ДНКиМ
02. 11. 2023.
Трибина о безбедности новинара: Извештавање током кризних ситуација је озбиљан ризик, новинари незаштићени и неопремљени
У протеклих 14 месеци, Удружење новинара Србије на Косову евидентирало је 31 случај онемогућавања рада новинара на терену, физичких напада, претњи или притисака на медије, подаци су изнети на данашњој трибини коју је поводом Међународног дана борбе против некажњивости злочина над новинарима организовало ово удружење.
Председница УНС-а на Косову Ивана Вановац истакла је да се од укупног броја, чак 18 односи на ометање новинара у обављању посла што уључује и онемогућавање извештавања због недостатка превода на српски језик. У осам случајева ради се о физичком нападу на новинаре, а евидентирана су и три случаја притиска и два случаја претњи новинарима.
„ Важно је на данашњи дан поменути да ми и даље трагамо за нашим колегама несталим на Косову и Метохији у периоду од 1998. до 2005. године. Судбина њих 17-оро и даље је нерасветљена. Истраге су обустављене 2013. године када је Еулекс утврдио да нема довољно доказа да би се случајеви даље истраживали. Пре Еулекса, истрагу је водио Унмик. И једни и други су се показали импотентним у ситуацији у којој је ваљало пронаћи одговорне за нестанак толиких медијских радника“ рекла је Вановац.
Додала је да је дужност медијских радника да ангажују сву силу којом располажу како би натерали надлежне правосудне органе – било оне које је посредством својих мисија конституисала међународна заједница, било оне који функционишу у оквиру косовског система, да поново покрену истрагу, пронађу нестале медијске раднике и утврде ко је одговоран за њихов нестанак.
„Њих је седамнаесторо. Никада не смемо да заборавимо да било ко од нас може бити осамнаести. Оног момента када будемо загребли по некој истини која може да засмета неким структурама, постоји реална опасност да нам се деси нешто слично. Да бисмо то спречили, ми морамо да инсистирамо на покретању истрага, на расветљавању њихових судбина. Сваки пут када отћутимо на помиловање злочина, ми шаљемо поруку да је сасвим у реду и сасвим легитимно напасти једног медијског радника, јер нема разлога да се плашите да ће вас ико икада позвати на одговорност, процесуирати а камо ли санкционисати за то злодело“ рекал је Вановац.
Главна и одговорна уредница Радија Косовска Митровица Маја Фићовић, уједно докторанд на Одсеку медији и комуникација на Факултету политичких наука београдског Универзитета, на трибини је изнела резултате свог истраживања на тему безбедности новинара, који показују да је у свега пет дана након немира у Звечану 29. маја 2023. године, евидентирано чак 20 напада на новинарске екипе.
„Током истраживања о томе колико су новинари били безбедни у периоду од 26. маја када су одржани први протести у Звечану, до краја јуна, учествовало је десет новинарки. Констатовано је да услови нису били идеални за извештавање, чак да су били погоршани након више хапшења која су се догодила на северу Косова. Тада су грађани према представницима медија, реаговали негативно и насилно, сматрајући да њихови снимци и фотографије које објављују доприносе идентификацији осумњичених лица“, навела је Фићовић.
Да је тако, потврдила је и Даниела Томашевић, главна и одговорна уредница Радија Контакт Плус која је такође свих тих кризних дана, била на терену.
„У периоду о коме причамо, новинари су били вишеструко угрожени. Посебно бих издвојила 26. мај, 29. мај и 13. јун. На првом месту, били су физички угрожени. Новинари на терену нису имали адекватну опрему коју изискује кризна ситуација – нису имали гас-маске, панцире, шлемове… Били смо сами препуштени себи“ истиче Томашевић и напомиње да су новинари 29. маја у Звечану тражили помоћ од безбедносних структура, како међународних тако и косовских, али да они нису били у могућности да је пруже.
Други апект угрожености је прем речма Томашевићеве, антагонизам грађанства.
„Новинари су тих дана били означени као непријатељи грађана. Морали смо да будемо обазриви и да се бранимо на више нивоа, а заправо, ми смо само били на терену. Издвојила бих и 13. јун (дан хапшења Милуна Миленковић прим. ред.), када је новинарима било забрањено снимање. Новинари можда нису забележили те догађаје, нису имали камере, али су свакако извештавали са терена. И тада су били међу грађанима“ напомиње Томашевић.
Фићовић наглашава да се тих дана нетрпељивост према медијима, са терена слила и на друштвене мреже где су новинари називани погрдним именима док је њихов рад коментарисан негативно.
Новинари су били изложени вербалном насиљу, али упркос високом ризику, остали су на терену .
Важно је истаћи. Напомиње Фићовић, ослањајући се на резултате свог истраживања, да новинари у великом броју случајева нападе на свој професионални али и физички интегритет нису пријављивали јер како напомињу, немају поверења у косовске безбедносне институције.
„Разлози за то су и лоша искуства из прошлости, непрофесионални рад одговорних за процесуирање напада. Новинари су уверени да у истрази не би дошло до неких већих резулатата“ наводи Фићовић.
Политичка клима умногоме одређује однос према новинарима. Заоштравање политичког говора на вишим инстанцама, према њеним речима, јача притисак на новинаре и од стране грађана али и од стране уредника у редакцијама за које раде.
Томашевић додаје да је недостатак јасног става међунаропдне заједнице, утицајних политичких субјеката као и јавних личности чије мишљење нешто значи, у том тренутку погоршало стање, те да би недвосмислена осуда насиља над новинарима у тим тренуцима била од велике користи.
Накнадно, осуде су стизале појединачно са тих инстанци, али делује да је било касно. Једино су новинарска удружања, према казивању учесника трибине, реаговала одмах, док су се сви остали, укључујући чак и организације цивилног друштва, са осудама оглашавали, рекло би се, након вишедневног премишљања и вагања.
Решење за побољшање положаја новинара и њихове безбедности уопште, креће од локалног нивоа, сматра Томашевић.
„То мора да крене од утицајних личности, политичара и тако редом до централног нивоа. Читаву ову атмосферу антагонизма према новинарима, стварају управо политичари. Онда ту долази и међународна заједница. Она најпре може финансијски да подржи новинаре, али свакако да је свака осуда добродошла. У првом реду ту је ОЕБС, али и сви други међународни актери који су присутни на Косову“ поручила је Томашевић.
Напомиње, да упркос веома тешким и ризичним условима, новинарске екипе које на Косову извештавају на српском језику су током претходног периода одрадиле одличан посао. Позвала је све који желе да добију праве и проверене информације о дешавањима на овом подручју, треба да се ослањају на локалне медије.
Закључак би, према речима Фићовићеве, био да извештавање током кризних ситуација заиста повлачи озбиљне ризике, да су новинари на терену неопремљени и незаштићени, да немају поверења у провосудни систем, те да нема изгледа да ће се ситуација у скорије време побољшати.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.