Новинарско ћоше

30. 05. 2011.

Писмо Жозефа Ивана Лончара УНС-у и НУНС-у

Крајем осамдесетих година престао сам да будем члан Савеза новинара Југославије, чији сам био редован члан од 1971. године.
Свој радни век провео сам на пословима маркетинга и едукације младих нараштаја. У 2002. години покренуо сам, вама верујем познат часопис ТАBOO о свету маркетиншких комуникација, чији сам био власник, издавач, главни и одговорни уредник.

Дужност главног и одговорног уредника предао сам 1. јануара прошле године Јелени Ивановић а 1. новембра Светлани Ратковић, која је од 1. јануара ове године преузела и дужност в.д. директора фирме СВЕТ МАРКЕТИНГА, издавача часописа ТАBOO.

Наставио сам да пишем у часопису ТАBOO, своје ставове износио сам на страницама дневне новине ДАНАС, давао интервјуе многима а у последње време објављујем, према актуелностима догађања, тзв. викенд лектиру мислећих гласноговорника (око 500 прималаца).

У суботу (21. маја) увече, око 23.00 часа, подметнут је пожар на аутомобилу моје супруге који је стајао паркиран испред врата гараже, који се пренео и на стамбени објекат. Брзом интервенцијом ватрогасаца, пожар је успешно локализован. Синоћ (23. маја), око 22.00 часа, подметнут је пожар и испод мог аутомобила, на паркингу на којем се, један поред другог, налазило још десетак аутомобила на размацима од по неколико десетина сантиметара.

Ако је после првог пожара била прихватљива теза инспектора СУП-а и Бригаде за ванредне ситуације да су биле у питању инсталације и да је дошло до самозапаљења, други пожар на аутомобилу с остацима трагова смеше за паљење, одагнала је сумњу у могућег узрочника пожара на женином аумобилу.

Сада смо, породица и ја, у размишљању шта може бити следећи потез атентатора: физички атак на мој живот или паљевина куће у којој живимо, фирме у којој пишемо и доприносимо развоју тржишта маркетиншких услуга у Србији. Када је могући пожар на кући, чекамо сутрашњу пензију како бисмо два апарата за гашење пожара, пошто имамо два улаза у кућу па да сами гасимо док не дођу професионални гасиоци.

Када је мој физички интегритет, ту већ не знам како да се браним. Оружја немам а и не би се, никада, бранио на тај начин. Да ли ће ме њихова рука сустићи у рођеној кући, на улици, у саобраћају ... не желим да размишљам. Али желим да знате шта ми се дешава, шта ми се, можда, још спрема. Да не бисте били затечени.

Ако објавите на себи својствен начин апел ради моје заштите, бићу вам захвалан. Ако не, бар ћете на могућем опелу спознати упозорења којег вам управо саопштавам.

Свој начин размишљања и деловања не бих да под старе дане мењам. Али не смем ни да угоржавам интегиртет моје породице, мојих сарадника и мојих пријатеља које су ме и који ме подржавају у напорима да се уреди тржиште маркетиншких услуга у Србији, чему сам скоро цео свој живот, као личну мисију, посветио.

Инспектори СУП-а Панчево извршили су увиђаје и сада покрећу машинерију не би ли се открили починиоци. Заправо, ко ће бити бржи? Могућа опција је да атентатори буду бржи. О томе ћете ви пре сазнати од мене.

Жозеф-Иван Лончар, оснивач и власник часописа ТАBOO

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Надимак:

наслов:

Коментар:

Саопштења Акције Конкурси