ДНКиМ
14. 08. 2023.
Сентић: Грађани и новинари на Косову имају право да документе добијају на српском језику
Институције на Косову често не поштују уставну и законску обавезу које им прописују да одговоре странкама/новинарима узвраћају на језику на којем је захтев или питање упућено.
Последњи у низу оваквих случајева је Одлука Министарства унутрашњих послова на жалбу новинарке РТС-а Светлане Вукмировић којом јој се потврђује забрана уласка на Косово и Метохију, а коју је Вукмировић добила на албанском језику.
Заменик Омбудсмана на Косову Срђан Сентић каже да су поштовање Закона о употреби језика и примена српског језика у институцијама парадигма положаја српске заједнице и осталих невећинских заједница.
“Ретке су институције које спроводе члан 5. Устава Косова и Закон о употреби језика. У већини су оне институције у којима се језичка права свакодневно крше”, истиче за Удружење новинара Србије (УНС) Сентић.
Закон о приступу јавним документима прописује да грађани, новинари и организације, поред права да затраже одређени документ на увид, имају право да га добију на оба службена језика.
“Документ мора да постоји на оба службена језика. Комуникација између подносиоца захтева и институције се мора одвијати на једном од службених језика који одабере странка”, каже Сентић, прецизирајући:
„Према члану 4, став 4.2. Закона о употреби језика, појединац има право да комуницира и прима доступне услуге и јавну документацију од централних институција Косова на било ком службеном језику. Све централне институције (важи и за локалне, прим.нов.) су дужне да осигурају да појединац, у конкретном случају новинар, може да оствари комуникацију и добије доступне услуге и јавна документа од органа и институција на службеном језику. Став 4.5 овог Закона даље каже 'званични подаци и званична документа биће чувани и издавани на званичним језицима'“, објашњава за УНС Сентић.
Заменик Омбудсмана на Косову напомиње да уколико се примена овог Закона не поштује, новинар може одмах да упути захтев да се комуникација одвија на службеном језику по избору.
“Уколико се право на приступ документацији и комуникација не омогуће на службеном језику по избору, новинар се може жалити Канцеларији повереника за језике која је прва следећа инстанца. Ако ни поменута Канцеларија није у могућности да реши захтев или жалбу остаје могућност жалбе Канцеларији заштитника грађана (Институцији Омбудсмана). У свим овим случајевима новинар се може позвати на кршење члана 5. Устава Косова и горе наведених чланова Закона о употреби језика”, објашњава Сентић.
Напомиње да чак и да Закон није тако изричит, дух закона је такав да је обавеза двојезичности на институцији, а не на грађанима/новинарима.
“У институцијама није присутна активна понуда избора службених језика, у смислу да се службеници обраћају странкама на оба службена језика. Међутим, на основу одговора странке комуникација се наставља на службеном језику по избору”, каже Сентић.
Указује да је чешће присуство игнорисања законске обавезе о двојезичности и онда када је јасно на ком језику се тражи одговор.
“У таквим ситуацијама добро је указати да се по Закону о употреби језика захтева одговор на одређеном службеном језику, у овом случају српском, како би у случају грешке било лакше доказати намерну дискриминацију”, објашњава он.
На питање коме се новинари у случају кршења Закона о употреби језика на конференцијама, као и приликом слања саопштења из институција могу обратити и указати на проблем, Сентић каже да је прва инстанца увек институција која крши Закон.
“Тек након што тај захтев не буде услишен, пожељно је жалити се Канцеларији повереника за језике и коначно Институцији Омбудсмана”, напомиње он.
Сентић истиче, да су Канцеларија повереника за језике и Институција Омбудсмана на Косову слале низ препорука централним и локалним институцијама и апеловале да се комуникација истовремено мора одвијати на оба службена језика.
Међутим, како истиче, недостатак казнених мера доводи до осећаја некажњивости и понављање оваквих поступака.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.