Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Новинарско ћоше
22. 11. 2008.
У потрази за послом - Искуство Зорана Радисављевића
УНС-у се електронском поштом јавио Зоран Радисављевић из Новог Сада, након нашег позива да нам пишете за рубрику Новинарско ћоше. Преносимо писмо у целости.
Ко су нам све колеге?
Поштоване колеге, ја сам Зоран Радисављевић из Новог Сада, стар 37 година. Дванаест година радио сам као новинар Телевизије Нови Сад на врло одговорним пословима (уредник и водитељ спортских емисија, уредник рубрика у информативним емисијама, коментатор и репортер на значајним домаћим и међународним такмичењима), а годину и по дана био сам лектор у познатој ПР агенцији "Мекен Ериксон". Из ТВНС отеран сам од најгорег директора у њеној историји, а садашња руководећа гарнитура ми не дозвољава повратак, тобоже због нове систематизације радних места (ко ми је крив што се никад нисам учлањивао у партију). Ја ћу се тамо вратити кад-тад, јер то ми је други дом, а многе колеге цене мој квалитет и знање. Шира јавност ме, иначе, познаје и као успешног учесника квизова (победник "Бројке и слова", финалиста "Слагалице" и "Мозгалица"), петоструког шампиона Србије у састављању анаграма и шампиона Србије у састављању и решавању загонетака.
Ово писмо шаљем вам јер ме занима шта мислите о следећим људима на које сам наилазио тражећи нови посао:
1. Шефица дописништва познатих београдских новина одбила ме је са образложењем да сам исувише искусан за новинара каквог они траже. Отворено ми је рекла да им треба неки новинар почетник који ће радити хонорарно и бити на проби првих месец-два (у преводу - шљакаће као црнац, а вероватно неће бити редовно или уопште плаћан за свој рад).
2. Уредник других новина јавио ми се преко секретарице да га је заинтересовала моја понуда за сарадњу, али ме је потом завлачио две недеље, немајући времена за разговор. Коначно, његова секретарица (с којом сам се чуо свега два пута за то време) позвала ме, рекла да шеф хоће да се чује са мном и дала ми је број мобилног телефона. Позвао сам уредника и уговорио састанак за наредни дан, међутим, кад је дошло време да се чујемо и видимо избегавао је цео дан да се јави. На крају сам му послао СМС поруку и упитао да ли је и даље заинтересован за сарадњу, али нисам добио одговор. Са секретарицом сам се поново чуо након два дана, али није имала никакву поруку да ми саопшти, после чега сам одустао од даљих контаката.
3. Директор једне познате новинске агенције примио ме је на разговор. Разменили смо посетнице, рекао је да ће вероватно проширивати мрежу дописника и замолио да му се јавим за три месеца. Као што смо се договорили, послао сам му мејл, после неколико дана и СМС поруку, али одговор нисам добио. Проверио сам, он је и даље директор, а да ли има смисла да га поново зовем, збиља не знам.
4. Редакција локалне телевизије два пута је правила конкурс за сараднике, а једном је о томе послала обавештење и на сајт УНС-а. Ипак, оба пута нису били у стању да се удостоје и пошаљу ми било какав одговор. За њих ми је и најмање жао што нисам добио посао, једино ми је криво што сам се два пута понизио и слао ЦВ таквим аматерима.
5. У другој локалној телевизији, нешто јачој од ове претходне, били су заинтересовани да крене моја емисија о енигматици. Са монтажером сам месец дана радио на прављењу шпице и прилога за прве две емисије, али запело је око наградне игре. Наиме, шефу маркетинга засметала је сарадња са издавачком кућом "Прометеј", која је била спремна да поклони нове речнике Ивана Клајна и Милана Шипке, уз минималну рекламу. На моје питање може ли та телевизија да ми пронађе неке дародавце који ће дати гледаоцима сличан поклон, одговор је био не, што ми је био сигнал да дигнем сидро. Не смета ми толико што сам ја изгубио време, али жао ми је човека који је радио на монтажи и уложио много труда и маште да направи занимљиву шпицу за емисију.
Морам рећи и то да сам у неким редакцијама дочекан срдачно и са жаљењем што тренутно немају слободно место. На два конкурса сам одбијен јер нисам испуњавао све тражене услове, али су ми барем културно послали обавештење мејлом. Значи, има нас свакаквих. Интересује ме каква су ваша искуства, да ли је новинарима и у другим срединама тако тешко доћи до посла? Наравно, ако је неком потребан новинар мојих квалитета расположен сам и отворен за сарадњу, пре свега као дописник из Новог Сада, а можда бих се и преселио из града ако би понуда била довољно интересантна.
Леп поздрав, Зоран Радисављевић
П.С. Можда би било добро да се на сајту УНС-а направи рубрика “Берза рада”, тако да послодавци имају увид у ЦВ потенцијалних сарадника, а новинари да добију редовнија обавештења о новим конкурсима.
Слажемо се са предлогом да на сајту УНС-а буде одвојен простор за постављање биографија новинара који траже посао. Такође, трудимо се да шаљемо информације о конкурсима за које сазнамо. Раније је постојала рубрика УНС инфо конкурси и сугурно ће је опет бити на новом порталу УНС-а, који треба да заживи током децембра.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.