Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Новинарско ћоше
19. 07. 2010.
Диригована медијска сцена
Последњих дана моје име у јавности се појављује у контексту поукушаја моје смене са места главне и одговорне уреднице Новосадске телевизије. Поводом тога, а како би се избегле даље непрецизне интерпретације, јавност желим да упознам са следећим:
Дана 7. 07. 2010. године поднела сам оставку на место главне и одговорне уреднице Новосадске телевизије и тражила да будем разрешена дужности. Оставку сам дала под притиском и принудом ― након што су ме председник УО ЈП Градски информативни центар Обрен Марков и директор Телевизије Андреја Томашевић позвали у кафану Гусан, тачно у подне, где су ми поставили ултиматум да поднесем оставку или ћу, уколико то не урадим, бити смењена и “трпети даље последице”. Том приликом наведени нису изнели ни једну конкретну примедбу на мој рад. Пошто сам жена у средњим годинама, у страху за своју егзстенцију, учинила сам онако како су од мене захтевали.
Након доживљеног шока, анализирајући ситуацију, у консултацијама са колегама и адвокатима, решила сам да проговорим о томе како сам од ступања на место главне и одговорне уреднице изложена најжећој врсти мобинга од стране директора Андреје Томашевића, који је своју кулминацију имао уценом у кафани. Због тога сам решила да своју одлуку о оставци променим. Повлачање оставке прихватио је и Управни одбор на седници одржаној 13.јула02010.године. Иако је председник УО Обрен Марков, пред присутним члановима УО, признао да је од мене у кафани тражено да поднесем оставку ― на истој седници најављена је моја смена, али сада због, како је образложено, “мојих оптужби везаних за изнуђивање оставке”. Такође, ни на овој седници нису изречене никакве замерке на мој рад.
На место главне и одговорне уреднице дошла сам 10. марта ове године, прихвативши позив градских челника да као новинарка с дугогодишњим искуством и одређеним кредибилитетом у граду покушам да покренем програм на Новосадској телевизији, односно да га побољшам. То је, наравно, било велики професионални изазов, те сам му и приступила с много елана и амбиција покушавајући да реализујем оно што сам у пријави на конкурс за гл. и одг. уредника и навела као свој програм. Певасходно, желела сам да градска телевизија, после десет година постојања, добије целодневни, а посебно јутарњи програм који ће за Новосађане и Новосађанке бити емисија у којој ће на једном месту добијати све релевантне информације везане за функционисање града.
Директор Андреја Томашевић, од самог почетка опструирао је све моје идеје или иницијативе ― пред колективом угрожавајући мој ауторитет правећи увредљива поређења или подругљиве, сексистичке изјаве. Поништавао је моје налоге запосленима, забрањивао скоро све моје иницијативе као главне и одговорне уреднице, подстичући запослене да не спроводе задатаке. Поред тога, у више наврата скретана ми је пажња да са колегиницом која урађује вести на словачком језику не смем да разговарам на свом матерњем, словачком језику. Сваку понуђену сарадњу директор Томашевић је одбијао.
Такође, од самог почетка била сам изложена и притисцима из ГО Г17 плус, директно или преко директора, да испуњавам њихове налоге у смислу гостовања неких фунционера односно емитовања прилога који су у вези са политичким деловањем наведене странке.
Најбољи пример докле су притисци директора досезали је у чињеници да је од мене и колега новинара Жељка Ракичевића и Гаљине Чобанов тражено да дамо новац човеку који је најавио тужбу због емитовања прилога на нашој телевизији. Тим поводом директор Томашевић рекао је како би најбоље било да направимо „вансудско поравнање и платимо човеку колико тражи“, без обзира на чињеницу да у том моменту тужба против наше телевизије није постојала. Додатно, симптоматично је да је са истим човеком раније већ било направљено слично поравнање, штетно за нашу установу а да је, након закљученог поравнања, Суд донео пресуду за надокнаду штете која је била за 100.000 динара мања од суме коју му је телевизија већ исплатила.
Упркос наведеним опструкцијама сматрам да сам свој посао радила добро. Уз подршку колега успела сам да покренем неке нове емисије, продужим трајање програма и, као најважније, 14. јуна ове године наша телевизија започела је емитовање дуго очекиване емисије Новосадско поподне.
Након сусрета у кафани Гусан, ступила сам у контакт и са колегама из Лесковца, који су радили у листу Наша реч у ком је Томашевић био вршилац дужности директора, и где се на исти начин понашао према запосленима. Јавност је из тог времена упозната са случајем у ком је Томашевић као в.д. коме је истекао мандат, отпустио троје новинара који су пре тога, како сами тврде, такође изложени претњама и шиканирању од стране Томашевића. Овакво понашање Томашевића тада су осудили Асоцијација независних електронских медија, НУНС, УНС, а за цео случај био је заинтресован и ОЕБС. Колеге из Лесковца посаветовале су ме да не подлегем притисцима директора и да покушам се изборим за своја професионална права и слободу ― те да ће ми, уколико буде потребна, пружити подршку пошто знају у каквој се ситуацији налазим.
Док пишем ово саопштење од колега сам управо добила и информацију да је директор Томашевић јутрос претио некима од запослених како ће у телевизију довести полицију која ће испитати наводну злоупотебу печата ― за шта ме, након свега што се дешавало, сада напрасно оптужује. Такође, преко његових послушника покренута је иницијатива за потписивање петиције за моју смену, у којој је мој рад поново стављени у контекст омаловажавања мог професионалног знања. Ни на који начин не замерам мојим колегама који су потписали петицију јер знам да су и они као и ја уплашени за своју егзистенцију и збуњени , као што сам била и ја у кафани Гусан, с обзиром на чињенцу да нам се већ неколико месеци скида 10% од плате, без правог образложења, а уз честе опаске директора да то чини због наше непослушности..
За право да се бавим властитим послом борим се и на овај начин.
На мојој страни су правда и професионалност у обављању новинарског посла ― на Томашевићевој страни налази се моћ и политика, тачније унутарстраначки интереси, поткусуривања и међустраначки договори и преговарања. У жељи да посао на телевизији радим коректно и професионално, као уосталом и дуги низ година уназад, мене политика схваћена на овај начин уопште не занима.
Занимају ме искључиво опстанак и бољитак телевизије ― односно жеља да заједно са колегама покушамо да направимо најгледанију телевизију у граду.
Онакву какву Нови Сад и Новосађани свакако заслужују!
Због свега наведеног, молим јавност Новог Сада (али и шире) да схвати озбиљност ситуације у којој се Новосадска телевизија тренутно налази и пружи нам помоћ у борби за стручне, професионалне и демократске стандарде и критеријуме који би ― уколико наша дугогодишња борба за демократизацију друштва није само мртво слово на папиру ― требало да буду испред било чијих парцијалних (партијских) интереса ?!
Мирјана Владисављев
главна и одговорна уредница
Новосадске телевизије
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.