Новинарско ћоше
11. 11. 2010.
ИНТЕРВЈУ КОЈИ НИКО НИЈЕ ХТЕО ДА ОБЈАВИ !!!
Пост који следи је резултат три околности:
1. Недавног телефонског разговора са Драганом Варагићем (за мене гуруа за пословну примену Интернета и сл.) који ми је скренуо пажњу да бих с времена на време на блог могла да ставим понеки линк, таг и пост како сам неке текстове/интервјуе направила;
2. Чињенице да ми је Мима Лазаревић из Центра за музику Задужбине Илије М. Коларца понудила прилику која се не одбија и
3. Да НИН, недељник у коме радим, нема слуха да објави интервју са Јевгенијем Кисином, једним од нај, нај, нај пијаниста данас.
Кад се испоставило да је у НИН-ово дебело уво, овај пут, немогуће уденути нежну реч - обратила сам се "Блицу". Било је "дај шта даш, само да не пропадне". Пре непуног сата послах текст (наравно, мало сам каснила) и отишла да се и лично извиним уреднику. Обрадовао ме је вешћу да друга колегиница (очигледно већ неко време) има исти задатак. И онда рекох О.К. дајте јој све што скуцках, потпишите кога хоћете... само да бар нека Кисинова реч изађе у новинама пре концерта.
У овом тренутку немам појима шта ће даље бити.
Испада да сам у оне три, регуларне, димензије доживела потпуни фијаско! Зато користим оно што ми је преостало - ову виртуелну, четврту, димензију. Дакле ко жели нека чита.
ЈЕВГЕНИЈ КИСИН ОПЕТ У БЕОГРАДУ
Кад сте били дечак уживали сте да имровизујете и компнујете? Да ли то још радите?
- Понекад са пријатељима импровизујем, али више не пишем музику. Што више свирам и слушам музику великих композитора све мање желим нешто сам да напишем.
Ана Павловна Кантор је ваш једини учитељ музике. Подучава вас 32 године. Због чега вам је њено размишљање, разумевање музике толико драгоцено и сада када сте један од највећих пијаниста?
- Она је јединствена. Мало је особа које су толико честите, пристојне и посвећене. Осим тога и наше схватање музике је веома слично.
Научила вас је да носите и бреме светске славе?
- У прошлости ми је понекад све то тешко падало, али сам научио да се носим с тим.
Имате заказане концерте до краја марта 2013 године. Неки би рекли да вам је распоред пребукиран.
- Не бих се сложио. Годишње одржим четрдесетак концерата. Највише концерата сам имао 1993. године. Укупно 56.
Сви ти аеродроми, хотели, концертне дворане, људи. Да ли би сте рекли да је живот концертног пијанисте напоран?
- За карте, хотеле и све те остале ствари се брину моји агенти. А што се тиче самих концерата они су исцрпљујужи али на добар начин.
Неки доктори, филозофи чак и светски ампион у шаху Карпов кажу да је врло важно да врхунски интелектуалац, уметник...буде у топ форми. Као олимпијци. Да ли се слажете са тим?
- Тако кажу доктори, али ја не бих да судим о томе. Наравно да свако, па и ја, више воли да се осећа добро него лоше.
А осећате ли се понекад усамљено?
- Не, никада! Срећан сам јер имам много добрих пријатеља.
Али неке нисте видели годинама?
- И они пуно раде.
Опишите нам један ваш обичан, радни дан.
- Сваки дан је различити. Само када наступам мој дан прати иста рутина. Устајем, доручкујем, идем на пробу која траје око три сата. Затим, ручам одспавам два, три сата и враћам се у салу. Усвиравам се на бини око 50 минута пре него што се врата отворе за публику. И онда свирам! После концерта сам обично веома гладан, жедан и не могу баш одмах да заспим.
Шта вас вуче да поново дођете у Београд?
- Публика, концертна дворана и ваша изузетна гостопримљивост, нарочито
организатора.
Имате ли трему пред наступ?
- Увек имам тему, зато се добро се припремам унапред и јако се концентришем се на музику током извођења.
Која је ваша омиљена концертна дворана ?
- Мусиквереин у Бечу.
Снимили сте преко 45 CD. Волите ли више да свирате у студију или пред публиком?
- Дефинитивно, више волим концертне сале него студије и зато су многи од мојих снимака направљени уживо.
Ваша дискографија обухвата ремек дела барока, класицизма и романтизма. Са изузетком неколико руских композитора једва да сте се дотакли модерне музике. Зашто је то тако?
- То је само питање времена. Клавирски репертоар је незамисливо широк, а моји укуси су веома разноврсни. Надам се да ћу довољно дуго живети да бих свирао дела различитих епоха, стилова од оних које сада изводим.
Шта је то што разликује обичног од брилијантног пијанисте? Претпостављам да сви морају много да вежбају, поседују мрвицу талента…
Талент! Морате да имате мнооого талента! И обични музичари могу много да знају о музици, да вежбају али ако немају талента, њихово свирање остаје обично.
Али да ли је то све? Да преформулишем питање ваша diferentia specifica?
Не знам. Питајте људе после концерта.
Скица за биографију
Јевгениј Кисин рођен је 10. октобра 1971. године у Москви. Са 11 месеци почео је да певуши мелодију неке Бахове фуге коју је његова сестра вежбала на клавиру. Са 6 година примљен је у Московску музичку школу за посебно надарену децу. Међународну славу доживео је са непуних четрнаест година свирајући оба Шопенова клавирска концерта на чувеном Чајковски конзерваторијуму. Са 19 година устоличио се као музички геније на ББЦ-вом Променадном концерту када га је слушало 6.000 људи у Алберт Холу. Снимио је 47 CD-ова и освојио је две Гремија.
Posted by Lidija Kujundzic at 12:44 PМ
http://www.liduss.blogspot.com/
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.