровици.

На основу извештаја огранка УНС-а на Косову и излагања окупљених медијских радника, утврђено је да новинари немају поверења у органе задужене за безбедност на Косову, да се често не одлучују на пријављивање случајева полицији јер се прибојавају додатних притисака, али и да из тог разлога често не желе јавну реакцију еснафских удружења.

На састанку су новинари и остали медијски радници били у прилици да изнесу своја искуства у којима је њихова безбедност била угрожена. Било је речи о неадекватној реакцији или потпуно игноришућем ставу полиције према нападима на новинаре, неефикасности судства услед чега случајеви застаревају, као и неозбиљности Инспектората за високотехнолошки криминал у погледу расветљавања  претњи  новнарима, што је како се испоставило заједнички проблем и медија на Косову и медија у централној Србији и Војводини.

Недостатак солидарности унутар српске медијске заједнице, истакнут је као још један отежавајући фактор.

Учесници су предложили и прихватили иницијативу да се од сада успостави блискија сарадња медијских радника на Косову са члановима Радне групе за безбедност новинара Србије.

Исказана је потреба за успостављањем сардње косовске и полиције Републике Србије у размени информација везаних за угрожавање безбедности новинара са обе стране.

Полиција, тужилаштва и инспекторати за високотехнолошки криминал су позвани да озбиљно приступају свакој претњи која се упућује на адресе новинара јер, како су навели „таргетирање креира околности за будуће нападе“.

Поновљена је потреба за формирањем Комиије за нестале новинаре на Косову, којих је 17, а чија судбина је и даље нерасветљена.

Према подацима УНС-а на Косову, у протеклих пар година, највећи број директне угрожености новинара и медијских радника, забележен је у 2023. години. Само у неколико последњих дана маја и током јуна месеца, забележено је чак осам физичких напада на новинаре. Током целе те године, бележе се 32 случаја напада на медије – претњи, притисака, физичких напада и ометања у раду.

У 2024. евидентирана су 22 напада, од којих је један резултирао повредом новинара.

Од почетка 2025. закључно са данашњим даном, евидентирано је више случајева угрожавања безбедности односно неприличног поступања полиције према новинарима на терену, али у свим евидентираним случајевима, оштећени медијски радници нису желели да Удружење јавно реагује поводом тих немилих ситуација, како безбедност њих самих и њихових редакција не би додатно била погоршана.

Састанку који је одржан у просторијама Центра грађанске енергије, присуствовали су представници АНЕМ-а Јелена Петковић, Саша Мирковић и Веран Матић, представници УНС-а  Живојин Ракочевић, Ивана Вановац и Јелена Марковић, испред НУНС-а Тамара Филиповић и Раде Ђурић, Вељко Милић из НДНВ, Стеван Ристић испред Асоцијације Медија.

Од медијских кућа, своје представнике су имали РТВ Ким, Медија центар Чаглавица, КоССев, Радио Контакт Плус, Радио Косовска Митровица, Радио Гораждевац, Лист Јединство, Грачаница онлајн, као и дописништва РТС-а, Радио Београда, ТВ Прва и Б92, ТВ Јуроњуз,  Глас Америке.

Састанак је организован у оквиру пројекта „Систем превенције насиља и заштите новинара“, који спроводи АНЕМ у партнерству са Инсајдер ТВ-ом и Центром за развој локалних медија из Пожаревца, уз подршку Делегације Европске Уније у Србији, Норвешке владе и Балканског фонда за демократију, пројекта Немачког Маршаловог фонда.