Преписка о укидању ПДВ-а на ћирилична издања (2015)
25. 06. 2015.
Борба за очување ћирилице није шовинизам
У тексту "Спасавајмо латиницу", који је написао генерални директор и главни уредник Компаније "Новости", Ратко Дмитровић, поред осталог је истакао да се у Београду од девет дневних листова само "Вечерње новости" и "Политика" штампају на ћирилици у циљу очувања традиције, континуитета, националног јединства и симболике, те да су запослени у ова два листа изашли са идејом да их држава ослободи плаћања ПДВ.
Али, грудобрани "либералне Србије" отпочели су кампању за одбрану латинице у Србији од распојасаних српских националиста. Аутор овог текста сасвим је у праву, јер традицију морамо сачувати, иначе ћемо нестати као нација.
Држава треба ове новине да ослободи плаћања ПДВ. Осим тога, српски језик и ћирилично писмо су уставна категорија и у службеној су употреби док се службена употреба других језика и писма уређује законом на основу Устава РС.
Душебрижници латинице, вероватно, када говоре о српском национализму алудирају на шовинизам, а можда и на нацизам, који немају никакве везе са национализмом.
Отуда, морам да их подсетим на дефиницију ових појмова.
Нација је народна заједница настала на основу друштвене поделе рада у епохи капитализма на компактној државној територији, а у оквиру заједничког језика, културе, обичаја и религије. Стога бити националиста значи волети свој народ и поштовати све његове атрибуте, без националне искључивости и мржње према другим народима.
Супротно национализму, шовинизам је појам који означава мржњу према другим народима, а потиче од имена француског војника Шовина, поклоника Наполеонове освајачке политике угњетавања и истребљивања других народа, засноване на идеји о супериорности њихове нације.
Нацизам, који је скраћен назив за Националсоцијалистичку немачку радничку партију, коју је основао Адолф Хитлер 1919, заснован је на теорији о чистоти и надмоћности германске расе, на апсолутном принципу вође, укидању личних слобода и моралних обзира и остваривању свог злогласног "животног простора", примењујући Ничеову мисао о масовном убијању и пљачкању поробљених народа.
Значи, разлика између национализма и цитираних партија није само терминолошка, већ есенцијална,и то се мора имати у виду.
Ово истичем и због тога што има још интелектуалаца који, случајно или тенденциозно, када је у питању српски народ, не праве разлику између наведених појмова.
Српски националисти никад нису водили освајачке ратове, већ само одбрамбене, па је тако било и у последњој деценији прошлог века. Бранили су животе и огњишта свог народа од шовиниста других нација, што и сада чине, али не ратовима, већ мудром политиком. Колико ће у томе успети, показаће историја.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.