Преписка о укидању ПДВ-а на ћирилична издања (2015)
26. 06. 2015.
Бућкало
Постигао сам висок степен сагласности са Жарковићем, што није мала ствар, ако имамо на уму високе Жаретове критеријуме.
Пише, дакле, Жаре у уводнику најновијег броја „Времена“ - видех само најаву на интернету, још не подигох дупе да одем до трафике и купим „папирно“ издање - да никада није био ближи да се сагласи са мојом „бомбастичном“ реченицом о Љиљи Смaјловићки као промотеру „цизелираног оријенталног покварењаштва“.
Не знам - овако без увида у остатак текста - шта је ту „бомбастично“. Мени се чини да сам - уважавајући Пановићев и Митровићев страх од утуживања - дао све од себе да „упристојим“ изјаву.
А каква би изјава била да нисам морао да водим рачуна о компанијским интересима, то не бих желео ни ја да чујем.
Нека и остане неизговорено. Али мило ми је што сам у сагласју са Жарковићем, можда ми и опрости оне заборавих начас да је Црногорац - женске полне органе и прочаја, јер је постизање сагласности о апсолутној даљој неодрживости терора „бранитеља“ српства, што но се у теорији каже, sine qua non.
Истиче време овој заједници, ако се то тако може назвати, да јој из дупета у главу дође сићушна разлика између „српства“, бранитеља „српства“ и чињенице да Срби, ма колико били небески народ, имају метаболизме, нагомилане рачуне, свакакве земаљске потребе и да напрости морају да постоје. Па било да читају на ћирилици или латиници.
Ваљда је то јасно и професионалним „бранитељима“ идентитета и српскости, дочим на - и врапцима јасне аргументе - одговарају подметањима, дисквалификацијама, денунцијацијама и осталом, у овој несретној земљи, и даље курентном робом.
Ето, да вам преведем, „наши орлићи“ покорили свет, а потплаћени душмани траже рупу у закону и тврде да је противзаконито да новине које на ћирилици телале о успеху наших орлића буду ослобођене ПДВ-а.
Они који су одрасли поред овећих река знају да се сомови хватају на такозвано бућкало. Како ради фамозно бућкало? Једноставно, врло једноставно, Млатиш веслом по површини реке, сомови помисле да им се горе, на површини, указала баш сјајна прилика, појуре горе и ... Шта да вам причам? Заврше - у бољем случају на удици, у горем - у експлозији динамита. И нама се то, иако начелно нисмо сомови, редовно догађа.
Час смо на удици, час у експлозији динамита. Незгодна ситуација, компликована непријатношћу околности да нам се - у од државе потпомаганим медијима - непрестано упумпава у главе да је баш добро и баш „српски“ нахватали се на бућкало и бити разнет у експлозији динамита, а да пропаганда свеопштег уништења треба да буде изузета од пореза. Мислите о томе. Ако још можете.
Коментари (6)
Остави коментар28.06.
2015.
okanite se naćefleisanog pisca
aman ljudi (iz uns) prestanite više da pridajete značaj naćefleisanom basari. bar dok se ne izvini onom enigmatičaru kom je podmetnuo navodnu izjavu na kojoj je temeljio jednu od svojih, odavno dosadnih, kolumni.
Одговори27.06.
2015.
Mukica
Siroti Basara.
ОдговориMukica.
Ko još ima vremena da čita šta on trabuni.
27.06.
2015.
Bućkalo
Pitam se da li ekselencija Basara pročita šta je napisao? Kad nema drugog načina da budeš prisutan u javnosti skandal je najbolji put. Ovo što Basara "piše" je skandalozna konfuzija delirijum tremensa i nije vredno vremena utrošenog za čitanje. Sramota!
Одговори27.06.
2015.
Re: UMIŠLJENOST
Bravo za ovaj komentar.
ОдговориDodao bih: nema veće i teže bolesti od umišljenosti. Pa još gore,ako se ona održava maliganima...
26.06.
2015.
Condicio sine qua non
Ствартно је вријеме, има право Бућкало (алијас Светислав Басара), да нам свима дође из д..... у главу да овакве лумпкњижевнике не називамо српским, те да им нема мјеста међу великанима славне српске књижевности. Овако примитивно пишу смо они који су огрезли у мржњу или у нешто друго. Поставља се озбиљно питање, да ли има смисла, због младих, потомства, објављивати свакојаку будалштину и лапрдње .
ОдговориМолим вас објавите овај мој текст из 2009 године као осврт на текст "Бућкало".
петак, 25. септембар 2009.
ЖАЛОСНО ПОЗОРИШТЕ ИНТЕЛЕКТУАЛНИХ ЛУМПОВА
„Издајице презиру и они којима услуге чине“
Тацитус
Читам више од педесет година. У најжешћим полемикама или интелектуалним „обрачунима“ великих умова, и не само великих, нисам прочитао тако прљав текст као што је текст извјесног Светислава Басаре под насловом „Жалосно позориште сенки“. Није ми намера у овом осврту да браним Коштуницу, Вукадиновића, Антонића и све неспоменуте (како их у погрдном смислу назива патриотама) на које мисли Светислав. Посебно што су наведена тројица у Светиславовом тексту паметнији од моје маленкости и имају више могућности да се заштите од лумпенкњижевника (лумп, лумпови- немачки – одрпанац, скитница, пробисвијет, пропалица, пијаница). Е, на овом задњем значењу те немачке речи, чекао сам Светислава. И данас у МСП-у круже приче о понашању тога изванредног и опуномоћеног амбасадора Савезне Републике Југославије на Кипру.
У народу се каже: „Храни куче да те угризе“. Господин В. Коштуница је лично као Председник СРЈ потписао акредитиве наведеном лумпенкњижевнику. Тада сам у једном недељнику (као и у неким другим дневним листовима), где сам се јављао у сваком броју (нисам желио да ме назову колумниста, јер би ми то, због неких колумниста, била увреда) писао ко зна који текст по реду о дипломатији, односно кадровању у дипломатији. Супроставио сам се постављењу неких амбасадора, међу којима сам (осим онога у каубојској одежди, шестомесечног амбасадора у САД Ст. Протића и др.) споменуо Светислава. На тврдњу првог Досовог министра иностраних: „да нам је потребно што више књижевника на местима амбасадора, као што су били Дучић, Андрић, Ристић, Црњански, Ракић“, одговорио сам да су познати књижевници прво били дипломати, професионалци, а онда књижевници. Писао сам господину Коштуници да не подлијеже таквом кадровању, да не потписује акредитиве. Међутим, свих 18 партија ДОС-а имале су своју квоту, као што сада имају партије у коалицији. Слали су у дипломатију, и то на висока дипломатска места, возаче, кафеџије, Сорошове стипендисте, људе без знања језика, шуре, тетке, пријатеље(це) из кафане, „менаџере“, итд.
У једном „Утиску недеље“, гостовао је са Кипра, о трошку нас пореских обвезника, изванредни и опуномоћени дипломатски шарлатан Светислав. На питање утискачице да опише један радни дан амбасадора, Светислав је рекао: „Дођем у Амбасаду у кравати (ха, ха), потпишем неколико налога, као и налог за тоалет папир, ха, ха, ха …“. Да ли се могла очекивати и у овом његовом тексту другачија терминологија: „заведени преварени…“, „идеолози српског бандитизма“..., „патриотизам какав замишља Коштуница (није ово први пут да је опљунуо по Коштуници, опњунуо је ОН по њему док је био председник Владе), а теоријски уобличавају Вукадиновић и Антонић…“, затим „они су лумпенинтелектуалци, неспособњаковићи, лопови“…“Бошко Буха надахнут комунистичком паламудњавом“… (узмимо да су комунисти били највећи зликовци, ова терминологија је срамна), пријети ОН „прекршајно и кривично“…“кукњава због бомбардовања“ (која дрскост према погинулој невиној деци), итд.
Нажалост, политикантсво Светислава победило је књижевника. Сврстао се у групу острашћених, или како их зову „јахачицама апокалипсе“, где му није место. Понаша се острашћено политички и политикантски, са јасним нарученим погледима. Светислава подржава интелектуална фукара, која јавно говори о Србима (и патриотизму) најгоре, да су кољачи, геноцидни и др. Каква је разлика између Светислава и Сплићанина Керума. Никакава.
Иако смо навикли, а тако ми Бога и огуглали, да на свим медијима читамо и слушамо свашта, текст овога „српског културног посленика“ је испод сваког нивоа. Иако „папир трпи све“, овај текст је поцрвенио од стида. Овакви текстови имају злобу и примитивизам, простачко ругање и блаћење, далеко су од неког интелектуалног приступа савременој проблематици, острашћени су, нема у њима толеранције, унутрашње логике, постали су редовна појава, рекао бих, постали су дика нашег уздрманог моралног миљеа.
На крају, и у овом тексту нешто смрди: то су оне мисли својствене непријатељима овога напаћеног народа, чији је циљ да ослабе, понизе и ућуткају целу популацију, посебно српску елиту, што се врло често користи у различитим поводима.
Све се улоге мењају у жалосном позоришту лумпова.
Извор НСПМ
26.06.
2015.
Znameniti Užičanin
Da li ovaj "znameniti Užičanin" ponekad počita ono što napiše ili samo "svira u trubu" do
Одговориiznemoglosti...