Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Новинарско ћоше
19. 09. 2011.
Дебљи, бржи, бољи…
Већ наредни, 791. број „Сведока“ биће другачији од овог који држите у рукама! Не, не бојте се, „Сведок“ није тајкунизован. Није купљен, ни поткупљен...„Сведок“ није променио уређивачку политику, није подлегао понудама за „бољи живот“ и новинара у редакцији и власника листа...
Не. Наредни број биће само - другачији: на новом, модернијем „њуз“ формату, на нешто квалитетнијем папиру, али и на осетно повећаном броју страна... Уз Божију помоћ и разумевање „Сведокових“ пријатеља у штампарији где се штампамо пуних 16 година!
Наравно, уз повећани број страна, биће и повећани број рубрика, нових садржаја, нових тема...
Надамо се да ћемо и даље бити убојити, да ћемо се и даље држати своје две максиме од првог броја: 1) што не желимо себи, не желимо ни другима; 2) наше је да објавимо, а на читаоцима да донесу закључак.
Нећемо, верујем, подлећи кичу који је преплавио штампане медије у Србији, нећемо се приклонити ни позицији ни опозицији. Моје разумевање новина је просто: новина, ма ко био на власти, мора увек да буде коректор те власт. То и ништа више. Уз то, већ годинама одолевамо нападима са свих страна који нас притишћу већ, Бога ми, ево, две-три године уназад...
И док листате овај број, и замишљате следећи, „дебљи“ и убеђени смо - квалитетнији, или бар разноврснији, нешто бисмо Вас замолили: молимо Вас да нам писмом, мејлом или телефоном дојавите где, у ком граду, у којем кварту и на којем киоску нисте могли да купите свој примерак „Сведока“.
Контролисали смо тржиште, примећујемо и сами да нас на много места једноставно - нема, а сад утврђујемо и зашто. Наслућујемо, али...
Јер, опасност по сваку новину је и кад је „склањају“ са киоска, са продајног пулта... Уочили смо неке чудне путање и правце, и о њима ћемо Вас обавестити у наредним бројевима.
Такође, молимо Вас да нам понудите своје идеје, а од наредног броја објављујемо и велику анкету - како да побољшамо квалитет „Сведока“ и да, ако Ви процените, уведемо неке нове рубрике, неке нове углове гледања, нове садржаје, или, што да не - доведемо и нове ауторе које бисте желели да читате у „Сведоку“.
Ово последње, истина, није ни просто ни лако: скопчано је, наравно и са новцем, и са беспарицом, коју Ви осећате, можда још више него ми у „Сведоку“.
Верујте ми на реч, новинари „Сведока“, уредници, па и ја као власник новине (једне од ретких за коју се зна стварни власник) не живимо боље од Вас. И нас муче исти проблеми: високи рачуни, таксе, скупа храна, танак новчаник... дакле, хронична беспарица и пресипање из шупљег у празно.
Више пута сам писао у „Сведоку“, говорио на ТВ, на трибинама, о томе да од државе не тражимо да нас тетоше, да нам удели коју „цркавицу“ или повољан кредит, опрости дугове...
Не!
Од ове државе, пре би се рекло - власти, чини се на издисају, тражили смо оно што је у Европи - којој је ова досовска власт, барем вербално, на путу без алтернативе - јурила у сусрет главом без обзира - најнормалније: да нам дистрибутивне куће плате наше новине које су продале и врате непродате новине.
Упозоравали смо и кумили власт да се постојећим ПДВ системом, барем у штампи, богате „масне гуске“ - и дистрибуције, а да се новине, намерно или не - убијају. Уз то, тражили смо од Владе Србије да усред земље за коју одговара, барем по Уставу, онемогући у уговорима између домаћих фирми: да једна групација фактурише свој рад у динарима, индексираним у евро, а да издавачи новина морају, уз све недаће, да трпе све извеснији скок евра и обезвређивање динара.
Практично, већина издавача у уговорима са штампаријом има „ситним словима“ исписано да је цена у динарима, а обрачун по дневном курсу евра. Не само да сам убеђен да је тако нешто незаконито, неуставно или како год већ желите, али у сваком случају безобразно, дрско и некоректно, што доводи да се новине свакодневно пљачкају. Јер, ми новине свакодневно продајемо по истој цени (осим кад поскупимо, а „Сведок“ цену није мењао барем, ако ме памћење не вара, пола деценије), у динарима, а и Ви и ја знамо да динар данас мање вреди него јуче.
Уз то, дистрибуције вешто и мимо уговора, знајући да их издавачи неће тужити, злоупотребљавају све - а од пара добијених од продатих примерака прво намире своје обавезе према дуванџијама (дуван се, за Вашу информацију, као и цигарете плаћа унапред) а новинама ако ишта остане, или ако се дистрибутер, некад, смилује па уплати коју цркавицу.
Само, жалити се држави, није корисно. Јер, овој власти, чини се, није стало ни до грађана, а камоли до новина. Јер, утисак је, а то се види из већине медија који излазе на овим просторима, да су јасно подељени на „своје“ и оне - ничије. Јер, да није тако, а јесте - не би било могуће да неки министри имају своје новине (под туђим именом наравно), неки градоначелници такође; да и даље неки медији мизерног тиража, који су независни само од читалаца, добијају лову из иностранства...
Уз то, чујем, нека европска банка спремила је 20 милиона евра за помоћ медијима у Србији. Не као поклон, већ као - кредит, али по нормалним европским условима. Дакле, грејс период... ниска камата... Али, такође чујем, да се један добро обавештени министар, преко чијег министарства би тај новац могао да „капарише“ и узме већ спремио да за своју новину, коју је прво купио па поосле неколико месеци - ликвидирао, уграби милион евра повољног кредита!?
Уз то, сад се велика прашина баца у очи око некакве, кажу Медијске стратегије, од које наравно неће бити ништа, као уосталом и досад, али је важно да се усвајају неки бесмислени европски прописи, који на овим просторима функционишу као, ма шта као - баш као мртво слово на папиру. И да, заправо, овима који су деценију и кусур дана инсистирали „на путу без алтернативе“ полако пада камен са срца... Јер, њима баш и није одговарао улазак Србије у ЕУ...
Сведоци смо, сем ако не забијемо главу у песак као ној, да је европска прича - завршена. Да од пароле „И Косово и ЕУ“ нема ништа, или има:“Ни Косово ни ЕУ“, али смо сведоци, сад, у предвечерје избора (узгред, одржаће се средином јануара наредне године) да они који су нам деценију и кусур солили памет да „Европа нема алтернативу“ ових дана покушавају у ходу да се пресвуку и да крену тамо - где смо им десет година залуд причали да могу и да је и то алтернатива, уз опасност да нас прогласе националистима, антиевропејцима илити ко зна још каквим епитетом.
Први је ногу повукао наш БГД градоначелник причом да „ЕУ није смисао живота“, да би нас докрајчио председник државе, схвативши коначно, да фраза „Европа нема алтернативу“ одлази на сметлиште историје, нудећи нам, сад, као „алтернативу“ ведар спортски дух, оптимизам и да Европа може и да причека...
Уосталом, одувек сам тврдио да је слоган „Европа без алтернативе“ заправо сам по себи своја супротност и негација, јер ако је то ЈЕДИНА алтернатива, онда није - алтернатива, већ утеривање стоке у тор.
А, верујте ми, не прихватам да ме они, ма били председник или градоначелник, сматрају - идиотом. Јер, утисак је да ова власт мисли да је посисала све знање света, да је могуће само клечањем да се отпузи до Европе, а да сви ми не видимо шта се иза ЕУ ваља.
Истина, знам, и Милош је клечао пред султаном, али је заузврат добио државу, а ови садашњи клече пред власницима света и ОСТАЈУ без државе.
Могуће је да су државе превазиђене, али не разумем онда како је могуће да зарад барела нафте ти исти демократски Европљани, подржани великим татом с оне стране Велике баре, убијају један народ, утерујући томахавк демократијом - демократију и побољшавају људска права у Либији, коју већ месецима бесомучно разарају.
Не разумем ни нашу спољну политику која се, чим прије, одрекла Гадафија и признала нову „прелазну власт у Либији“ која, под Гадафијем није признала независно Косово.
Може бити да има истине у писанијама извесног Викиликса да Јеремић једно њима збори, а друго овде прича...
Или, пошто читам и чујем да је решио да се окане спољне политике и лати уноснијег - рекета, да легендарног Бобу Живојиновића пресели у „почасне председнике“, а он сам постане калиф уместо калифа.
Разумем ја добро моћ новца, светла позорнице, Вимблдона, Ролан Гароса, или Њујорка. Али, не разумем, како је могуће да тениски аналфабета Вук Јеремић претегне на тасу тениса једног Бобу Живојиновића.
То што је лични пријатељ породице ђоковић, његова је приватна ствар, али бити председник ТСЈ ипак није његова прћија. Или, што да не: после серије промашаја у међународним водама, ни место председника ТСЈ није рђаво, тим пре што је на изборима у ДС извисио...
Али, удаљио сам се од основне идеје: наредни број „Сведока“, ако не буде бољи биће - другачији: на модернијем формату, на нешто бољем папиру и сигурно „дебљи“!
Уз то, већ месецима радимо на новом порталу недељника „Сведок“. Биће бржи, квалитетнији и модернији. Да ли ће бити и посећенији, то од не зависи само од нас, већ и од Вас драги читаоци.
На нама, у „Сведоку“, је само да направимо најбоље што знамо новину, сајт, да урадимо најбоље што знамо рубрику, да будемо актуелни, да будемо брзи и поштени.
Истина, у земљи Србији реч „поштен“ је скоро - ад акта.
И, на крају, можда је време и за нову дневну новину?!
Шта мислите о томе?
А и од Вас зависи!
Владан Динић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.