ДНВ-УНС
21. 08. 2026.
Хоће ли карикатура у медијима наставити да осликава нашу стварност?
Док медији све ређе отварају простор за карикатуру која је деценијама била огледало друштва, духовит и оштар коментар свакодневице који је читаоцима често нудио више од текста, данас је све је мање места за овај облик новинарског изражавања, али и активних аутора који се њоме баве.
У жељи да се допринесе опстанку карикатуре, у Суботици је покренуто удружење ,,Галерија сваремене карикатуре Миленко Косановић“, која носи име вишеструко награђиваног аутора, лауреата највећег домаћег признања за новинску карикатуру „Златни Пјер“ и почасног грађанина Суботице.
О плановима Галерије причали смо са њеним оснивачем Немањом Косановићем.
Колико Вам очево име и углед помажу да окупите људе, а колико Вам то представља притисак и обавезу?
Очево име ми у сваком случају олакшава контакте са уметницима, јавношћу, институцијама. Са друге стране осећај обавезе је такође присутан - како да сачувам заоставштину, тако и да наставим правим путем, професионално, етички, на највишем нивоу баш како је то и Миленко радио.
Приликом оснивања ,,Галерије савремене карикатуре Миленко Косановић", учествовали су и Миленкови пријатељи др Родољуб Ђурић, Перо Шуњка као и Миле Тасић у чијој смо "Т Галерији" одржали састанак на коме смо донели одлуку о оснивању Галерије.
С обзиром на то да су и они стали уз овај пројекат и да су у питању људи са вишедеценијским учешћем у јавном животу Суботице захвалност, али и одговорност осећам и према њима.
Да ли је у плану нова ретроспективна изложба радова Вашег оца?
Ретроспективна изложба Миленка Косановића, попут оне коју смо организовали 2024. у вестибилу Градске куће у Суботици није планирана, али смо разговарали да у будући програм уврстимо изложбе које ће обухватати одређене стваралачке фазе Миленковог рада, где би се сваке године представила једна фаза. Напоменуо бих да се ретроспективна изложба из 2024. налази у нашој архиви и да је можемо представити и другим градовима.
Да ли ће једна од активности удружења бити и дигитализуја очеве архиве како би се трајно сачувала њена вредност?
Један о почетних циљева је управо било то, да завршимо поступак дигитализације комплетних радова и архиве Миленка Косановића, да прикупимо одређени број Миленкових карикатура које нам недостају, а налазе се углавном у различитим новинарским редакцијама и у архивама других колега. Циљ је био да их прикупимо у дигиталном облику, како бисмо комплетирали све што је Миленко стварао у свом петодеценијском активном стваралачком периоду.
Након тога, увидом у оно чиме располажемо дошли смо до идеје да сачувамо, колико је у нашој могућности и свеукупан материјал који се односи на карикатуру, да почнемо да зовемо Миленкове колеге и покушамо да у Суботици изградимо једно чвориште и место за карикатуру, где би љубитељи ове врсте уметничког израза могли да виде интересантне карикатуре, али и да сретну и попричају са ауторима који су их начинили.
Планирате ли укључите и младе ауторе, дигиталне цртаче и стрип уметнике, или је фокус искључиво на традиционалној медијској карикатури?
Укључивање младих аутора је увек позитивно и нешто чему тежимо. Имамо у плану да организујемо и радионице цртања карикатуре у циљу промоције и очувања карикатуре као специфичног уметничког израза.
Отворени смо и за нове ствари, технологије, трендове који су изнедрили младе ствараоце који полако граде свој уметнички пут. Интересантно је да смо од почетка придобили симпатије и значајног броја музичара, тако да бих рекао да је ово једна културна иницијатива која има шансу да постане својеврсна платформа пре свега за карикатуру, али и за све ауторе аудио визуелне уметности.
Миленкови радови су деценијама излазили у Суботичким новинама, али и у многим другим листовима. Где карикатуристи данас могу да објављују своје радове?
Уколико се осврнемо на прошли век и генерацију карикатуриста која је стасавала 60-их година, а којој је Миленко припадао, и упоредимо њихове могућности са садашњом генерацијом аутора искуства су различита.
Некада је на територији од Суботице до Новог Сада постојало, осим локалних редакција, и издање Весели Свет. Многи тада млади карикатуристи су управо тамо добијали простор и могућност да објаве своје радове. Такође. ту је била и редакција новосадског Дневника која је давала простора ауторима и управо су се у овим издањима многи аутори афирмисали.
Појавом интернета и дигитализације простор за објављивање радова се у великој мери "сели" и на веб, где поједини млађи аутори одлучују да објављују своје радове.
Технички гледано и дигитално доба је прилично сложено за младе ауторе како због "трансфера" карикатуре из штампаних издања у дигитална, тако и појавом вештачке интелигенције која је у овом случају „пречица” тј. место за једноличне инстант илустрације које не могу да замене реалан ауторски рад.
Оно што примећујемо у последње време и где влада експанзија је портретна карикатура, али она комерцијална. У овом сегменту су углавном аутори који пристају да цртају по жељи наручиоца. Они врло вешто користе интернет за презентацију и пласман радова.
Постоји ли могућност покретања локалног фестивала или салона карикатуре у Суботици који би окупљао ауторе из региона?
Ако узмемо у обзир да је Миленко са пријатељима и колегама успешно направио неколико фестивала савремене карикатуре свакако нам је жеља да се Фестивал карикатуре у Суботици настави.
То је велики пројекат, финансијски и логистички врло захтеван, али чим се створе услови сигурно ћемо почети да радимо и на томе. У међувремену смо два пута сарађивали и појављивали се са малим изложбама портретне карикатуре на Фестивалу европског филма на Палићу и то је била дивна сарадња.
Када је реч о финансијском делу, који је план да удружење буде финансијски одрживо?
Од самог оснивања циљ нам је да ,,Галерија савремене карикатуре” буде непрофитна организација и да сва дешавања која организујемо буду бесплатна и доступна свима. Досадашњи рад Галерије искључиво финансирају чланови и оснивачи удружења.
Колеге из ЕУ са којима смо у контакту су заинтересовани за прекограничну сарадњу, али за сада још нисмо реализовали те планове.
На који начин вам професионална удружења, као што је Удружење новинара Србије може помоћи?
С обзиром на то да је тренутно удружењу приоритет да обезбеди простор како би могло у континуитету организовати културна дешавања, сматрамо да ће нам логистичка и медијска подршка много помоћи у даљем развоју удружења.
Изузетно смо захвални Удружењу новинара Србије што је показало интересовање за наш пројекат.
Миленко Косановић је већи део своје каријере био члан Удружења новинара Србије и посебно нас радује континуитет у сарадњи.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.