Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Бележница  |  Новинарско ћоше  |  Како новинар „аналогним“ бакама и декама приближава дигитални свет
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Новинарско ћоше

30. 07. 2019.

Аутор: С. Лучић Извор: УНС

Како новинар „аналогним“ бакама и декама приближава дигитални свет

Влада мишљење да старији људи имају проблема са рачунарима и мобилним телефонима пре свега због слабијег памћења које доносе године, али то није истина, истиче колега Борис Павлов, предавач на обуци за рад на рачунару за грађане у најпознијим годинама.

Управо тим речима иза којих се осећа јако противљење стереотипима, Павлов, уредник на Новосадској ТВ и бивши новинар Радија Нови Сад, секретар Друштва новинара Војводине при УНС-у, започиње предговор своје нове књиге „Врата света интернета – Обогаћена стварност“, која се бави „сударом“ два света – „аналогних“ бака и дека и дигиталне стварности.

Реч је о проширеном наставку јединственог приручника за најстарије из 2014. године, који је дело истог аутора и успех је постигао не само на српском говорном подручју, него и у региону.

Борису треба веровати све што каже на ту тему – већ 11 година се бави обучавањем људи који у просеку имају 85 година!

Најочигледнији пример, који потпуно отклања горепоменуту заблуду, јесте програм „Скајп“, објашњава Павлов и додаје: „Био сам у прилици да упознам много старијих људи, који су између иконице 'Скајпа' и разговора са децом и унуцима ставили знак једнакости“.

„И када на било ком рачунару у свету угледају ову иконицу, они је брзо и лако препознају. Рачунар за њих више није странац, јер знају да им омогућава контакт да породицом. Упитате ли неког од њих, током шетње парком, како изгледа иконица 'Скајпа', приредиће вам изненађење“, тврди аутор у предговору.

Ћерку у Аустралији виђам сваки дан, ову на Новом Београду једном у шест месеци

Међутим, не треба се заваравати. Овде није реч само о врло јакој мотивацији која их је гонила да савладају сваку могућу препреку, ови људи су препознали сврху рачунара.

Најбоље је то описала једна срећна бака: „Разболела сам се кад ми се млађа ћерка паковала за Аустралију. Ужасавала ме помисао да ћу детету свог рођеног детета бити странац. Данас, међутим, захваљујући рачунару и програму 'Скајп', моји мали Аустралијанци нису ми далеко, сваки дан смо заједно. С овом старијом, која живи на Новом Београду, виђам се једном у шест месеци...“.

Још једна животна ситуација мора се на овај начин „довести у ред“. Наиме, апсурдно је да млади на шалтере долазе тачно у заказано време, посао обављају брзо, без чекања и гурања у редовима, а пред тим истим шалтерима старији људи, који тешко стоје на ногама, проводе много времена. Зашто? Зато што млађи знају да искористе предности електронске управе и преко интернета закажу термин.

„Home“ je „хо-ме“ и нема ништа нејасно!

Свако ко мисли да постоји време после којег човек губи способност да научи вештину разговора са рачунаром, тај се љуто вара, сигуран је Павлов.

Једино што „Home“, „Share“ или „File“ остају заувек „хо-ме“, „сха-ре“, „фи-ле“. Никада на предавању не бивају изговорени као „хоум“, „шер“ или „фајл“ – неће их полазници препознати!

Заправо, највећи проблем најстаријим корисницима рачунара представљају промене оперативног система, јер се мења устаљени призор и распоред на екрану. „Зато је прелазак са 'Мајкрософтовог Икс-пеа' на 'Виндоуз 8' био катастрофа, јер ништа није било слично“, уз осмех прича Павлов.

На скали потешкоћа, следећа је шифра за улаз на друштвене мреже! Пошто старијима обично унуци попуне податке потребне за отварање налога на Фејсбуку или Инстаграму, „магичне бројке и слова“ заврше у некој свешчици... која кад-тад „пропадне у земљу“. Е, то је права ноћна мора.

Тајна је у речнику – инжењерски заменио новинарским

Више од 1.000 „корисника ниског интензитета“, како Борис назива најстарије конзументе нових технологија је до сада завршило обуку код њега у, између осталих, новосадској МЗ „Соња Маринковић“, Геронтолошком центру у Новом Саду, као и УНС-у.

Многи од њих имали су између 85 и 90 година када су се први пут се сусрели са рачунарима и интернетом.

Има и „понављача“, али не зато што Борис обара, већ зато што желе да утврде градиво.

Нови, проширени приручник може у потпуности да замени комплетан курс у обуци за употребу рачунара без учешћа наставника, а сви стручни термини су избегнути – написан је новинарским, уместо језиком инжењера.

„Врата света интернета – Обогаћена стварност“ ускоро ће објавити Удружење новинара Србије.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси