Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Новинарско ћоше
14. 01. 2010.
Пут суноврата - Дневник - Новине и часописи, писмо колеге Милана Ножице
Да ли Удружење новинара Србије зна са каквим се проблемима срећу колеге из Дневника - Новина и часописа? Да ли се сећате да смо безмало до пре две године издавали између осталог Рибо ревију, Добро јутро, Траг, Ловачке новине (званично гласило Ловачког савеза Србије), Невен, Мали невен, Еликсир, већи број новина радних организација (НИС-а, ЕПС-а, локалних јавних предузећа, Синдиката итд), неколико периодичних публикација (каталога, календара, итд), већи број књига? Да ли знате да смо током те две године из нејасних разлога проредили излажење свих својих часописа, па и оних за које смо имали претплатничке уговоре (Ловачке новине, Добро јутро, Траг)?
Да ли знате да је на терет Дневника - Новина и часописа пао отпис великог дела дугова Дневника, непосредно пре него што ће дневни лист Дневник бити продат WAZ-у? Ово “шминкање” је урађено да се случајно не би догодило да Бодо Хомбах купи свој део оптерећен дуговима.
Да ли знате да кредите које смо тада морали да узмемо ни данас нисмо у стању да вратимо. У међувремену смо полако остајали без профитабилних издања, а 65 запослених, "добило је појачање" још четрдесетак "младих кадрова" (ди џејева, курсиста за фото шоп и других залудних тинејџера) све рођака наших врлих менаџера, тако да данас, када посла више нема, ради више од 100 људи. У том периоду су се догађала и бројна чуда у организацији посла: штампарија (за коју је WAZ требало да обезбеди нову машину за ротациону штампу - а није) постала је посебна организациона средина - самостална и неодговорна кући (као добри стари ООУР). Штампа је постајала све лошија и то је неретко био разлог за губљење послова.
С друге стране врли менаџмент је велики број послова почео да износи потпуно неконтролисано у приватне штампарије и да са приватним штампарима уговара цене са високим провизијама (вероватно по систему "пола пије, пола Шарцу даје"). Уз то је на кључна места постављао људе "одане идеји", углавном неспособне и неискусне. Такви уредници су у већини случајева упропаштавали своја издања, смањивали им тираж, нередовним излажењем и "празним новинама" одбијали претплатнике, спонзоре, потенцијалне купце огласног простора. Савршена синергија!
Пре доласка Боде Хомбаха и његовог WАZ-а Дневник је на подручју Војводине имао више од 150 трафика. Имао је возни парк који је те трафике снабдевао штампом, дуваном, итд. У време доласка "стратешког партнера" менаџмент је мудро основао посебно предузеће "Војводина прес" и њему препустио вођење продаје. Овај бастард је прво све наше трафике под нејасним условима препустио свом бастарду предузећу Футура прес. Од тада се возни парк свео на један неисправан камиончић и наравно, непримерен број луксузних кола - за директоре. Од свих трафика Дневник данас има две и са њима углавном не зна шта ће.
Трећи велики комплекс везан је за зграду. Налази се на савршеном месту, огромна је. У том комплексу би требало размрсити проблем власништва над Дневником. Отприлике половину оснивачких права над Дневником још увек има Скупштина Републике Србије, а другу половину Скупштина АП Војводине. Како ће се то питање разрешити увелико зависи од тога које ће све надлежности Скупштина Србије пренети на Скупштину Војводине (након усвајања Статута Војводине). Но, зграда Дневника је једино што је од Дневника остало. Сада би свим заинтересованима било од користи да се новинско издавачка делатност угаси (у најлошијем случају - да се исели из те зграде) и да се овај простор преуреди за друге намене. Тако су недавно неки непознати људи - речено је - стручњаци за статику - прегледали дворишну зграду штампарије и до "blue collar" је стигла информација да штампарија без проблема може да се надгради са још два спрата. Е, сад, остало је нејасно и ко је и за чије интересе наручио ова статичка испитивања зграде штампарије.
Војвођанско извршно веће показује некакав интерес за санацију стања у кући. Показује интерес и да "консолидује производњу" у Дневнику. Даје којекакве донације, које се углавном потроше на исплате дугова за струју комуналије, хартију, телефоне, затим на дугове спољним коминтентима - углавном приватним штампаријама. За плате не остаје готово ништа. О новим издањима, о способнијим и заинтересованијим менаџерима (који су такође у надлежности ПИВ-а), ни не размишљају. Ту неспособну и грамзиву екипу ни под тешким притисцима радника до сада нису променили.
Зашто нисмо до сада реаговали. – Па зато што се ипак све одвијало тихо, иза затворених врата, благо, да се нико не досети, све док није догорело до ноктију. И сада - стојимо пред свршеним послом. Када је посао започет имали смо 45 - 46 година. Били смо у пуној снази, вредни и радни, још увек затрпани послом. Данас смо 55 - 56. Исцрпљени, већина нас је заборавила да ради. Безвољни смо. Могу да нас мунтају како хоће. Немамо где да одемо. Социјални програм који нам упропаститељи нуде је понижавајући, далеко испод онога што је прописивао колективни уговор који смо својевремено потписали са послодавцима и са власником (ПИВ-ом)... Ових дана се менаџери ломатају како да нам исплате мартовску плату. Стижу информације да би то могло да се догоди око Светог Јована. Претходну дознаку сам добио 20. новембра - 14.320 динара - накнада за рад током фебруара...
Шта сада ја вас треба још да питам? - Да ли ћете показати стрпљење да нама из Дневника одложите плаћање чланарине у УНС-у за 2009. или ћете нас сагласно статуту искуључити из Удружења? Ма какав ваш одговор на то питање буде, верујте, нама је готово све једно.- Па ето нека то буде питање.
Срећна вам Нова година
Милан Ножица
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.