Новинарско ћоше
10. 01. 2025.
Путеви књиге су непознати
Божић је ту, а ја да почнем од Нове године, то јест са краја 2024. године. На самом крају те године догодила се ова причица која нема везе са “коцкаром” као једном од тема “будуће књиге” коју сам најавио. Видећете - лепша је и племенитија.
Неки непознат човек, нашао ме је преко е поште. У писму се представио. “Зовем се Ђорђе Петровић….” Замолио је да, ако могу, дођем у део града у коме живи. Тачно је означио ресторанчић где ће ме чекати. Рекао је да има нешто важно да ми исприча. Моли да помогнем његовом пријатељу. Више онако, узгред, затражио је да донесем моју књигу “Век сликан микрофоном”. Оставио је и свој број телефона. Све је деловало тајновито. Ипак, мало сам размишљао. Двоумио сам се, али сам на крају отишао. Било је хладњикаво вече. Имао сам разлог да прошетам.
Нашли смо се, а почело је овако:
“Не разумем се у литературу, ~ рекао је нови познаник и наставио. Правник сам по занимању сада у пензији. Можда ви журите, па да пређем на ствар. Зашто сам вас звао?! Мој кум Никола, возач грађевинских машина приликом силажења из кабине мешалице за цемент оклизнуо се пао и поломио ногу у зглобу. Практично остао је непокретан. Размишљао сам како да помогнем човеку. Мени је умрла жена, а деца отишла. Живим сам и имам добру пензију. И он живи сам. Предложио сам му да пређе код мене у стан да му помогнем док повреда не прође. Кум прихвати позив и сада живи код мене. Међутим кум је имао једну необичну жељу, због које сам Вас и позвао. Читао је у Културном додатку Политике ваше текстове. Обавезао ме да вас нађем и свакако купим примерак књиге… Признајем требало ми је времена док сам вас нашао. Кум не користи интернет. Чак нема ни савремен мобилни телефон…“
Тако је Ђорђе, пензионисани правник. пратећи кумову жељу нашао овог новинара.
Објаснио сам куму Момчиловићу како ради QR код у књизи јер свих 40 прича има QR кодове који омогућавају да се чују гласови оних који у књизи говоре. Разумео је одмах корист иновација у издаваштву.
А кум возача грађевинских машина, мени је обележио 2024. годину. Зато сам помислио да ову радост поделим са Вама тек да видите да нисмо “џабе кречили”. А што је било занимљиво, Ђорђе је детаљно препричавао како је све и шта нашао возач читалац у мојим причама, детаље. Преносио је аутентично речи свог кума возача, објаснио ми је да је јако важно што нисам читаоца уверавао у тачност докумената, већ сам само излагао причу, дозвољавајући читаоцу да сам маштом дочара различите догађаје нашег XX века које књига обухвата, према ономе шта је објављивано у Културном додатку итд…
Као што је кум Ђорђе обрадовао својим гестом свог кума возача тешких машина тако и ја желим вас да обрадујем, а путеви књиге су апсолутно непознати што ово сведочанство треба и да потврди.
Нек нам свима ова година буде боља!
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.