Новинарско ћоше
08. 01. 2025.
Ана Марковић: Емпатија, хуманост и људскост су кључ за новинарске приче
Овогодишња добитница награде за новинарску хуманост “Ђоко Вјештица” Ана Марковић за сајт УНС-а рекла је да приче са човеком у главној улози захтевају од новинара да буде у ципелама “саговорника”, показујући емпатију и љубав.
“Увек када радим такве приче, гледам да се ставим на место људи са којима разговарам. Размишљам како бих реаговала када бих се нашла у њиховој ситуацији”, навела је Марковић за УНС, након уручења награде.
Тиме се, каже, водила и док је извештавала о Милошу Рашићу, који је живео са мајком у оронулој кући у Добротину. У склопу видеа, Марковић је апеловала на људе добре воље да му помогну да стару, оронулу кућу оспособи за пристојан и достојанствен живот.
На проблем јој је, како додаје Марковић, указао управо Милош Рашић, који ју је позвао на телефон како би јој испричао у каквим условима живи са мајком.
“У том тренутку путовала сам ка манастиру Драганац. Падала је киша. Пре разговора са мном Милош је постављао кофе јер му прокишњавао кров куће у којој је живео”, испричала је она.
Када је сутрадан отишла да види о чему се ради, Марковић је, како каже, видела да флеке на плафону, као и део крова који се урушавао.
“Кућа је из педесетих година и прављена је од блата. Милош и његов тата су је заједно градили. Отац му је у међувремену преминуо, а Милошева мајка, која прима минималац, за сахрану мужа подигла је кредит. Милош је претходно оперисао тумор на мозгу”, наставља Марковић.
Сама прича ју је, каже, инспирисала да направи прилог о њима - не само за телевизију “Прва”, већ и за локални портал “Грачаница онлајн”.
“Када сам питала мајку како живе, рекла ми је ‘све са образ’, што значи ‘задужујем се, па кад платим’. Комшилук је знао у каквим условима живе, али нико није могао много да помогне ако им позајми новац. Неопдходно је било да прича постане јавна”, додаје Марковић.
Први позитиван исход приче био је, како каже, позив општинског службеника из Косовског Поморавља.
“Рекао ми је да је гледао прилог на Првој и да жели да помогне. Додао је да нема много новца, али да Милошу може дати део своје плате”, наводи Марковић.
Неколико месеци касније Милош, уз помоћ хуманитарних удружења “Мајка девет Југовића” и “Делије” реновирао дом, а Привремени орган града Липљан му је обезбедио запослење.
Ана Марковић добила је награду УНС-а за новинарску хуманост.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.