Новинарско ћоше
06. 12. 2025.
Запечаћене судбине – серија о којој се прича!
Радио телевизија Војводине почела је са емитовањем документарно-играног серијала „Запечаћене судбине“ која је одмах после премијере у четвртак, 4.децембра, изазвала велику пажњу и бројне позитивне коментаре на друштвеним мрежама.
Према речима идејног аутора и члана УНС-а Миљана Витомировића, серијал је инспирисан личностима и догађајима повезаним са Митровачком казнионом која је од свог оснивања 1895. године била изузетно важна у историјском смислу, не само због схватања судства, пресуда и казни у државама и временима којима је припадала, већ и зато што су у њу уткане појединачне судбине многих незнаних и знаних људи из наших крајева.
- Свака епизода има свог главног јунака или антихероја, у зависности да ли је реч заиста о разбојницима и робијашима који нису увек и антагонисти или су то управници, чувари или џелати који нису нужно и позитивци. Али кроз њихове ликове ми заправо реконструишемо одређени историјски период, феномене, догађаје, па и неке од страшних злочина – каже Витомировић.
Митровачка казниона је у одређеним периодима коришћена као нека врста логора и пстратишта за Србе у време аустроугарске владавине, као и у време Другог светског рата када су Kазнионом руководили НДХ и немачки Гестапо. О познатим, али и мање познатим или никад испричаним причама из Митровачке казнионе у „Запечаћеним судбинама“ говоре историчари, социолози, пенолози, али и драмски и литерарни писци, а посебан квалитет доносе игране драматизације под редитељском палицом Лазара Дрецуна.
- Радили смо са петнаестак професионалних, углавном младих глумаца, а у серијалу се појављује укупно више од стотину статиста. Екипа је била мала, нас дванаесторо на сету и радило се ударнички. Игране сцене за свих 10 получасовних епизода смо снимили за 18 снимајућих дана и сви из ове наше бранше кажу да се то граничи с немогућим. Али припрема је била добра, атмосфера на снимањима сјајна, екипа се брзо уиграла, а о глумцима пре свега, као и о статистима имам само речи хвале. Било је то незаборавно искуство за које се надам да ћемо га убрзо искористити у новим пројектима – наводи Лазар Дрецун.
Прва је епизода била посвећена једној интересантној личности, Kарлу Драгутину Харту, последњем југословенском џелату који је у фраку и са белим рукавицама погубио 108 људи. Наредна је епизода о првом управнику Србину, др Милану Kостићу који је и сведочио у свом дневнику о страдању Срба од 1901. до 1918. када је затвором управљала Аустроугарска власт. Следе и две епизоде о чувеном разбојнику Јови Станисављевићу Чаруги, који је побегао из митровачког затвора где је служио казну а касније га је погубио управо Харт, али и неиспричана прича о његовом „наследнику“ Душану Остојићу Роми. Серија реконструише и период у Kраљевини Југославији кроз живот и рад у казниони познатих политичких затвореника попут Моше Пијаде, Жарка Зрењанина, Ђура Пуцара, Јована Веселинова и других, али кроз лик Андреа Бенсија, италијанског комунисте који је био заточен са њима и о којем се код нас до сада готово ништа није знало.
- Покушали смо да не будемо историјска читанка, већ да кроз документарно-играну форму дамо и неки други угао, различит од званичних тумачења и да осветлимо неке догађаје који су до сада били прећуткивани или гурани под тепих. Тако, између осталог, говоримо и о борби за власт у Kомунистичкој партији Југославије између Јосипа Броза и Петка Милетића, о великој побуни коју су у Kазниони заједно организовали усташе и комунисти и о њиховој сарадњи против истог идеолошког непријатеља, да се чувено Велико бекство можда и није одиграло онако као што је описано у књигама – открива нам аутор и сценариста, Миљан Витомировић.
Најпотреснија реконструкција у „Запечаћеним судбинама” је о страдању Срба у усташкој држави НДХ, нарочито у лето 1942. и најсуровије методе убијања недужних цивила попут бацања у живи креч и све то персонализовано у лику Саве Шумановића, кроз последње дане нашег славног сликара.. Најзад, серијал говори и о дешавањима после Другог светског рата, до средине 60-тих година 20. века када су политички затвореници били сарадници окупатора, али и они који су били само проглашени за народне непријатеље комунистичке власти, а један од најчувенијих је био и први дисидент на свету, Милован Ђилас.
Извршну продукцију и реализацију серијала Радио-телевизија Војводине је поверила „Војнет продуцији“ из Новог Сада. Ауторски тим чине Миљан Витомировић, сценариста, Лазар Дрецун, редитељ и Предраг Узелац, директор фотографије. „Запечаћене судбине“ су на програму РТВ 1, сваког четврка од 20:05, а реприза је петком од 11 сати.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.