УНС :: Новинарско ћоше http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/rss.html ci http://uns.org.rs/img/logo.png УНС :: Новинарско ћоше http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/rss.html Путеви књиге су непознати http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/168165/putevi-knjige-su-nepoznati.html Божић је ту, а ја да почнем од Нове године, то јест са краја 2024. године. На самом крају те године догодила се ова причица која нема везе са “коцкаром” као једном од тема “будуће књиге” коју сам најавио. Видећете - лепша је и племенитија. ]]> Неки непознат човек, нашао ме је преко е поште. У писму се представио. “Зовем се Ђорђе Петровић….”  Замолио је да, ако могу, дођем у део града у коме живи. Тачно је означио ресторанчић где ће ме чекати. Рекао је да има нешто важно да ми исприча. Моли да помогнем његовом пријатељу. Више онако, узгред, затражио је да  донесем моју књигу “Век сликан микрофоном”.  Оставио је и свој број телефона. Све је деловало тајновито. Ипак, мало сам размишљао. Двоумио сам се, али сам на крају отишао. Било је хладњикаво  вече. Имао сам разлог  да прошетам.

Нашли смо се, а почело је овако:

 “Не разумем се у литературу, ~ рекао је нови познаник и наставио. Правник сам по занимању сада у пензији. Можда ви журите, па да пређем на ствар. Зашто сам вас звао?! Мој кум Никола, возач грађевинских машина приликом силажења из кабине мешалице за цемент оклизнуо се пао и поломио ногу у зглобу. Практично остао је непокретан. Размишљао сам како да помогнем човеку. Мени је умрла жена, а деца отишла. Живим сам и имам добру пензију. И он живи сам. Предложио сам му да пређе код мене у стан да му помогнем док повреда не прође. Кум прихвати позив и сада живи код мене. Међутим кум је имао једну необичну жељу, због које сам Вас и позвао. Читао је у Културном додатку Политике ваше текстове. Обавезао ме да вас нађем и свакако купим примерак књиге…  Признајем требало ми је времена док сам вас нашао. Кум не користи интернет. Чак нема ни савремен мобилни телефон…“

Тако је Ђорђе, пензионисани правник. пратећи кумову жељу нашао овог новинара.

Објаснио сам куму Момчиловићу како ради QR код у књизи јер свих 40 прича има QR кодове који омогућавају да се чују гласови оних који у књизи говоре. Разумео је одмах корист иновација у издаваштву.

А кум возача грађевинских машина,  мени је обележио 2024. годину. Зато сам помислио да ову радост поделим са Вама тек да видите да нисмо “џабе кречили”.  А што је било занимљиво,  Ђорђе је детаљно препричавао како је све и шта нашао возач читалац у мојим причама, детаље. Преносио је аутентично речи свог кума возача, објаснио ми је да је јако важно што нисам читаоца уверавао у тачност докумената, већ сам само излагао причу, дозвољавајући читаоцу да сам маштом дочара различите догађаје нашег XX века које књига обухвата, према ономе шта је објављивано у Културном додатку итд…

Као што је кум Ђорђе обрадовао својим гестом свог кума возача тешких машина тако и ја желим вас да обрадујем, а путеви књиге су апсолутно непознати што ово сведочанство треба и да потврди.

Нек нам свима ова година буде боља!

]]>
Fri, 10 Jan 2025 09:13:00 +0100 Новинарско ћоше http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/168165/putevi-knjige-su-nepoznati.html
Ана Марковић: Емпатија, хуманост и људскост су кључ за новинарске приче http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/168001/ana-markovic-empatija-humanost-i-ljudskost-su-kljuc-za-novinarske-price.html Овогодишња добитница награде за новинарску хуманост “Ђоко Вјештица” Ана Марковић за сајт УНС-а рекла је да приче са човеком у главној улози захтевају од новинара да буде у ципелама “саговорника”, показујући емпатију и љубав. ]]>

“Увек када радим такве приче, гледам да се ставим на место људи са којима разговарам. Размишљам како бих реаговала када бих се нашла у њиховој ситуацији”, навела је Марковић за УНС, након уручења награде.

Тиме се, каже, водила и док је извештавала о Милошу Рашићу, који је живео са мајком у оронулој кући у Добротину. У склопу видеа, Марковић је апеловала на људе добре воље да му помогну да стару, оронулу кућу оспособи за пристојан и достојанствен живот. 

На проблем јој је, како додаје Марковић, указао управо Милош Рашић, који ју је позвао на телефон како би јој испричао у каквим условима живи са мајком. 

“У том тренутку путовала сам ка манастиру Драганац. Падала је киша. Пре разговора са мном Милош је постављао кофе јер му прокишњавао кров куће у којој је живео”, испричала је она.

Када је сутрадан отишла да види о чему се ради, Марковић је, како каже, видела да флеке на плафону, као и део крова који се урушавао. 

“Кућа је из педесетих година и прављена је од блата. Милош и његов тата су је заједно градили. Отац му је у међувремену преминуо, а Милошева мајка, која прима минималац, за сахрану мужа подигла је кредит. Милош је претходно оперисао тумор на мозгу”, наставља Марковић.

Сама прича ју је, каже, инспирисала да направи прилог о њима - не само за телевизију “Прва”, већ и за локални портал “Грачаница онлајн”.

“Када сам питала мајку како живе, рекла ми је ‘све са образ’, што значи ‘задужујем се, па кад платим’. Комшилук је знао у каквим условима живе, али нико није могао много да помогне ако им позајми новац. Неопдходно је било да прича постане јавна”, додаје Марковић.

Први позитиван исход приче био је, како каже, позив општинског службеника из Косовског Поморавља.

“Рекао ми је да је гледао прилог на Првој и да жели да помогне. Додао је да нема много новца, али да Милошу може дати део своје плате”, наводи Марковић. 

Неколико месеци касније Милош, уз помоћ хуманитарних удружења “Мајка девет Југовића” и “Делије” реновирао дом, а Привремени орган града Липљан му је обезбедио запослење.

Ана Марковић добила је награду УНС-а за новинарску хуманост.

]]>
Wed, 8 Jan 2025 08:10:00 +0100 Новинарско ћоше http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/168001/ana-markovic-empatija-humanost-i-ljudskost-su-kljuc-za-novinarske-price.html
Ко другоме даје, Богу позајмљује http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/167997/ko-drugome-daje-bogu-pozajmljuje.html “Ко другоме даје, Богу позајмљује – каже наш народ, а ја сам у томе нашао мотив за лично хуманитарно деловање”, истакао је за УНС први добитник награде “Ђоко Вјештица” Драгољуб Јанојлић, причајући о добрим делима која су обележила његов новинарски рад. ]]>

За сваку хуманитарну акцију, важну улогу имала је подршка редкација, а Јанојлић, поред “Експреса” и “Паланачких новина”, истиче и франкфуртске “Вести”, које су имале рубрику “Хуманитарни мост”. 

“Ова рубрика доносила је приче о људима које живот није мазио. Њима су у највећем броју помагали Срби у дијаспори. Потребу за туђом помоћи имали су људи слабог имовног стања, углавном за лечење и куповину скупих лекова. Тежио сам томе да се сиромашним породицама помаже чак и у решавању  стамбеног питања. На први поглед, то је изгледало као немогућа мисија, али се показало да упорност и жеља да се учини помак могу дати резултат”, прича Јанојлић за УНС.

Помоћ седмочланој породици са КиМ

Низ хуманитарних прича које су помогле различитим породицама да добију кров над главом почео је позивом колеге Александра Ећимовића. Он му је рекао да у градском парку у Главашевој улици живи седмочлана породица са Косова и Метохије којој је потребна помоћ. 

Јанојлић се, након разговора са Ећимовићем, обратио оцу петоро деце.

“Рекао сам им да могу написати текст о њиховој невољи и нагласио да се може наћи неко у „белом свету“ ко хоће и може да помогне. Тај човек измученог лица гледао ме је с очевидним неповерењем, вероватно мислећи да сам још један од оних који обећавају, а не учине ништа. Знао сам да морам бити упоран и да не смем одустати од покушаја да решим животно питање ове породице”, наставља Јанојлић. 

Убрзо након разговора, Јанојлић је урадио причу о овој породици са Косова и Метохије.

“То је, чини ми се, био мој најбрже написани текст за новине у дугој новинарској каријери. Послао сам га факсом франкфуртским ‘Вестима’ и пожурио на аутобуску станицу да возача аутобуса на линији Смедеревска Паланка – Београд замолим да фотографије преда куриру ове редакције. Већ следећег дана освануо је мој текст на целој страници”, додао је он.

Одмах након објављивања текста, звали су га многи Срби који живе у расејању, а прича ове породице постала је позната и мештанима Смедеревске Паланке.

“Хипођакон овдашњег храма назвао ме је и понудио помоћ да је збринемо. Ишли смо у неколико села да нађемо слободну кућу и решимо проблем за неко време док се не нађе трајно решење. На резултат нисмо дуго чекали. Помоћ је понудила хуманитарна организација ‘Божур’ из Чикага. То нас је све охрабрило и кренули смо у потрагу за домаћинством које је могуће купити донираним новцем”, испричао је Јанојлић.

Са кумом ове породице Јанојлић је у селу крај Рибарске бање одабрао кућу и окућницу коју ће купити. 

Враћајући се из тог места, дошао је до расадника, чији је власник понудио да запосли оца деце да залива биљке. 

“Њиховом усељењу су се нарочито обрадовали људи из комшилука. Нудили су млеко за децу сваког јутра. Касније су им купили и одећу”, испричао је он. 

Посао у фабрици опреме и машина за оца троје деце

Убрзо је својим текстом и хуманитарним активностима помогао и породици која се из Ђаковице доселила у Смедеревску Паланку. Овај брачни пар је са троје деце живео у тешким условима. Најмлађе дете имало је тешко оштећење вида. 

“Одмах сам урадио текст за ‘Вести’, а на реаговање читалаца из иностранства се није дуго чекало. Скупљене су паре и у Смедеревској Паланци им је купљена кућа са четири ара плаца. Јавили су се и донатори да помогну око њеног уређења и то је урађено у рекордном року”, наставио је он.

Јанојлић је помогао да отац троје ово троје деце пронађе посао у граду.

“У фабрици опреме и машина, која је припадала систему „Гоша“, понудили су радно место заваривача. Знајући да нема ту квалификацију, отишао сам до Института ‘Гоша’ и директорки Марини Кутин предочио његову ситуацију. Она је пристала да му бесплатно омогући преквалификацију у Заводу за заваривање чиме је решено и питање сталног радног места”, додао је он.

Срби на привременом раду у иностранству успели су да набаве и очне протезе за најмлађу ћерку, а све то десило се након Јанојлићевих текстова. 

Кућа за самохрану мајку из Подујева 

Из Редакције „Вести“ Јанојлићу су јавили и да у Куршумлији живи вишечлана породица са Косова и Метохије којој треба помоћ. Отишавши тамо, упознао је мајку са троје деце, чији је отац преминуо.

“Кад сам се нашао у кући у којој је привремено боравила ова сиромашна породица, мајка ме је позвала да погледам индексе и ђачку књижицу млађе ћерке. Имао сам шта и видети: у индексу није билo ниједне оцене мање од 10, а у ђачкој књижици биле су све петице. Иако болешљива, мајка је радила у хладњачи да би деца која студирају имала новца да једном месечно плате комби превоз од Косовске Митровице до Куршумлије и назад”, испричао је он.

Убрзо после објављивања његовог текста у “Вестима”, дониран је, каже Јанојлић, новац за куповину куће. 

“Био сам на усељењу и уверио се колико је ова акција била потребна. За ту породицу купљена је кућа на спрат с помоћним просторијама и радионицом за поправку возила”, навео је он. 

Пар из Тузле који се преселио у Италију

Знајући колико помаже људима у невољи, назвао га је, како каже, учитељ из Водица код Смедеревске Паланке Милан Тодоровић и замолио да помогне трочланој породици која се доселила из Тузле. 

“Млади мешовити брачни пар није имао избор .Написао сам текст о њиховој невољи за ‘Вести’, а убрзо потом у Водице је из Италије дошао човек из Голобока (село паланачке општине) и понудио помоћ. Пре тога преко ‘Вести’, послао је и нешто пара да преживе док се не нађе решење. Голопчанин је предложио да отац детета крене с њим у Италију, уз обећање да ће му се придружити и супруга с бебом чим се за то створе услови”, додао је он.

Све поменуте хуманитарне акције Јанојлић је, како каже, сматрао новинарском и људском обавезом.

“Највећа награда ми је била кад сам видео осмех на лицу људи којима сам, уз ангажовање добрих људи, помогао да добију свој кров над главом и своје парче хлеба”, истакао је Јанојлић. 

]]>
Tue, 7 Jan 2025 09:01:00 +0100 Новинарско ћоше http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/167997/ko-drugome-daje-bogu-pozajmljuje.html
Са чланском картом УНС-а у Паризу: Бесплатан улаз од Лувра до Версаја http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/167986/sa-clanskom-kartom-uns-a-u-parizu-besplatan-ulaz-od-luvra-do-versaja.html Ако се са чланском картом УНС-а нађете у Паризу, улаз у најпознатије музеје и палате биће вам потпуно бесплатан, најчешће и уз приоритетан улаз без стандардног чекања у реду. Све што је потребно да урадите је обавезна онлајн пријава пре доласка и приложена оверена картица са вашом фотографијом на улазу. ]]>

Улаз у највећи и најпознатији музеј на свету најбоље илуструје бенефите које вам као професионалним новинарима доноси чланска карта УНС-а. Улаз у Лувр биће вам бесплатан, али ће вам као професионалним новинарима бити доступан и приоритетан улаз што знатно олакшава посету музеју имајући у виду уобичајене гужве и дуго чекање у редовима. Редовна цена  карте је 22 евра, али ћете током обавезне онлајн регистрације на сајту Лувра и одабиром категорије професионалаца који поседују валидну прес картицу добити бесплатну карту коју можете штампати или сачувати у електонској форми на свом телефону. При доласку на улаз у музеј довољно је само да покажете бесплатну карту и обавезно приложите оверену чланску карту УНС-а и бићете усменрени на приоритетан улаз. 

По истом принципу можете посетити и чувене Oрсеј (редовна цена карта 16 евра) и Оранжери (редовна цена карте 12,5 евра), Дом инвалида са Наполеоновом гробницом (редовна цена 15 евра), али и краљевску палату у Версају (редовна цена карте 21 евро). 

Осим најпознатијих туристичких атракција, већина других музеја и културних садржаја такође су доступни бесплатно уз чланску карту УНС-а, па тако можете посетити све знаменитости у оквиру Центра националних споменика  (Centre des monuments nationaux), укључујући Пантенон (редовна цена 13 евра).

]]>
Mon, 6 Jan 2025 11:31:00 +0100 Новинарско ћоше http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/167986/sa-clanskom-kartom-uns-a-u-parizu-besplatan-ulaz-od-luvra-do-versaja.html
Поповић: Моја професионална и лична мисија је да време не траћим на ствари које никога не чине срећним http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/167981/popovic-moja-profesionalna-i-licna-misija-je-da-vreme-ne-tracim-na-stvari-koje-nikoga-ne-cine-srecnim.html У сусрет Божићу, Удружење новинара Србије (УНС) питало је неке од претходних добитника награде “Ђоко Вјештица” због чега је хуманост важна за новинарски рад. Наводећи вредности које су његов професионални и лични путоказ, један од лауреата и аутор емисије “Моја дедовина” Милан Поповић подсетио нас је на значај времена. ]]>

Време је, како је рекао Поповић, у његовом систему вредности једина ненадокнадива ствар. Он је стога истакао да је његова професионална и лична мисија да време не губи на ствари које њега или друге не чине срећним.

“Све сукобе у животу имао сам када неко зарад својих интереса траћи моје време. Зато мислим да посао, а у овом случају је то креирање и режирање телевизијске емисије за милион људи, подразумева да време не сме да буде потратраћено ни мени, ни мојој екипи, ни публици, а ни учесницима. Зато свака прича мора да донесе неко добро дело”, рекао је он. 

Куриозитет је да је жири који је одлучивао о награди Ђоко Вјештица истакао управо његов континуитет у хуманитарном раду, као и да је новинарску каријеру започео у недељнику “Време”. 

Померање казаљки на сату, судећи по ономе што је рекао Поповић, новинар треба посматрати размишљајући да ли је некоме водиља ка правим вредностима.

“У свакој сиромашнијој држави људи мисле да се добро дело своди на материјалну помоћ. Ја пак мислим супротно. Верујем да је то добро дело управо емотивна вредност коју можете да донесете породици уз мали екран, и будете путоказ ка правим вредностима”, апострофирао је Поповић. 

Емисија “Моја дедовина” , како је истакао Поповић, показује пут у сигурнију будућност уз парче земље, бунар и дедино и бабино огњиште. 

“Моја дедовина је до сада приказала приче о више од 50 имања којима су се људи вратили са осмехом, а једна од најупечатљивијих је ‘кућица за принцезе’ за две сестре од којих је једна имала карцином очију и излечила се. Њихова срећа је и данас за нас мотив да идемо даље”, рекао је он. 

 

Видео: Моја дедовина

Осим рада на телевизијском серијалу и у штампи, Поповић је хумане приче остављао у етру као радијски новинар. Управо радијску репортажу “С оне стране ума” истакао је као омиљену јер су, након објављивања ове приче, до тада тешки услови у клиници “Лаза Лазаревић”, постали знатно бољи. Ова прича добила је награду “Зоран Мамула”.

]]>
Mon, 6 Jan 2025 10:59:00 +0100 Новинарско ћоше http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/167981/popovic-moja-profesionalna-i-licna-misija-je-da-vreme-ne-tracim-na-stvari-koje-nikoga-ne-cine-srecnim.html
Са картицом УНС-а бесплатан улаз у мали музеј у Лисабону, посвећен Жозеу Сарамагу http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/167911/sa-karticom-uns-a-besplatan-ulaz-u-mali-muzej-u-lisabonu-posvecen-zozeu-saramagu.html Са картицом Удружења новинара Србије чланови могу бесплатно посетити мали музеј у центру Лисабона посвећен књижевнику и чувеном португалском нобеловцу Жозеу Сарамагу. ]]>

Фондација Жозе Сарамаго је рукописе овог писца, породичне фотографије, објављене књиге преведене на више од 40 језика, изложила у кући која је саграђена почетком 16. века. Сарамаго је први роман "Земља греха" објавио 1947, са 25 година. Био је и преводилац, књижевни критичар, новинар, колумниста дневног листа "Diario de Lisboa" и помоћник директора дневних новина "Diario de Noticias".

Сарамаго није крио да је комунистичких уверења.

У музеју су изложене и Сарамагове књиге преведене на српски језик. Улаз је 3 евра за одрасле особе, а 8 за породицу.

Чланска карта УНС-а омогућава и бесплатан улаз у Океанариjум у Лисабону. Иначе, цена улазнице за одраслу особу је 25 евра, а за децу до 12 година је 15 евра.

]]>
Fri, 3 Jan 2025 14:59:00 +0100 Новинарско ћоше http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/167911/sa-karticom-uns-a-besplatan-ulaz-u-mali-muzej-u-lisabonu-posvecen-zozeu-saramagu.html
Са промоције књиге „Срб(енд)овање“ Горана Ћеличанина – Шајкача је симбол поноса и статуса српског сељака http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/166704/sa-promocije-knjige-srbendovanje-gorana-celicanina--sajkaca-je-simbol-ponosa-i-statusa-srpskog-seljaka.html Књига „Срб(енд)овање“ својеврсна је антрополошка анализа српског сељака који носи шајкачу, виђена очима карикатуристе, закључак је са промоције ове књиге, која је одржана у Прес центру УНС-а. ]]>

Аутор, карикатуриста и члан УНС-а Горан Ћеличанин истакао је да се у књизи бавио не само шајкачом, већ и главом српског сељака која је испод ње, као и његовим бићем и вредностима које га формирају.

Књига је, како је рекао, дошла из револта због површног представљања сељака у бројним серијама и филмовима.

„Гледајући, на пример, серију ‘Село гори, а баба се чешља’, која описује мој крај, помислио сам да су у основи лоше приказали српског сељака. Он је приказан као блентава особа са приземним хумором. Нема везе са српским сељаком и шајкачом“, истакао је Ћеличанин, истакавши да ово није једини пример површног приказивања сељака и да је много таквих приказа објављивано у медијима.

На питање из публике да ли ће се појавити и књига са карикатурама о кечи, он је рекао да би волео да се направи обједињена изложба његове књиге, збирке о фесу, као и књиге о кечи из Албаније. Истакао је да књига није шовинистички памфлет.

 „Шајкачу обично везују за ту причу. Зато се књига и зове ‘Срб(енд)овање’, што означава крај причи о врсти Србовања, која представља банализацију. Рекао сам да бих био најсрећнији да се направи обједињена изложба моје, књиге неког из Новог Пазара ко носи фес и неког из Албаније ко носи кечу. Они само, чини ми се, не би били расположени“, додао је Ћеличанин.

У књизи се приказује важност очувања традиције и борба за идентитет српског народа кроз симболе српске куће, гусли, хармонике и сличних симбола.

Уз своје карикатуре, у ову књигу уврстио је и текстове о шајкачи, како би направио комплетну слику о овој теми.

Међу њима је и текст Недељка Убовића, који је, причајући о историјату шајкаче, навео да је ова капа увек означавала понос и статус, што је Ћеличанин веродостојно приказао у књизи.

„Никад нисам видео просјака који држи шајкачу, већ су обично то били шешири“, додао је он и истакао да је важно неговати овај српски симбол.

Не само да је књигом „Срб(енд)овање“ Ћеличанин сачувао српско традиционално обележје, већ је, каже Убовић, сачувао и новинску карикатуру која полако излази из моде.

„Све су мањи тиражи штампаних медија и биће све више потребе за оваквим књигама. Ипак, карикатура је старија од новина и она ће опстати“, додао је он.

Посебно је важно, како је истакао, сачувати карикатуру попут Ћеличанинове у времену када се мењају вредности поноса и статуса, традиција урушава, па шајкачу полако мења капуљача.

Ћеличанин се, како пише у делу рецензије прочитаном на промоцији, публици представио карикатурама које су одраз ретке графичке културе и „трајне склоности да се карикатура промишља у широким естетским и филозофским распонима“.

]]>
Thu, 5 Dec 2024 15:03:00 +0100 Новинарско ћоше http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/166704/sa-promocije-knjige-srbendovanje-gorana-celicanina--sajkaca-je-simbol-ponosa-i-statusa-srpskog-seljaka.html
Две нове књиге Жарка Миленковића - „Иван В. Лалић: питања песничке традиције“ и „Јасни обриси несрећа: есеји и критике о савременој српској поезији“ http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/166360/dve-nove-knjige-zarka-milenkovica---ivan-v-lalic-pitanja-pesnicke-tradicije-i-jasni-obrisi-nesreca-eseji-i-kritike-o-savremenoj-srpskoj-poeziji.html Песник, књижевни критичар и члан Удружења новинара Србије (УНС) Жарко Миленковић објавио је две књиге - научну монографију „Иван В. Лалић: питања песничке традиције“ и „Јасни обриси несрећа: есеји и критике о савременој српској поезији“. ]]> Миленковићеве књиге су резултат вишегодишњег праћења и вредновања савремене српске поезије, као и књижевно-теоријског тумачења класика српске књижевности. Објављене су у издању краљевачке библиотеке “Стефан Првовенчани”, у едицији “Повеља”, односно издању Друштва књижевника Косова и Метохије.

Миленковић, који је докторанд на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, поезији Ивана В. Лалића прилази посвећено, интерпретативно и методолошки утемељено, те изводи закључке који потврђују значај и вредност овог значајног српског песника, како у историјском, тако и савременом контексту српске поезије.

„Жарко Миленковић смешта Лалићево дело у дијахронијски низ и највећма му и приступа из угла књижевног историчара, уз драгоцене аналитичке синтезе, у чему лежи и најзначајнији допринос ове студије српској науци о књижевности. Књига доприноси нашем разумевању не само појединачног песничког дела Ивана В. Лалића, него и историје српске књижевности“, истиче рецензенткиња др Соња Веселиновић, ванредна професорка новосадског Филозофског факултета.

Научна сарадница Института за књижевност и уметност др Милица Ћуковић каже да је аутор исцрпном анализом Лалићевог схватања песничке традиције, проучио однос који је песник имао „према ауторима које је одредио као своју традицију”.

“Према Војиславу Илићу, Лази Костићу, Јовану Дучићу, начину тематизације мора и града, статуса и функције византијске естетике и сакралне лексике, Жарко Миленковић у монографији Иван В. Лалић: питања песничке традиције, уз немали број илустративних примера детаљно је проучио Лалићев опус”, истиче др Ђуковић.

Она је истакла и да је Миленковић дао кључ за интерпретацију значаја Ивана В. Лалића, Војислава Илића (посредно и Дучића и Костића), као властите песничке традиције, која се одразила како на научни рад, тако и на песничко стварање.

У књизи „Јасни обриси несрећа“, Жарко Миленковић есеје, критике и тумачења посвећује савременим српским песницима и песникињама - Милану Ненадићу, Слободану Зубановићу, Ђорђу Нешићу, Томиславу Маринковићу, Јелени Ленголд, Гојку Божовићу, Ненаду Милошевићу, Дејану Алексићу, Драгану Бошковићу, Јасмини Топић, Петру Матовићу, Бојану Васићу, Слободану Јовићу, Александри Јовићић Ђиновић, Тијани Саватић и Мату Уљаревићу.

Рецензенти др Соња Миловановић и др Владимир Перић, истакли су Миленковићеву посвећеност поезији као основном тексту, у времену које поезији није наклоњено.

„У покушају да се поезија мисли али и осећа, три се приступа разазнају у Миленковићевом рукопису - аналитички, (уже) критичарски и поетски. Не кријући наклоност према стваралаштву одабраних аутора, овај критичар ће у поезији песника и песникиња о којима пише проналазити оно што га и самог интригира – шта је песник данас и која је његова улога. И међу редовима ових есеја и критика потврђује се да је поезија дубоко лично, али и, најшире узевши, колективно питање” стоји у рецензији.

Др Соња Миловановић истиче да у оба случаја, Миленковић у поезији препознаје и вреднује одговорност, креативност, слободу, као најважније (по)етичке одлике.  

„За Миленковића је јасно и ексламативно ‘поезија Бог текста!’ Она је ту, да остане, иако су је се многи одрекли“, написао је рецезент Владимир Б. Перић.

Миловановић и Перић закључују у рецензијама да је ова књига нужна подршка поезији која је смештена на маргине читаности.

Монографије „Иван В. Лалић: питања песничке традиције“ и „Јасни обриси несрећа: есеји и критике о савременој српској поезији“ Жарка Миленковића представљене су на овогодишњем београдском Сајму књига.

]]>
Wed, 27 Nov 2024 12:59:00 +0100 Новинарско ћоше http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/166360/dve-nove-knjige-zarka-milenkovica---ivan-v-lalic-pitanja-pesnicke-tradicije-i-jasni-obrisi-nesreca-eseji-i-kritike-o-savremenoj-srpskoj-poeziji.html
Представљање књиге Слободанке Вучковић у четвртак, 28. новембра, у Културном центру Чукарица http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/166311/predstavljanje-knjige-slobodanke-vuckovic-u-cetvrtak-28-novembra-u-kulturnom-centru-cukarica.html Дугогодишња чланица Удружења новинара Србије (УНС) Слободанка Сека Давидовић Вучковић представиће заједно са пријатељима и поштоваоцима књигу „Пропланци душе моје“ у Културном центру Чукарица улица (Тургењева бр.5) у четвртак 28. новембра, са почетком у 18 часова. ]]> Вучковић је у књизи која се састоји из 25 прича приказала људе који су се, како је навела, прошетали стазама њеног живота и на њима исписали драгоцене успомене.

„Много је љубави, нежности, узбуђења проткано у свакој причи. И у свакој се може осетити откуцај срца, сјај ума, искра душе, а речи су ту да обележе сваки њен титрај, сваки звук, све изворе и ушћа“, навео је рецензент књиге Слободан Гавриловић.

Од дечјих љубави, преко заједничких прослављања празника, до вожњи мопедом, Вучковић пише о томе шта је доживела широка „лепеза“ ликова у њеној родној Мачви, али и другим местима које је посећивала.

Уз описе ликова и природе, Вучковић, како наводи рецензент Станоје Цане Ивановић, „вешто користи дијалоге и исповедне тренутке појединих јунака, као и осветљавање унутрашњег стања у коме се налазе“, што представља својеврсни допринос уверљивости прича.

И рецензенткиња Зорица Симић, која за Слободанку каже да је „Признцеза од Мачве“, истиче да не зна да ли је Мачву неко више волео, али да зна да нико о њој није писао на тај начин – „причама које греју душу“.

Иначе, Слободанка Давидовић Вучковић је скоро цео радни век провела у новинарству - од сарадника до уредниика часописа „Техногас“.

Осим ове, Вучковић је објавила и књиге „Приче свилом проткане“, „Стазе и богазе“ и књигу песама „Језеро на длану“, а њене приче нашле су се и у многим познатим књижевним часописима.

На књижевном конкурсу Завичајно звоно професора Вучковића, Центра за културу „Војислав Илић Млађи“ Жабари за приче и песме о завичају, прича „Морава и даље тече“ одабрана је 2023. године за једну од 10 најбољих. На овом конкурсу се у 2024. години међу најбољима нашла и њена прича „Ко је украо мој шор“.

]]>
Tue, 26 Nov 2024 14:00:00 +0100 Новинарско ћоше http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/166311/predstavljanje-knjige-slobodanke-vuckovic-u-cetvrtak-28-novembra-u-kulturnom-centru-cukarica.html
„Косовски циркус“ – промоција књиге Јована Зафировића у Студентском кулутурном центру http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/166033/kosovski-cirkus--promocija-knjige-jovana-zafirovica-u-studentskom-kuluturnom-centru.html Новинар, писац и члан Удружења новинара Србије (УНС) Јован Зафировић представиће своју књигу афоризама и сатиричних прича „Косовски циркус“, 20. новембра у Великој сали Студенског културног центра у Београду. Промоција почиње у 19 сати. ]]> „Књига сатире ʼКосовски циркусʼ, без калкулација и страха, у фокус ставља како афоризме, тако и кратке приче који сопственим оштрицама граде компактну цјелину окренуту према самопорађајућем злу савременог друштва, менталитету једног поднебља и аномалијама сваке врсте“ , закључио је о књизи политиколог и писац Александар Ћуковић.

Зафировић je рођен 5. јула 1997. године. Студент је социологије. Радио је као сценариста хумористичке емисије Караван на Радио Београду од 2023. до 2024. године.

Његове приче и афоризми објављују се у „Вечерњим новостима“, „Политици“, „Илустрованој политици“, на различитим интернет порталима у земљи и региону. 

Повремено објављује документарну прозу, а дела су му превођена на македонски језик.

Добитник је „Политикине“ Вибове награде за најбољег младог сатиричара (2021), награде Млади типар која се додељује на фестивалу хумора и сатире Вуко Безаревић у Пљевљима најбољем младом аутору на простору бивше СФРЈ (2022), награде Вук Глигоријевић за најбољи афоризам на Сатира фесту (2023).

Добио је награду за најбољу кратку сатиричну причу на конкурсу Београдског афористичарског круга (2023), другу награду на Чивијади у Шапцу (2024), те награду Поента Новосадског фестивала књиге за најбољег младог аутора (2023). 

Зафировић је 2022. објавио књигу „Главом кроз стид", а 2024. године збирку афоризама и сатиричних прича „Косовски циркус“.

]]>
Mon, 18 Nov 2024 10:02:00 +0100 Новинарско ћоше http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/166033/kosovski-cirkus--promocija-knjige-jovana-zafirovica-u-studentskom-kuluturnom-centru.html
Књиге српског аутора Дејана Црномарковића уписане у фундус библиотеке у Сенегалу http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/165932/knjige-srpskog-autora-dejana-crnomarkovica-upisane-u-fundus-biblioteke-u-senegalu.html Три књиге главног и одговорног уредника „Паланачких новина“ и члана Удружења новинара Србије (УНС) Дејана Црномарковића уписане су у фундус Библиотеке ИСД у Дакару. Ово је први пут да књиге аутора из Србије буду уврштене у фундус главног града Сенегала. ]]>

У питању су књиге ”Део немира” и ”Бог је желео да будем птица”, као и грчко издање књиге ”О изгубљеним данима”.

Дејан Црномарковић је члан УНС-а од 2007. године. За „Паланачке новине“, које сада уређује, написао је бројне текстове из унутрашње политике, културе и друштва. Претходно је писао за лист „Прес“, а радио је и у РТВ Јасеница у Смедеревској Паланци. Сада, осим „Паланачких новина“, уређује и портал „Шумадијске вести“. Аутор је неколико књига поезије.

]]>
Thu, 14 Nov 2024 16:30:00 +0100 Новинарско ћоше http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/165932/knjige-srpskog-autora-dejana-crnomarkovica-upisane-u-fundus-biblioteke-u-senegalu.html
Анђелко Васиљевић међу овогодишњим добитницима Златне значке Културно-просветне заједнице Србије http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/165744/andjelko-vasiljevic-medju-ovogodisnjim-dobitnicima-zlatne-znacke-kulturno-prosvetne-zajednice-srbije.html Фоторепортер дневног листа “Политика” и члан Удружења новинара Србије (УНС) Анђелко Васиљевић је међу овогодишњим лауреатима Златне значке Културно-просветне заједнице Србије. Признање је добио за вишегодишњи допринос развијању културних вредности, као и за несебичан, предан и дуготрајан рад. ]]>

Васиљевић је данас, након што му је Златна значка уручена у Народном позоришту у Београду, за сајт УНС-а рекао да је ово признање превасходно резултат изложба фотографија знаменитих Срба.

,,Моје је велико задовољство да сам добио награду Културно-просветне заједнице Србије која је препознала мој вишегодишњи труд и рад. Награда је резултат многобројних фотографских изложби у Србији и иностранству које сам одржао последњих година, а пре свега изложба Знаменитих Срба - наших савременика”.

Анђелко Васиљевић је, како се наводи у образложењу, један од најзначајнијих српских фотографа, који је до сада на страницама “Политике” објавио око 20 хиљада фотографија, које говоре више од 1000 речи. 

Осим у дневном листу “Политика”,  Васиљевић је фотографије објављивао и у бројним недељницима, порталима, информативним сајтовима, али и на многим насловним странама књига, магазина, омотима албума и разним другим публикацијама. Добитник је бројних награда и признања, међу којима је и годишња награда Удружења новинара Србије, Гран при на међународном фото конкурсу "Србија данас" и друге.

Одржао је бројне самосталне изложбе широм Србије и у иностранству. Посебно су, додаје жири, запажене његове изложбе у Београду, Шапцу, Пожаревцу, Смедереву, Новом Саду, Крагујевцу, Пули, Темишвару, Будимпешти..

О признањима је одлучивао жири у саставу Живорад Жика Ајдачић (председник жирија и генерални секретар Културно-просветне заједнице Србије, проф. др Урош Дојчиновић (музички уметник), Божица Велоусис (књижевница), Миомир Филиповић Фића, (новинар и књижевник) и Мирољуб Филиповић Филимир (ликовни уметник). Све одлуке жири је донео једногласно.

Златну значку заједно додељују Културно-просветна заједница Србије и  Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије, под покровитељством Министарства културе Владе Републике Србије. 

Ове године додељено је 55 Златних значки, а међу добитницима су истакнути новинари, уметници, ствараоци, културни активисти из Србије и дијаспоре.

]]>
Sun, 10 Nov 2024 16:17:00 +0100 Новинарско ћоше http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/165744/andjelko-vasiljevic-medju-ovogodisnjim-dobitnicima-zlatne-znacke-kulturno-prosvetne-zajednice-srbije.html
Представљање књиге чланице УНС-а Смиљке Исаковић у петак у УК Гварнериус http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/165547/predstavljanje-knjige-clanice-uns-a-smiljke-isakovic-u-petak-u-uk-gvarnerius.html Промоција књиге „Неуморни бас – Основи реализације континуа за инструменте са диркама" музичарке, новинарке и чланице Удружења новинара Србије (УНС) Смиљке Исаковић биће одржана 8. новембра у 18 сати, у установи културе Гварнериус у Београду. ]]>

Књига представља збирку инструкција намењену ученицима и студентима музике, написала је Исаковић УНС-у, али, како је истакла, и свим заљубљеницима у непрегледни, тајновити свет музичке хармоније.

Књигу је ауторка написала са колегом Ивицом Петковићем.

Издавач књиге је Orion Art из Београда.

Представљање књиге биће одржано у оквиру Фестивала чембала, а улаз на промоцију је слободан. 

]]>
Wed, 6 Nov 2024 10:33:00 +0100 Новинарско ћоше http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/165547/predstavljanje-knjige-clanice-uns-a-smiljke-isakovic-u-petak-u-uk-gvarnerius.html
Рајко Каришић добитник награде Јесењег ликовног салона http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/165454/rajko-karisic-dobitnik-nagrade-jesenjeg-likovnog-salona.html Удружење ликовних уметника Врбас у оквиру изложбе ликовних радова Јесењи ликовни салон, доделило је награду за композицију дела за црно-белу фотографију из циклуса „Зима у квадрату“, ликовном уметнику и члану Удружења новинара Србије (УНС) Рајку Каришићу. ]]>

На овогодишњем Салону изложено је 25 ликовних дела, а према одлуци жирија главна награда припала је Благоју Орбовићу за скулптуру у дрвету из његовог циклуса „Страдања“.

Рајко Каришић је рођен 5.новембра 1952. године у Бачком Добром Пољу у општини Врбас где је завршио основну школу и гимназију „Жарко Зрењанин“. 

Дипломирао је на Машинском факултету у Новом Саду, а  фотографијом је почео да се бави у Фото кино клубу „Машинац“ на овом факултету. 

До сада је имао преко 130 самосталних изложби, уз учешће на преко две стотине ликовних колонија.  

Каришић је члан Удружења примењених уметника и дизајнера Војводине (УПИДИВ), Удружења ликовних уметника Врбас, Удружења ликовних уметника примењених уметности Србије (УЛУПУДУС), Удружења уметника железнице Србије, Уметничког братства манастира Добрун.

До сада је реализовао 200 ауторских фотомонографија и књига за друге уметнике, као и 33 монографије манастира и цркава Српске Православне Цркве.

Добитник је више десетина награда и признања међу којима су Годишња награда УПИДИВ-а – ФОРМА 18 (2004), више награда Јесењег ликовног салона у Врбасу, Повеље „Капетан Миша Анастасијевић“ (2005) на нивоу Војводине, више награда и специјалних признања за фотографију и дизајн.

Каришић је добитник Вукове награде Културно-просветне заједнице Србије за 2010. годину, Годишње награде УЛУПУДС-а за 2011. годину, Октобарске награде града Врбаса за 2012. годину и Награде за животно дело УЛУПУДС-а, 2013. године. 

Награду „Гран-при“ за фотографију на 21. Сремскокарловачком новогодишњем ликовном салону добио је 2019. године.  

У јануару 2022. године Каришић је постао редовни члан Матице српске у Новом Саду.

У претходних 50 година, колико се бави фотографијом, Каришић је донирао преко 1100 опремљених фотографија манастирима Хиландар, Студеница, Бођани, Велика Ремета, Општој болници и Дому здравља „Вељко Влаховић“ у Врбасу, Академском хору „Глинка“ из Санкт Петерсбурга и Гимназији Жарко Зрењанин у Врбасу.

Комплетну изложбу од 70 фотографија „Добро дошли кући“ донирао је РТС-у, 10 фотографија на платну Удружењу МУЛТИАРТ из Врбаса, 30 фотографија на папиру специјалном резервату природе „Засавица.

Изложба Јесењи ликовни салон отворена је до 8. новембра у Ликовној галерији Културног центра у Врбасу.

]]>
Mon, 4 Nov 2024 14:31:00 +0100 Новинарско ћоше http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/165454/rajko-karisic-dobitnik-nagrade-jesenjeg-likovnog-salona.html
На Сајму књига представљене две нове књиге професора Станка Црнобрње http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/165424/na-sajmu-knjiga-predstavljene-dve-nove-knjige-profesora-stanka-crnobrnje.html Професор, публициста, филмски и телевизијски редитељ Станко Црнобрња представио је, на овогодишњем Сајму књига у Београду, две књиге у комплету, под називом „21.век“ . ]]> У књигама се налази више од 120 појединачних текстова који обухватају широк спектар тема. Текстове је Црнобрња објављивао у Културном додатку дневног листа „Политика“ од 2011. до 2024. године.

„Текстови су хроника времена, тумачење и лични напори да се култура истражи и анализира, најпре из мултидисциплинарне визуре која са одражава у сталном праћењу стварности која је одсутна из медија, али и стварности коју тако силовито стварају сами медији“, написао је Црнобрња УНС-у.

Неки од наслова у књигама су  „Радикалне промене за ново доба'', „Рат без краја'', „Биткоин као популистички капитал'', „Социјализам и капитализам на интернету'', „Телевизија: уметност или антиуметност'', „Диктатура маскирана у демократију'', „Докле је стигла манипулација'', „Дигитални фијаско'', ''Кулута ината'', „Секс са роботима-готова ствар'', „Деца револуције једу своје родитеље''...

Издавач књиге је  Чигоја штампа.

О Станку Црнобрњи

Станко Црнобрња је телевизијски и филмски редитељ, продуцент, сценариста, теоретичар и публициста у области масовних комуникација и теорије телевизије и професор на Факултету за медије и комуникацију.

Као редитељ и продуцент је остварио више од 1500 телевизијских емисија и серија и три играна филма као редитељ и ко-продуцент.

Црнобрња је утемељивач и идејни творац националне Радио-телевизије АТЛАС и националне Телевизије ИН у Црној Гори.

Био је први Декан факултета визуелних умјетности у Подгорици. Аутор је прве магистарске тезе у СФРЈ из области теорије ТВ система „Живот као информација: почетак алтернативних телевизијских система” и  аутор прве докторске тезе из области телевизијске естетике у Србији: „Естетско кодификовање телевизије”.

Црнобрња је гостујући професор на Интернационалној Академији за радио и телевизију у Монтреу, Швајцарска и Даблину, Ирска.

 

]]>
Mon, 4 Nov 2024 11:05:00 +0100 Новинарско ћоше http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/165424/na-sajmu-knjiga-predstavljene-dve-nove-knjige-profesora-stanka-crnobrnje.html
УНС-у захвалница Међународног београдског филмског фестивала особа с инвалидитетом http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/164915/uns-u-zahvalnica-medjunarodnog-beogradskog-filmskog-festivala-osoba-s-invaliditetom.html Петнаести Међународни београдски филмски фестивал особа с инвалидитетом Босифест завршен је синоћ, а организатори су, између осталих, захвалницу за допринос у реализацији фестивала уручили и Удружењу новинара Србије (УНС). ]]> У пуној сали Југословенске кинотеке било је много ђака који су били гледаоци, волонтери, а директор фестивала Дарко Ивић захвалио се посебно њима, као младима који ће својим вршњацима преносити оно што су видели и чинити да ово друштво боље разуме друге.

]]>
Thu, 24 Oct 2024 15:17:00 +0100 Новинарско ћоше http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/164915/uns-u-zahvalnica-medjunarodnog-beogradskog-filmskog-festivala-osoba-s-invaliditetom.html
Промовисана књига Власте Ценића „Загрл’те их, песме моје“ – ода песницима српске и југословенске књижевности http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/164831/promovisana-knjiga-vlaste-cenica-zagrlte-ih-pesme-moje--oda-pesnicima-srpske-i-jugoslovenske-knjizevnosti.html Промоција књиге „Загрл’те их, песме моје“, песника за децу и члана Удружења новинара Србије (УНС) Власте Ценића одржана је јуче на београдском Сајму књига. Ова збирка песама за децу сачињена је од 31 песме, које је аутор посветио српским песницима за децу од Луке Милованова Георгијевића који се сматра првим писцем за децу, преко чика Јове Змаја до Љубивоја Ршумовића. ]]> Власта Ценић је успео да победи сујету и пева о својим колегама рекао је песник Љубивоје Ршумовић, говорећи своје утиске о књизи и додао да је по томе ова књига јединствена и вредна, а Власта Ценић иноватор.

Уредница издавачке куће „Пчелица“ Бојана Јовановић изјавила је да је наслову Ценићеве књиге кумовао директор „Пчелице“ Горан Марковић, а да је заправо наслов књиге парафраза стихова српског песника Јована Грчића Миленка који је живео средином 19. века.

„Власта овом збирком симболично позива своје песме намењене песничким узорима претходницима и савременицима да их загрле“, нагласила је она

Ова збирка песама за децу почиње песмом намењеном Луки Милованову Георгијевићу, истакла је Јовановић и додала да је мало познато да је управо Георгијевић написао прве песме за децу које су остале сачуване у једном рукопису из 1810. године.

„И тако се у овој збирци лирских похвала нижу песме намењене српским песницима који су писали песме за децу  и у њима су уткане биографије песника, њихова дела, препознатљиви песнички мотиви, поједини стихови и једно посебно нежно лирско осећање и поштовање које  према њима гаји наш песник Власта Ценић“, рекла је Јовановић.

Збирка ода Ценићевим колегама, употпуњена је уметничким илустрацијама Младена Анђелковића, а како каже Јовановић илустратор је имплементирао и поједине препознатљиве песничке мотиве и портрете песника о којима је аутор писао.

„Радећи на овој збирци мени је пало на памет да збирку употпунимо кратким биографијама свих песника којима су посвећене песме да би наши мали читаоци који не познају лик и дело песника могли на основу тих биографија, читајући песме, да схвате о чему се у тим песмама ради“, додала је Јовановић.

 „У овој књизи можете да се упознате са песницима који су обележили многа детињства и српску односно југословеску књижевност за децу, рекла је рецезенткиња књиге Елизабета Георгијева.

Она је нагласила да свака Ценићева песма може да се на веома добар начин користи у настави, посебно када се обрађују одеђени песници и када наставници желе да уђу у суштину дечије поезије од Луке Милованов Георгијевића до Љубивоја Ршумовића.

„Оно што Власта носи у својој души то се види у свакој његовој песми и стиху“, закључила је Георгијев.

Додала је да ће ова књига живети ако је деца читају, а у њој ће упознати чика Јову Змаја и Љубивоја Ршумовића на другачији начин, онако како их је остихосликавао Ценић.

Власта Ценић је рођен 10. октобра 1957. у селу Кочану, код Дољевца. Основну школу је завршио у Дољевцу 1972. године,  машинску техничку школу у Прокупљу 1976. године, а Вишу педагошку у Призрену 1979. године. Југословенску књижевност и српски језик студирао је у Скопљу и Приштини.

Власта Ценић пише поезију за децу и вечиту децу, а оно што га одликује у писању су стихови на дијалекту југа Србије.

Најпознатије Ценићеве књиге су „Бате ће се жени“ и „Село сас један падеж“, писана на призренско-тимочком дијалекту.

Неке његове песме су компоноване за дечије музичке фестивале. Члан је Удружења књижевника Србије.

Ценић је пре неколико дана добио Књижевну награду Момчило Тешић за најбољу књигу поезије за децу.

]]>
Wed, 23 Oct 2024 13:06:00 +0100 Новинарско ћоше http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/164831/promovisana-knjiga-vlaste-cenica-zagrlte-ih-pesme-moje--oda-pesnicima-srpske-i-jugoslovenske-knjizevnosti.html
Промоција књиге Власте Ценића у уторак, 22. октобра, на Београдском сајму http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/164723/promocija-knjige-vlaste-cenica-u-utorak-22-oktobra-na-beogradskom-sajmu.html Промоција књиге „Загрл’те их, песме моје“, члана Удружења новинара Србије (УНС) и књижевника Власте Ценића, биће одржана у уторак, 22. октобра са почетком у 12 сати. Књига ће бити представљена у сали „Јован Јовановић Змајˮ, у Хали 1а Београдског сајма. ]]>

„Загрл'те их, песме моје“ представља збирку песама које песник Власта Н. Ценић упућује узорима, претходницима и колегама, песницима српске књижевности за децу.

„Књига предсавља и личан поетични дневник читања, којим аутор бележи своје импресије и асоцијације. На тај начин настају јединствени песнички портрети, баш онакви какве ти песници заслужују“, пише на сајту издавача Пчелица.рс.

]]>
Mon, 21 Oct 2024 12:12:00 +0100 Новинарско ћоше http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/164723/promocija-knjige-vlaste-cenica-u-utorak-22-oktobra-na-beogradskom-sajmu.html
Промоција књиге ,,Учење вештина комуникације – водич за учење новинарске професије“ у недељу, 20. октобра, на Међународном сајму књига http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/164645/promocija-knjige-ucenje-vestina-komunikacije--vodic-za-ucenje-novinarske-profesije-u-nedelju-20-oktobra-na-medjunarodnom-sajmu-knjiga.html Промоција књиге "Учење вештина комуникације – водич за учење новинарске професије", одговорног уредника недељника „Либертатеа“, заменика директора НИУ "Либертатеа" и члана УНС-а Валентина Мика, биће одржана за време Међународног сајма књига у Београду 20. октобра, са почетком у 12 часова. Промоција ће бити одржана у Хали 4 Београдског сајма, на штанду Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине. ]]>

Овај водич је, како наводи Мик, осмишљен са циљем да пружи приступачан и свеобухватан увод у свет новинарства, нудећи читаоцима неопходна знања и упутства за развој новинарских вештина.

Валентин Мик у својој књизи истиче да новинарство није само скуп техника и правила, већ професија чији је основни задатак истинито извештавање, промовисање одговорности и подстицање транспарентности у друштву.

Књига обухвата широку лепезу погледа на новинарство - од етике и професионалне одговорности, до техника прикупљања информација и начина на који се новинарство прилагодило дигиталној ери.

Један од кључних аспеката књиге је истицање значаја новинарства у очувању и промоцији културне и језичке разноликости, посебно у мултикултуралним срединама попут Баната, где је аутор и сам активан.

Значајан аспект књиге је, додаје Мик, значај критичког размишљања и процене извора информација, што је, како каже, од пресудног значаја у данашњем времену када су лажне вести и дезинформације све присутније.

Издавач књиге је НИУ „Либертатеа“ из Панчева.

На истом штанду, у ово време, биће промовисана и књига Маријане Стратулат и Гордане Влајић „О веродостојности сопствених отмица“, коју је такође издала НИУ „Либертатеа“.

]]>
Fri, 18 Oct 2024 11:26:00 +0100 Новинарско ћоше http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/164645/promocija-knjige-ucenje-vestina-komunikacije--vodic-za-ucenje-novinarske-profesije-u-nedelju-20-oktobra-na-medjunarodnom-sajmu-knjiga.html
„Сатира фест“ у малој сали Коларчеве задужбине http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/164640/satira-fest-u-maloj-sali-kolarceve-zaduzbine.html Међународни фестивал сатире и хумора „Сатира фест“ биће одржан 24. октобра у малој сали Коларчеве задужбине. Почетак је у 17.30 часова. ]]>

Овогодишњи „Сатира фест“, који ће бити одржан под слоганом „Човече, нaљути се“ окупиће бројне сатиричаре из земље и света као што су Слободан Симић, Нинус Несторовић, Дејан Тофчевић, Александар Чотрић, Љупка Цветанова, Бојан Љубеновић, Миле Георгијоски, Нада Караџић, Јован Зафировић, Бојан Рајевић, Марина Аристо Марковић, Иво Мијо Андрић, Драгутин Минић Карло и други.

Међународни фестивал ове године ће бити одржан 22. пут по реду и биће посвећен осамдесетогодишњици рођења Милована Витезовића. Селектор овогодишњег феста је Добривоје Боба Антонић

]]>
Fri, 18 Oct 2024 10:07:00 +0100 Новинарско ћоше http://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/164640/satira-fest-u-maloj-sali-kolarceve-zaduzbine.html