Преписка о укидању ПДВ-а на ћирилична издања (2015)
22. 06. 2015.
Ћирилично подметање
Љиљана Смајловић, главна уредница „Политике“, није лицемер: она кад се наљути „шутне у јаја“, и то је особина коју ценим. Сад се наљутила због мог текста у „Блицу“ од прошлог понедељка, замахнула је ногом, али је промашила. Догађа се то. Реч је о тексту „Ћирилична професија“, у коме сам писао о иницијативи „Политике“ и „Вечерњих новости“ да листови који се штампају ћирилицом буду ослобођени плаћања ПДВ.
Да није толико љута, можда би пажљивије прочитала оно што сам написао и паметније и поштеније то тумачила у „Политици“ од недеље у ауторском тексту с насловом „И догодине на ћирилици.“
Нисам написао да је иницијатива глупа и смешна. То сам написао о образложењу иницијативе и остајем при ономе што сам написао.
Ево, уосталом, тог дела текста из „Блица“ од 15. јуна:
„Мени су, како се то каже, 'упале у око' три занимљиве формулације. Прво, да ће заштитом 'нашег писма' бити заштићен углед професије; друго, да ови листови нису поклекли пред таласом таблоидног новинарства и, треће, следствено томе, због тога су се 'одрекли дела тиража'. Тешко је одлучити се да ли је овакво образложење више глупо или смешно. Професионалност новинара мери се оним што је написано и објављено, а не врстом писма. Два поменута листа стиде се, ваљда, неких својих бљувотина и написа из неко тако давних дана када су професију довели до најнижих грана доказујући да памет и поштење не иде под руку с врстом писма. Могао бих та непочинства да набрајам и без увида у документацију, али је чињеница да су били брука за професију, све на ћирилици. Открива се, међутим, да ћирилица има и лековито својство спречава да се поклекне пред таблоидним новинарством. Ма хајде! Шта ће бити сутра ако се изгласа то укидање пореза па таблоиди одлуче да Сорајине сисе описују другим словним знацима. И треће, како предлагачи кажу, због тога су се 'следствено томе' одрекли дела тиража. Није баш најјасније да ли се то догађа због присуства ћирилице или одсуства сиса.“
А како ми је Смајловићка одговорила? Ћирилично, наравно. Ни речи о суштини мог текста него о нечему што сам својевремено рекао и написао о Мирославу Мишковићу, а нема ама баш никакве везе с темом. То је подметање, плачљиви позив на родољубно утркивање. То не служи „Политици“ на част, а доказује моју основну тезу да се професионалност, у овом случају главне уреднице, мери оним што је написано и објављено, а не врстом писма.
Можда би било боље да сам овај одговор упутио „Политици“, али још ономад, кад су Смајловићку пре пет година срамно најурили с позиције главног уредника, рекао сам јавно у тексту у „Политици“ да нећу, због солидарности, да пишем за „Политику“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.