Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Новинарско ћоше
17. 10. 2009.
Родићеве замене теза
Био сам шеф дописништва Гласа и Курира из Ниша од априла 2001. до марта 2009. године и не могу се начудити начину на које колеге из београдских делова редакција ова два дневника поданички стоје иза небулозних саопштења поктретача и оснивача тих гласила Радисава Раје Родића.
Јавности би Родић морао да објасни зашто више нема дописништва у Нишу, Крагујевцу, Новом Саду, Суботици и дописнике у Бујановцу, Врању, Лесковцу, Краљеву, Пироту...? Колико им је плата остао дужан или како им је цркавице од плата слао пост нетом, на чијим уплатницама су се као пошиљаоци потписивале секретарице. Колико година им није уплаћивао доприносе за пензијско осигурање? Како су се његови овлашћени мобери из Гласа и Курира односили према дописницима који су часно радили свој посао, са коликим ниподаштавањем, уцењивањем и омаловажавањем.
Многи од нас који смо јели Родићев хлеб покренули смо судске поступке и тераћемо се са њим до Стразбура, па ако нам штету не надокнади Родић са својим виртуелним предузећима чије нам је печате ударао у радним књижицама, платиће држава Србија по стразбурским пресудама.
Невероватна је морална дволичност и дрскост да Родић преко својих гласила, а често у име неких политичких странака и групација, другима држи придике о поштењу, поштеном и законском пословању, корупцији, криминалу и које чему, а и сам се тако понаша према својим радницима (робовима) и у свом пословању. Није требало Родића ради и његове свађе са Динкићем мењати Закон о информисању, јер том квазибизнисмену и тајкуну се могло стати на реп и по другим законима због начина како годинама послује кршећи многе законске прописе који иначе важе као општа правила игре у пословању у нормалним правним државама. Цинично је што господин Родић преко својих гласила, адвоката и чанколизаца, које купује порцијама роштиља и чашама вискија у својој кафани Сврати бато, сваку контролу његовог пословања од стране државних органа назива терором, притиском на слободу медија и ко зна како још, заборављајући да је на пример утаја пореза кривично дело.
Било би корисно и добро за српско новинарство да се сви они који су као и ја јели Родићев хлеб, јавно огласе и кажу шта су све морали да трпе и претрпе. Како би се тај човек дефинитивно раскринкао, ућуткао и сместио тамо где му је место!
Милорад Додеровић
новинар, Ниш
члан Упаве УНС-а
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.