Насловна  |  Деск  |  Преписка о укидању ПДВ-а на ћирилична издања (2015)  |  Зашто толико стидљиво користимо своје писмо
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Преписка о укидању ПДВ-а на ћирилична издања (2015)

08. 07. 2015.

Аутор: Милош Бућић Барајево Извор: Вечерње новости

Зашто толико стидљиво користимо своје писмо

У "Новостима" од 1. јула 2015, у рубрици "Ставови, полемике, писма" огласио се и Ђоко Стојчић, у писму под насловом "Спасимо нашу ћирилицу и српски језик".

 

Поред Стојчића и раније су се оглашавали у нашој штампи истакнути појединци, најчешће из области просвете и културе. Но, то су ипак појединачна мишљења без масовније подршке и акције, па личе на вапаје у пустињи. Као и огромна већина грађана у Србији, прихватам његово мишљење, као и остала слична мишљења.

У Уставу Републике Србије члан 10 гласи: "У Републици Србији у службеној употреби је српски језик и ћириличко писмо. Службена употреба других језика и писама уређује се законом на основу Устава".

Нисам сигуран да је то све регулисано како желимо, мада, ако је и регули сано, сви знамо да се не поштује. А зашто?

Погледајмо прво српски језик који је данас мешавина са бројним кованицама из страних језика, чак и онда када за поједине изразе имамо сасвим адекватне и разумљиве речи.

Обично те нове кованице одударају од норми и правила нашег језика, што обично јавне говорнике не брине. Они махом желе да покажу своје знање и памет.

Велики број грађана не познаје енглески ни друге језике, па су им те накарадне туђице нејасне и треба им преводилац.

Што се тиче писма свима је јасно да огроман већина грађана Србије жели да сачува своју ћирилицу у широј употреби.

Међутим, чињеница је да латиница доминира. Наши људи, за разлику од неких грађана суседне Хрватске, немају ништа против "туђег" писма.

Без латинице се данас не може комуницирати са западним земљама. Она је неопходна у науци, техници и привреди. Нико нам је није силом наметнуо.

Латинично писмо је наметнуо општи напредак човечанства и ми је прихватамо као такву, али то не значи да треба да дозволимо умирање ћирилице. Ми желимо да та два писма буду равноправна у свакодневној употреби да не заборавимо своје порекло и национални идентитет.

Познато је да је Немања на самрти своме сину Сави упутио темељну мисао, ако желе општи напредак земље, да чувају свој језик и писмо, па ће тако  сачувати и своју државу, веру, нацију.

Мислим да ту велику мисао морамо следити, ако смо његови потомци. Ево неколико примера да то не чинимо колико треба: Зачуђујуће је да се само "Политика" и "Вечерње новости" штампају ћирилицом.

Све мањи број књига се штампа ћирилицом. Ретке су радње и установе чије су табле написане ћирилицом. Ретки су чак и службени дописи ћирилицом.

Ни регистарске таблице на колима нису написане ћирилицом, осим стидљиво неким малим словима? Било би пожељно да се ми као слободан народ национално одредимо, хоћемо ли да чувамо своје писмо и језик. На том плану сада влада неко затишје. Питамо нашу власт да објасни зашто је то тако?

Познато је да је наш народ вековима, чак и у најтежем ропству, очувао све националне особености. Зато верујем да ћемо то и даље успешно чинити ако будемо сложни и вољни.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси