Новинарско ћоше
10. 03. 2010.
Како је Светлана Мекина у "Политици" постала вишак
УНС-у је вероватно познато да “Политика”, чији је сувласник држава Србија, по преком поступку отпушта запослене. Синдикати у Политици упозорили су да је отпуштање запослених спроведено на незаконит начин. Незванично сам обавештена да сам и ја на списку за отказ “као технолошки вишак”. Затражила сам од главног и одговорног уредника Политике Драгана Бујошевића и руководства Политике увид у податке ко је, када и на основу којих критеријума одлучивао о мени. Нисам добила одговор. А онда ме је надређени уредник 3. марта 2010. обавестио да му је Драган Бујошевић забранио да даље објављује моје текстове. Исти уредник пише да му је жао, да не зна како је до тога дошло и да би таква одлука морала да буде званично саопштена, али то није у његовој надлежности.
То је један од доказа да је циљ чистке у Политици кажњавање неподобних новинара, у мом случају због ставова изражених у текстовима и упозорења упућених уредништву због непрофесионализма у раду. Главног и одговорног уредника Политике сам више пута упозорила на цензурисање и прекрајање мојих чланака од стране појединих уредника, као и на објављивање нетачних или фабрикованих информација. На писма (нека је примио још прошлог јуна) није одговарао, али је у децембру издао саопштење да мени увек одговара на писма, што је лаж. Од колега из “Политике” сам сазнала да су они који су упозоравали на лошу праксу у вођењу новине такође били изложени дискриминацији али и претњама да ће бити пребачени на лошија радна места. О свему томе сам обавестила и председницу Управног одбора “Политике а.д.” Соњу Лихт и директорку Миру Глишић-Симић. Обе су се завиле у мук.
Иако сам само две године уназад добила награду Политикине куће као најбољи новинар, од тренутка када је пре више од годину дана функцију главног и одговорног уредника преузео Драган Бујошевић, онемогућено ми је писање коментара и аналитичких текстова. После новембра 2008. године дато ми је на знање да се новом уредништву не свиђају моји критички текстови ни о словеначкој а још мање о српској политици.
Укидање радног места дописника из Словеније има и политичку позадину јер је уследило после притисака словеначке политике на највише представнике српских власти. Политички врх Словеније, незадовољан мојим извештавањем о темама које оптерећују билатералне односе, пријављивао ме је руководству Србије уз захтев да ме се ућутка. Неки моји текстови нису само цензурисани, него и дописивани. Моји захтеви Драгану Бујошевићу да објави исправку тих и других објављених неистина као и нетачних текстова које је Политика преузела од агенција - нису уважени. Сад је то ескалирало у Бујошевићеву забрану да ми се објављују чак и вести, упркос чињеници да су моји текстови били међу најчитанијима.
Пад тиража Политике последица је и описаних злоупотреба, а најодговорнији за овакво стање – Соња Лихт и Драган Бујошевић – још увек обављају своје функције иако је Политика под њима поново постала новина која објављује панегирике власти уз цензуру текстова за које уредништво сматра да могу наштетити актуленој влади или неком од крупних власника капитала. Уместо критичког мишљења и истраживачког новинарства у Политику се вратио дух подложништва, корупције и конформизма.
У децембру сам за укидање радног места дописника из Словеније сазнала из новина, захваљујући јавном саопштењу неких колега из Политике. Одупрла сам се притиску којем су у Политици били изложени новинари и уредници сличних професионалних биографија и опредељења а који су отерани из редакције 1. јануара 2010. Потом сам дискриминисана и приликом прераспоређивања “вишка” новинара на друга радна места унутар Политике.
Радно место дописника у Љубљани је једино радно место у иностранству које Политика укида. Вођство Политике ми је ускратило одговор на питање зашто “технолошким вишком” проглашава новинара који је недавно проглашен за најбољег новинара компаније (у Политику сам прешла 2006. из Времена, а 2008. ме компанија проглашава најбољим новинарем Политике за 2007. годину). У 2008. добијам повељу УНС за допринос “новинарству без граница” а 2009. за извештавање из Словеније награду “Златно перо” коју додељују српски књижевници и дијаспора у Словенији. Зар је могуће да за мене која сам за Политику извештавала и о великим међународним аферама које су потресле неколико држава у региону – више нема места у Политици?
Укратко, децембра 2009. сам била изложена притиску од стране руководства Политике да се “самопрогласим” технолошким вишком. Као мамац ми је нудило да одмах после прекида сталног радног односа наставим хонорарну сарадњу са Политиком - на истом послу дописника из Словеније! Што доказује да је укидање радног места лажно и да нисам “технолошки вишак” већ руководство Политике жели да ми одузме социјална права која ми као запосленом припадају да би тако лакше цензурисало моје текстове или ме избацило из предузећа. Руководство Политике је планирало да ме као незапослену пребаци на терет државе а уједно да и даље користи мој рад “под шифром коју би знао само надређени уредник” и све то преко Ауторске агенције у којој је тада власништво имао и премијер Мирко Цветковић. Вођство Политике ме наговарало и да фалсификујем (антидатирам) документ, у супротном остајем и без отпремнине.
У “Политици” сам у последње четири године открила бројне теме непознате широј јавности, нпр. о словеначким разлозима за непотписивање тзв. социјалног споразума, плану признања Косова по инструкцијама америчке владе, “избрисанима”… Објавила сам и садржај више тајних докумената словеначких власти у вези Косова. У Словенији сам као дописник Политике била изложена бројним нападима, фебруара 2008. и медијском линчу.
Један сам од два новинара Политике који је потписао петицију за референдум о уласку Србије у НАТО. Други новинар је већ избачен из Политике. Чистка у Политици коју спроводе пријатељи председника Србије и о којој је Борис Тадић детаљно обавештен, имаће последице за слободу медија.
Демократске вредности не бране се једноумљем, лажима и цензуром. Зато молим УНС да својим утицајем, а ако буде потребно и јавним реаговањем - осуди притиске на новинаре Политике и шиканирања којима сам и лично изложена у Политици.
С поштовањем,
Светлана Васовић-Мекина, дописник Политике из Словеније и члан УНС-а
УНС је позвао главног и одговорног уредника "Политике" Драгана Бујошевића да објасни статус дописнице из Словеније Васовић-Мекине.
Колико зна, рекао је Бујошевић, Васовић- Мекина је технолошки вишак, али да би требало да проверимо у надлежној "Политикиној" служби.
Такође, Бујошевић је рекао да је урадио све што је било до њега, људски и крајње фер, и да је Васовић-Мекина прекинула комуникацију, односно престала да одговара на његове маилове.
УНС је обезбедио правну помоћ колегиници Васовић-Мекина.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.